Jelena Andrić Сеоски занатлија – Falusi iparos

 

Jelena Andrić Višegrad, 2. 11. 1984. - 

Сеоски занатлија   У мом селу Није постојао прави фризер Па су свима главе Личиле једна на другу Још као дијете сјећам се Да је код ђеда долазио Комшија Манојло Звали су га брицо Иако му то Није било занимање Имао је ћелу насред главе А у устима је зијевала Увијек иста рупа без зуба Плашила сам се Да је у џепу радничког мантила Носио и клијешта Док је у рукама Држао салонски чешљић И радио о глави Недужним сељацима Скривала сам иза колибе У којој је бака редала Тек помужено млијеко Сваки пут кад би се ђеду Умањиле уши И молила Бога Да му остаци длака Не падну на уста

Falusi iparos   Falunkban Fodrász nem létezett Nos a fejek Egymásra hasonlítottak Még mint gyerek emlékszem Tatámhoz a szomszéd Manojlo járt Borbélynak szólították De valódi mesterségét Senki sem tudta Feje búbja tar volt Szájában meg mindig Ugyanazon fogatlan lyuk ásított Féltem Hisz kezében míg Finom ollót tartott És a mit sem sejtő parasztok Fején dolgozott Munkaruhájában Harapófogót is rejtett A kunyhó mögé bújtam Ahová nagyanyám Az éppen megfejt tejet sorakoztatta Mindig Mikor tatámnak kisebb lett a füle Kértem az Istent A maradék szőrzet Ne a szájába essen   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.onlajnpoezija.com/2023/12/jelena-andric-seoski-zanatlija.html?fbclid=IwAR3eb_hW-WnDa578IAfZQ9LiFmyH6j0wuPJmHXXAMoLdm3225xLhhkyzdes