Vasa Pavković Ваљало би заборавити – Jó lenne elfeledni

 

Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –

Ваљало би заборавити   Ваљало би заборавити Да је ово некад био светионик На ушћу – и видети само Згњечену конзерву, кондоме, Конфете сувог корова ... у сенци Пустог торња.   Ваљало – ал зашто? Бесмислено – као сумрак утопије – Распад старих идеала је не мање бесмислен Од успона нових ...   И тако живот ће још једном бити Понављање заборављеног градива Из крви, нације, тамањења и мржње.   Нема ничег у томе – Као у напуштеном, прљавом простору торња Где помиче се једино Цвет суре паучине на разбијеном Инциденту окна.

Jó lenne elfeledni   Jó lenne elfeledni, hogy Ez egyszer a torkolatban világítótorony Volt – és a puszta torony árnyékában Csak konzerv-roncsokat, kondomokat, Száraz kórómaradványokat  Látni…   Jó lenne – de miért? Értelmetlen – mint az ábrándok alkonya – A volt eszmények enyészete legalább annyira Értelmetlen, mint az újak hódítása…   És az élet még egyszer A vérből, nemzetből, irtásból, gyűlöletből álló Elfeledett tananyag ismétlése lesz.   Itt semmi sincs – Akár a torony elhagyatott, piszkos környékén Ahol a széttört ablakon Egyedül a pókháló-virág Mozdul.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: http://www.skd.rs/wp-content/uploads/biblioteka/VasaPavkovicUvarljivomZivotu.pdf