Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2024. január 17., szerda

Živko Nikolić Тиха одаја – Csendes háló

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13. 11. 1958. –

Тиха одаја
 
У трави, од храста ни трага,
још мање у мом сећању.
Ипак, нађе се по неки жир
који се у кутак сакрио,
мисао која ровари:
давно сам рекао
да нећу да заборавим,
све оне вечери у којима смо
под храстом ћутке седели
и тек дамарима осећали
да постоји нешто изван нас,
мимо нас.
Мимо свих.
Пулсира и измиче.
Опиљак само је мајушни траг,
речено је давно у понор потонуло.
Моја се кожа најежила:
опет је негде нешто почело
да пробија опну, да се обрушава.
Али, какав је то само био храст
од кога ни траг није остао
а нама се и сада чини
да је његова крошња наша
тиха, недокучива одаја.
 
27. 12. 2013–29. 7. 2020.
Београд/Копривница/Београд

Csendes háló
 
A fűben nyoma sincs a tölgynek,
még kevésbé az emlékezetben.
Mégis, előbukkan egy-egy sarokba
rejtőzött makk,
gyötrő gondolat:
régen megfogadtam,
nem fogom feledni
azokat a tölgy alatt
csendben együtt töltött estéket,
melyekben csak ütőerünkkel éreztük,
valami rajtunk kívül is
létezik.
Mindenen túl.
Lüktet és illan.
A fűrészpor csak apró nyom,
a kimondott szó szakadékba veszett.
Libabőrös lettem:
valami, valahol ismét elkezdődött,
membránt szakít, zuhan.
De, milyen volt az a tölgy,
melyből semmi sem maradt,
bennünk meg, most is úgy tűnik,
koronája a mi
csendes, megfejthetetlen hálónk.
 
2013. 12. 27. – 2020. 7. 29.
Belgrád/Koprivnica/Belgrád
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Светлост на дну, Граматик, Београд, 2020. стр. 82-83.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése