Vasa Pavković Под косама – A kasza alatt

 

Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –

Под косама   Под косама трава зеленије пада – док паук (крсташ) клизи уз притку старе жичане ограде (плота) ...   Жена која танким цревом (шмрком) пере степенице (стубе) могла би бити моја мајка да не личи на дебелог месара (касапина, косца) са угла (ћошка).   Много речи је заборављено за пола века, а оне којих се сећамо с времена на време (у неком електронском писму) као да не могу да прихвате шта их колико сутра чека..

A kasza alatt   A kasza alatt a fű zöldebben hull – míg a pók (a keresztes) az alacsony öreg drótkerítésen (rácson) csüng …   Az asszony, aki vékony csővel (slaggal) mossa a lépcsőt (grádicsot) anyám is lehetne, ha nem hasonlítana a kövér sarki (utcasarki) hentesre (mészárosra, böllérre)   Fél évszázad alatt sok az elfeledett szó, azok meg, amelyekre emlékszünk időről időre (holmi elektromos levélben) mintha nem tudnák elfogadni holnap rájuk mi vár…   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Васа Павковић: У варљивом животу, КОВ, Вршац, 2012. стр: 25.