Dejan Spasojević Loznica
19. 01. 1978. –
|
Aфоризми V.
Последњи крик демократије:
можеш да бираш и будеш бирани претплатник.
Једне мучи
питање због чега живе, а друге од чега да живе.
Писао је уз
вјетар, па су га пустили низ воду.
Подигла се мотика и кука, јер „фукара хоће да убије
вука’’.
Он је очигледно подгојена личност.
Иако су за пар бројева веће, он туђе мисли међу своје „меће’’.
Тражи се излаз у погрешним улазима.
Кружни токови угасише семафоре.
Нагон за самоодржањем на власти објашњава нагон за
продужетком политичке врсте.
Ослобођен од сопства, ослобођен од ропства.
Данашње мјере реципроцитета: ја теби, ти себи.
Кад с(в)е отуђе, домаћи издајници се претварају у стране инвеститоре.
Друштво у ћошку не дијели ћошкасте ставове друштва.
Кандидат је бирачима од раније познат, баш као и
полицији.
Да су ослушкивали потребе грађана умјесто њихових
телефона:
гдје би нам био крај.
|
Aforizmák V.
A demokrácia utolsó
sikolya:
választhatsz és leszel
kiválasztott előfizető.
Egyeseket emészti a kérdés, miért élnek, másokat
miből élnek.
Írt, ahogy
fújt a szél, hát hagyták, hogy elvigye a víz.
Felkelt a kapa és a
horog, mert „a farkast a senkiházi akarja megölni”.
Ő egyértelműen túlhizlalt
személy.
Igaz, néhány számmal
nagyobb, ő mások gondolatait mégis sajátjai közé teszi.
Kijáratot téves
bejáratoknál keres.
A körforgalmak kioltották a
jelzőlámpákat.
Az önfenntartási ösztönt a
hatalom a jelen politika folytatásának ösztöneként magyarázza.
Megszabadulva
önmagadtól, a fogságból szabadultál.
A jelenkori viszonzás: én
neked, te magadnak.
Mikor mindent
eltulajdonítanak, a hazai árulók külföldi befektetők lesznek.
A társaság a szögletben
a társadalom szögletes nézeteivel nem osztozik.
A jelöltet a választók
régebbről ismerik, ahogy a rendőrség is.
Ha telefonjaik helyett a
polgárok érdekeit hallgatták volna,
immár hol járnánk.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Дејан Спасојевић: Исклесане мисли – афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése