Dejan Spasojević Aфоризми V. – Aforizmák V.

 

Dejan Spasojević Loznica 19. 01. 1978. – 

Aфоризми V.   Последњи крик демократије: можеш да бираш и будеш бирани претплатник.   Једне мучи питање због чега живе, а друге од чега да живе.    Писао је уз вјетар, па су га пустили низ воду.   Подигла се мотика и кука, јер „фукара хоће да убије вука’’.   Он је очигледно подгојена личност. Иако су за пар бројева веће, он туђе мисли међу своје „меће’’.   Тражи се излаз у погрешним улазима.   Кружни токови угасише семафоре. Нагон за самоодржањем на власти објашњава нагон за продужетком политичке врсте.   Ослобођен од сопства, ослобођен од ропства.   Данашње мјере реципроцитета: ја теби, ти себи. Кад с(в)е отуђе, домаћи издајници се претварају у стране инвеститоре.   Друштво у ћошку не дијели ћошкасте ставове друштва.   Кандидат је бирачима од раније познат, баш као и полицији. Да су ослушкивали потребе грађана умјесто њихових телефона: гдје би нам био крај.

Aforizmák V.   A demokrácia utolsó sikolya: választhatsz és leszel kiválasztott előfizető.     Egyeseket emészti a kérdés, miért élnek, másokat miből élnek. Írt, ahogy fújt a szél, hát hagyták, hogy elvigye a víz.   Felkelt a kapa és a horog, mert „a farkast a senkiházi akarja megölni”.   Ő egyértelműen túlhizlalt személy. Igaz, néhány számmal nagyobb, ő mások gondolatait mégis sajátjai közé teszi.   Kijáratot téves bejáratoknál keres.   A körforgalmak kioltották a jelzőlámpákat. Az önfenntartási ösztönt a hatalom a jelen politika folytatásának ösztöneként magyarázza.   Megszabadulva önmagadtól, a fogságból szabadultál.   A jelenkori viszonzás: én neked, te magadnak. Mikor mindent eltulajdonítanak, a hazai árulók külföldi befektetők lesznek.   A társaság a szögletben a társadalom szögletes nézeteivel nem osztozik.   A jelöltet a választók régebbről ismerik, ahogy a rendőrség is. Ha telefonjaik helyett a polgárok érdekeit hallgatták volna, immár hol járnánk.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Дејан Спасојевић: Исклесане мисли – афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.