Željka Avrić Круг – A kör

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Круг              оцу Ђурђу   Сједим под лозом и ћутим заједно са мојим старим   Жаром његове цигарете блистају давно заборављене ријечи Бијаше то вријеме кад ми се мијењаше зуби Учио ме је стиду и успут дробио орахе   Звао ме је сине и смјешкао брцима Рука му бијаше тешка тепања неспретна   У добра времена из гнијезда његовог крила бјежали су страхови у његовим причама могла сам да дохватим сутра Звала сам га у сну пркосећи мраку   Испод заораних обрва каткад би сијевале муње Причао је све нешто о образу и како сам већ велика Да лажем   Вријеме је опасало круг   Жар се полако сасуо пепелом срце се у слутње запаучинало   Више нисам дијете сад ме зове кћери Тражимо се у погледима разумијемо у ћутању   Док држи ме за руку немам образа да га лажем   Вријеме је тата

A kör                       Apámhoz   A lugasban ülök és apámmal együtt hallgatok   A rég elfeledett szavak cigarettája parazsával csillogtak Abban az időben volt mikor fogakat váltottam Szégyenkezni tanított és közben diót tört   Fiamnak szólított bajusza mosolygott Karja súlyos volt becézése suta   Az önfeledt időben az ölében lévő fészekből menekült a félelem meséiben meg tudtam fogni a holnapot A sötéttel dacolva álmomban hívtam   Felszántott szemöldöke alól olykor villámokat szórt Valamit a tisztességről mesélt és ahhoz hogy hazudjak már nagy vagyok   Körbe fogta az idő   A parazsat lassan hamu fedi szívét kétségek gyötörik   Immár nem vagyok gyerek most lányának szólít Egymást tekintetünkkel keressük ahogy hallgatunk egyetértünk   Míg kezemet fogja képtelen vagyok hazudni   Apám eljött az a pillanat   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor