Biljana Milovanović Živak: Увреда и незаборав – Sértés és visszaidézés

 

Biljana Milovanović Živak Požarevac, 7. mart 1972. –  

Увреда и незаборав
 
(„Подај, Господе, сваком човеку његову тешку смрт”,
Рајнер Мариа Рилке)
 
Рилке је умирао без лекова, знајући да умире,
Писала сам му, незаштићеном на планинама срца,
Писала сам му, заљубљена у његову љубав са Цветајевом,
Исидора их воли такође, она је дуго живела.
 
Но, Сапутници су њени – и моји сапутници,
Ородиле смо се још у мојој младости,
Иста нас сумња и исти презир прати.
 
Izvor: Биљана Миловановић Живак: Ти, међутим, Књижевна општина Вршац, Вршац, 2022.
 
 
Sértés és visszaidézés
 
(„Minden embernek adassék meg, Uram, a nehéz halál”,
Rainer Maria Rilke)
 
Rilke, tudva, hogy haldoklik, gyógyszerek nélkül haldoklott,
Írtam neki, a szív magaslatán élő védtelennek,
Írtam neki, szerelmes voltam Cvetajevával való szerelmébe,
A szép kort megélt Izidora szintén szereti őket.
 
Nos, Útitársai – útitársaim is,
Rokonságba még gyerekkoromban keveredtünk,
Egyazon gyanú és megvetés kísér bennünket.
 
Fordította: Fehér Illés