Milovanović Živak
Biljana Požarevac, 7. mart 1972. –
Речи су моје као крпе
У
телефонском разговору са тобом
Не
умем да саставим реченицу,
Покушавам
да говорим али не успевам
Изнутра
замуцкујем и прескачем глаголе
Као да
корачам искључиво левом ногом
Изговарам
само паузе, чак и не гледам.
Речи
су моје као крпе, које се кидају и висе,
Усправно
се одвајају, падају, комад по
Комад,
са старе одеће која је некад била
Тако
лепа – и љубав је моја сада таква...
Izvor: Биљана Миловановић Живак: Грмљавина је дуго трајала, Арка, Смедерево,
2020.
Szavam, akár a rongy
Veled telefonon beszélgetve
Mondatot nem tudok
összeállítani,
Póbálok beszélni, nem megy
Bensőmben dadogok, a
mássalhangzókat átugrom,
Mintha kizárólagosan bal lábban lépkednék,
Csak a szüneteket ejtem ki.
Szavam, akár a rongy, szakad
és lóg,
Egyenesen válik el,
darabonként potyog,
A régi ruháról, mely egykor
oly szép
Volt – most az én szerelmem
is ilyen…
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése