Nenad Grujičić Pančevo 12.
septembar 1954. –
Његово
величанство Језик
је пилула што се гута сваки дан на општу несигурност појединих ријечи што настану у датом тренутку без обзира да ли се чак и исписују у бесвјесном стању или како друкчије. У пјесми језик се преврће на главу и чека да се крв слије у њу па да запјева како је небо црвено како се он језик одриче улогâ које има и да се непоштено користи међу људима што су нерасположени према главној функцији Његовог Величанства. У породици као у пјесми ријечи се каче и уз тресак кидају свака на своју страну уз сопствене трошкове свакако!
|
Őfelsége Tabletta
a nyelv melyet
naponta szedünk az
adott pillanatban keletkezett kifejezések általános
bizonytalanságára attól
függetlenül hogy öntudatlan állapotban vagy másképp akár
le is írják. A
versben a nyelv
fejetetőre áll várja hogy a vér elborítsa és világgá
kürtölje milyen vörös az ég hogy ő
a nyelv lemond
szerepéről hisz azok akik becstelenül veszik igénybe Őfelsége fő
feladatát tagadják. A
családba a
versbe kapaszkodnak
a szavak majd zajongva elválnak mindenki a maga oldalára húz ha törik ha szakad saját szakállára! Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
НенадГрујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése