|
Један дан на власти
или
ружан сан
Шта ли се то догађа,
на улицама ми се јављају
они који ми се никад
јавили нису,
ни добар дан,
ни помоз Бог
да кажу
пре догађаја тог.
Не знам који је разлог
толике промене,
да толико штују
и љубе мене,
откуд толике љубави
у времену мржње.
Прилазе ми пријатељи
које одавно видео нисам,
угађају ми нешто,
чине то вешто,
све по мојој жељи,
мада ја не тражим ништа.
Долазе дојучерашњи непријатељи,
нуде услуге,
радо би да буду
моје верне слуге.
Посебно се тискају рођаци,
они су ми најближи,
мада ја ни не знам
да имам толику родбину,
одувек сам био сам.
Нарочито се нуде
слаткоречиви писци,
они би да буду,
о, то је најлакше,
дворске луде.
Али, све је само сан,
ноћна представа
у којој играм краља,
како да објасним
актерима тим
да је то само комад
пролазног позоришта
и да сам ја Нико,
а они су Ништа.
|
Egy nap a hatalmon
vagy
rossz álom
Mi történik,
az utcán azok köszöntenek,
akik eddig sosem
köszöntöttek,
se jó napot,
se Isten hozott,
szájukból, felém,
el nem hangzott.
Nem értem,
mi történt, hogy
egyszeriben
ennyien becsülnek,
rajonganak értem,
a gyűlölet idejében
honnan ennyi szeretet.
Megjelennek
a régen nem látott barátok,
bókolnak,
ügyesen tetszelegnek,
kívánságom szerint,
pedig semmit sem kérek.
Jönnek a még tegnapi
ellenségek,
szolgálatkészek,
állítják,
hű szolgáim lesznek.
Különösen a rokonok
furakodnak,
hozzám legközelebb ők
vannak,
igaz, nem is sejtettem,
hogy ennyi rokonom lenne,
eddig magányos voltam.
Kínálkoznak, hízelegnek
a költők is,
ők, legszívesebben,
ó, ez a legkönnyebb,
udvari bohócok lennének.
De, álom volt ez, csupán,
éjszakai előadás,
én voltam a király,
hogyan magyarázzam meg
a szereplőknek,
csak átmeneti
színházi mutatvány volt,
én vagyok a Senki,
ők meg a Semmik.
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése