Ilija Bakić: *** (zglobovi lanca…) – *** (…lánc-csuklók…)

 

Ilija Bakić Vršac, 23. 11. 1960. – 

***   zglobovi lanaca uvijeni u maramicu plućnu bačeni izajednosmernih ogledala ne rađaju   klupko kanapa namotano je na koren glasa   plima guta kalendar mora leda perad kljuca kreč zidova između cigli leže upotrebljena sečiva grudobrana njihove košuljice nisu više glatke oblik pravilan ali ćutanje koža čini ih nevidljivim   s druge strane linije ipak drhte koreni biljaka pokriveni telom ravnodnevice razapete preko kostura stolica

***   a tüdőlebenybe csavart egyirányú tükrök mögé dobott lánc-csuklók nem szülnek   a zsinegköteg a hang gyökerére tekert   dagály nyeli a jégtenger kalendáriumát a meszet a falon háziszárnyasok csipkedik a téglák között használt mellvédélek hevernek ingük immár nem sima alakjuk szabályos de a bőr hallgat ezért láthatatlan   a vonal másik oldalán mégis remegnek a székvázra feszített napéjegyenlőség testével takart növénygyökerek   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ilija Bakić: Koren ključa, naličje svakodnevnice, Kanjiški krug, 1999.

Neda Gavrić Бдење – Virrasztás

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Бдење Ја бдим, ти спаваш.   Поред тебе се испружила самоћа свом дужином својом.   Да си бдио, и ти би је видио.

Virrasztás   Én virrasztok, te alszol.   Melletted teljes hosszában hever a fájdalom.   Te is látnád, ha virrasztanál.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Оно што ниси знала о љубави, АCоглас, Зворник, 2026.

Ilija Šaula Anina soba – Anna szobája

 

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Anina soba   U mojoj sobi spavaju ptice, u grudima mi nebeska soba. Često ulazim u nju, u njoj vidim što u ludilu života ne mogu ni da zamislim. Ponekad i moje ptice dolepršaju u tu sobu, ali ne čujem im cvrkut, možda su opsjednute pa ne cvrkuću. Primjetila sam, kad su sa mnom u sobi, dovoljno je da pomislim da mi sjednu na rame i one su to već učinile. Primjetila sam kad žele da se dozivaju cvrkutom, ne cvrkuću, ali se sporazumjevaju. Ta soba u mojim grudima nema prozora, vrata se otvaraju na jednu i na drugu stranu, tako da ne znam, kad u nju uđem a kad izađem. Krevet u toj sobi ne postoji ali svejedno se u njoj najbolje odmorim. U njoj nema nijedne lampe, a ispunjena je blistavom svjetlošću. Nisam primjetila, ni sto, ni stolicu a čini mi se, da sam baš u toj sobi sakupila najljepše misli i čitala najzanimljiviju knjigu, zavaljena u udobnu stolicu. Nisam primjetila ni tepih, pa čak ni pod, ali nikad nisam propala hodajući sobom, sama sa sobom. U tu moju sobu još niko nije ušao osim mojih ptica i učinilo mi se da smo se ponovno upoznavale jer bile su mi toliko drage, kao kad sam ih prvi put prislonila uz grudi i nježno poljubila. Nekad, poželim da moja soba ima prozore, a onda sam shvatila da mi nisu potrebni, jer svejedno vidim van te sobe a spoznala sam da se iz vana ne može vidjeti unutrašnjost moje sobe. Voljela bih da se nastanim vječno u tu sobu zajedno sa pticama i da sobujemo u našoj sobi, okovane božanskom ljubavi.

Anna szobája   Szobámban madarak pihennek, mellemben mennyei szoba. Gyakran térek be, benne látom azt, amit az eszeveszett életben el sem tudok képzelni. Néha madaraim is abba a szobába röppennek, de csicsergésüket nem hallom, talán megszállottak, hát nem csicseregnek. Észrevettem, mikor velem vannak a szobában, elég, ha gondolatban megkívánom, üljenek vállamra és már meg is tették. Észrevettem, mikor csicsergéssel akarják egymást szólítani, nem csicseregnek, de megértik egymást. Annak a szobának, ott mellemben, nincs ablaka, ajtaja mindkét irányba nyílik, így nem tudom, mikor megyek be és mikor ki. Abban a szobában ágy sincs, mindegy, ott tudok pihenni. Benne egyetlen lámpa sincs, de ragyog. Asztalt, széket sem vettem észre, mégis úgy tűnik, kényelmesen elhelyezkedve éppen abban a szobában olvastam a legérdekesebb könyvet, gyűjtöttem legszebb gondolataimat. Szőnyeget sem vettem észre, még padlót sem, de a szobában sétálva, egymagamban, sosem zuhantam le. Abba a szobába, madaraimon kívül,  még senki sem lépett mégis úgy tűnt, ismét megismerkedtünk, számomra oly kedvesek, mintha mellemre vonva először csókolnám őket. Néha szeretném, ha szobámon ablak lenne, de megértettem, nincs rá szükségem, hisz így is mindent látok és felismertem, így kívülről nem lehet látni, mi van a szobában. Szeretnék mindörökre abba a szobába költözni, és a madarakkal együtt abban a szobában isteni szeretetbe láncolva lakni.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ilija Šaula: Žena u meni ili Ja u ženi, Grafičar, Užice, 2014.

Nenad Grujičić Царске намигуше – Birodalmi kacérkodónők

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Царске намигуше   Таква су времена. Ни љубав није што је. Не сустиче срећника у загрљају.   Ево познатог случаја: Расан песник – коњоводац лирике, у опроштајним чекаоницама живота порубљује женске сукње и опева полупана колена царских намигуша што низ пролетња губилишта под гиљотинама најлепшег цвећа ридају.   Бити осећајан и чемеран  – шта му то дође?   Ја добро видим брлог у кориту женског лица пљуснутог на постељу плача.

Birodalmi kacérkodók   Ilyen időket élünk. A szerelem se az, ami. A kiválasztottat nem tárt karokkal várja.   Íme egy közismert eset: Az ismert költő – a költészet éllovasa, az élet istenhozzád várótermében női szoknyákat szegélyez és a birodalmi kacérkodónők összetört térdeiről regél akik a tavasz vesztőhelyén, a legszebb virág pallosa alatt zokognak.   Érzékenység, elkeseredettség – mit is akar mondani?   A női arcmélyedésben a sírás fekhelyére csapódott pocsolyát jól látom.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Aleksa Đukanović Тишина – Csend

 

Aleksa Đukanović, Beograd, 4. 1. 1998. - 

Тишина   Једна мала експресионистичка поема у маниру Георга Тракла   Згуснути шпалири борова, јела гранитне аркаде, славолуци фењери, бршљаном стегнути (капела празна, капелан спава...) Хладом који закривају, закратко под овим огњеним даном, дугим Уносе тишину нему, коначну у нас немирне, ипак живе док смо сада кипови, само запљуснути кишом, меланхолије на стази, затравнатој, посутој каменом белим, некада сећајући се, свега Жалобно гледајући тај свет, бивши, очима стакластим, нашим кога га нема, више Дубоко под плочама, прашним јер он не дише, више   Остаје, на крају за нас, и за њих Данас, и последњи стих само мирис иглица, борових у овом дану дугом, предугом… И тишина, мири ништа, више Последњи свега, збир.   2026.

Csend   Szerény expresszionista vers George Trakl modorában   Fenyők, tűlevelűek sűrű sorokban, gránit-árkádok, diadalívek, borostyánnal benőtt lámpások (a kápolna kietlen, a kápolna pihen…) E hosszú, forró napon az általuk rövid időre nyújtott árnyékban Végleges, néma csendet nyújtanak nekünk, nyugtalanoknak, mégis élőknek míg most csak szobrok vagyunk, eső-áztatottak, az úton, a fűvel be nőttön, a fehér kövekkel beszórton, ahol egykor mindenre emlékeztünk, melankólia Szomorúan néztük ezt a világot, a múltat, üveges szemekkel, a miénkkel, a többé nemlétezőt Mélyen a porral lepett lemezek alatt, mert ő nem lélegzik, többé   Marad, végül számunkra, számukra Ma, az utolsó verssor is csak a tűlevelek illata, e hosszú, végtelen hosszú napon… És csend, nyugtat a semmi, Az utolsó minden, a summa.   2026.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Aca Vidić Господар тишине – A csend ura

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –

Господар тишине  
 
Алкионова песма
 
Нисам тужан ни кад не волим да певам
Само забезекнут у празно
 
Ја сам се у тишини родити знао
У буђењу ветровитог дана
И био понављање вештине ћутања у човеку
 
Као посвећену птицу
Прекрива ме морски вал
 
Себе сам утро у биљку
Искрио голу немоћ
У сенци тражио хладовину
У извесну тачку скупљао зеницу
 
Одазивао се на свој глас
Валовити глас из тужних уста
Кад проговори дубоко о себи
 
 
СВЕ ИЗ ДУБИНЕ ДОЗИВА СВОЈУ ТИШИНУ
И сенка трајног мира
Над тишином корњачиног оклопа
Отуђује своју душу да у тишину се врати
 
А галеби модри ...
Прекрива ме морски вал
Тишина тишином говори о тишини
Осмехом или
            Затезањем коже
Тишине трају много не говоре
Ћутањем ће да се огласе
ЗАБОРАВЉАЈУ СВЕ ШТО БИ ТРЕБАЛО
ДА ПАМТЕ
 
А галеби модри ...
 
Тишина страхује
Над гробљима: тих бруј и свитање
 
Главу дигнем на небо
Идем по свитање
 
Блиско томе:
ШТА ИМА МИРНИЈЕ ОД ДРВЕТА
Можеш га имати за пријатеља
(Пењући се њиме до неба!)
 
И звиждећи над водом
Убити тог aлкиона
 
Ту злослутну птицу
 
Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
 
 
A csend ura
 
Alküoné dala
 
Akkor sem vagyok szomorú, mikor nem dalolok
Csak az ürességbe bámulok
 
A csendben születtem
A szeles nap hajnalán
És az emberben az ismétlődő hallgatás mestere voltam
 
Felszentelt madárként
Takar a tenger hulláma
 
Növénybe húzódtam
Tehetetlenség áradt belőlem
Enyhülést árnyékban kerestem
Szembogaram meghatározott pontba halmoztam
 
Önmagam hangjára válaszoltam
A szomorú szájból hullámzó hang eredt
Mikor a mélyből megszólalt
 
 
A MÉLYBŐL MINDEN A SAJÁT CSENDJÉT SZÓLÍTJA
És az örökös béke árnya
A teknős páncélzata felett
Saját lelkét arra ösztönzi a csendbe térjen vissza
 
A kék sirályok meg…
A tenger hulláma takar
A csendben a csend a csendről beszél
Mosolyogva vagy
               Bőrt húzva
A csend tartós sokat nem szól
Hallgatással jelentkezik
MINDENT FELED AMIT MEG KELLENE
JEGYEZNI
 
A kék sirályok meg…
 
Csend reszket
A sírok felett: csendes moraj és virradat
 
Fejem az ég felé emelem
A virradatért megyek
 
Ezzel rokon:
A FÁNÁL MI CSENDESEBB
Barátod
(Segítségével az ég felé kapaszkodsz!)
 
És a víz felett fütyörészve
Megölöd Alküonét
 
Azt a vészhozó madarat
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić 11. безданим ће темељима…– 11. ártatlanságát a menyecske…

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

11. безданим ће темељима…
 
Безданим ће темељима своје девичанство невесте
из завичаја дати Доћи ће тај тренутак свакако
Сусрет неодгодив Биће како је писано Онако
Као на таласима Егејског мора док се мресте
 
Душе наше и хитају ка Светој гори Можда се све
Догоди овде у тишини  И ми ћемо само нежно поћи
Ка источним шумама сунчевим сјајем заоденути
Са древним артистима и тесарима старе храстове
 
Целиваћемо Мудрошћу дубоком у раскоши песме
увлачићемо се у чаробне годове као у праисторију
Доћи ће свакако тај тренутак овде у рајским вртовима
 
Толико је љубави са којом се нешто мора чинити Има
У дану овом превише тајни и лепе вечности у нама
Јер ће то моћи само они из векова давних неимари
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 33. стр.
 
 
11. ártatlanságát a menyecske…
 
Ártatlanságát a menyecske a szakadék-alapoknak
adja majd Bizonyosan eljön az a pillanat
A halaszthatatlan találka Úgy Ahogyan szavakba foglalt
Leheleteink az Égei tenger hullámain találkoznak
 
És a Szent hegyre egymásba kapaszkodva sietnek
Talán mindez itt a csendben történik És mi is elindulunk
A keleti erdők felé napsugár-áradatban öreg tölgyeket
Hajdani akrobatákkal és ácsokkal együtt csókolgatunk
 
A költemények sokrétűségében rejlő bölcsességgel
lépünk majd a fenséges évgyűrűkbe az őstörténetbe
Bizonyosan eljön az a pillanat itt a mennyei kertekben
 
Annyi a szeretet amivel valamit kezdeni kell Ebben
A napban a bennünk lévő örökléttel együtt túl sok a talány
Ezt megfejteni csak az ősi mestereknek adatott meg
 
Fordította: Fehér Illés

Dejan Spasojević Aфоризми XIII. – Aforizmák XIII.

 

Dejan Spasojević Loznica 19. 01. 1978. – 

Aфоризми XIII.   Зашто славимо људе из далеке прошлости? Зато што упокојени не сметају! Он их jе научио рачунању времена: Чим га виде одмах знају колико је сати! Стандардно, плату је појео стандард.   Влада невладин сектор. Власт је у ентеријеру, док је опозиција више екстеријер. Политички амбијент: сличан се сличном радује, то ме и брине.   Како да објасним баби да рекс није пас него краљ. Радују се робови „црном петку’’, не знајући да су предмет трговине. Све је мање живота у визијама господра живота и смрти.   Своде све на свој ниво - подземља. Питање ме једно плаши: ко су њихови, а ко су наши? Људе који су у великој нужди не треба кривити за малу принципијелност.   Постајемо центар за културно заобилажење културе. Скресао бих му у брк, али нема бркове. Пун нам је монитор једних те истих вијести.

Aforizmák XIII.   Miért ünnepeljük a régmúltból az embereket? Mert a halottak nem zavarnak! Megtanította őket – az időszámításra: amint meglátják, tudják, hány óra van. Standard: a fizetést megette a standard.   Hatáskörön kívüli hatáskör van hatalmon. A hatalom a beltérben van, míg az ellenzék inkább a szabadtérben. Politikai színtér: a hasonló a hasonlónak tapsol, ez aggaszt.   Hogyan magyarázzam meg nagyanyámnak, hogy rex nem kutya, hanem király. Örülnek a rabok a „fekete pénteknek”, nem tudják, hogy őket árulják. Az élet-halál ura látomásában egyre kevesebb az élet.   Mindent saját szintükre hoznak – alvilágira. A kérdés egyaránt riaszt: kik tartoznak hozzájuk és kik hozzánk? Kisebb elvtelenségért nem kell elítélni a nagydolgukat végzőket.   A kultúra kulturális megkerülése központjává válunk. Bajuszába dörgölném, de nincs bajuszom. Utunk ugyanazon hírek képernyője.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Дејан Спасојевић: Исклесане мисли – афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.

Ilija Šaula Ако је море плаво, твоје очи су зелене – Ha a tenger kék, szemed zöld

 

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Ако је море плаво, твоје очи су зелене

 

Мало ће њих тебе разумети,

тако је боље, веруј ми;

живот на рубовима увек је испразан.

Треба улазити у срце олује,

треба бити у месту дешавања,

тамо где се прави сабор,

тамо где се деца пењу на више, даље виде,

тамо где је скупље,

другачије се посматрају вредности,

а са собом донеси човека.

 

Дивно размишљаш, дивно волиш, бићем свим.

Твоја душа је слободна, оплемењена и богата.

Познаје живот изнутра и ништа јој није страно.

Ако је небо плаво, твоје очи су зелене,

јер си га из њих ослободила.

Сав свет који доживљаваш,

изашао је из твојих очију.

 

Izvor: autor

 

Ha a tenger kék, szemed zöld

 

Kevesen értenek meg téged,

jobb így, hidd el;

az élet peremén az élet mindig üres.

A vihar szívébe kell hatolni,

a helyszínen kell lenni,

ott, ahol gyülekeznek,

ahol a gyerekek a magasba másznak, hogy kitekinthessenek,

ahol minden drágább,

az értékekre másként tekintenek,

az embert meg magaddal hozd.

 

Gondolataid szépek, gyönyörűen szeretsz, teljes lényeddel.

Lelked szabad, nemes és gazdag.

Ismeri az életet, számára semmi sem idegen.

Ha a tenger kék, szemed zöld,

mert onnan szabadítottad.

Minden, amit megélsz,

szemedből szabadult.

 

Fordította: Fehér Illés

Neda Gavrić О том – потом – Erről – ezután

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

О том – потом   Моје срце је сишло У твоје пете Газиш га одлазећи.   Толико о том!   Волео, љубио Под кожом тапкао Гледао ме као дете.   А потом.   Трнци кроз тело Малаксала душа Горак укус још једног пораза За који године немам. Љубав је опет Показала очњаке Гризе сваког ко јој Узалуд име спомене. Ал' што баш мене Ја сам те волела.

Erről – ezután   Szívem sarkadba Húzódott Taposod, ahogy távozol.   Erről ennyit!   Szerettél, csókoltál, Bőröm alatt topogtál Rám, mint gyerekre néztél.   Ezután meg.   Testemben tövisek Lelkem kimerült Még egy vereség keserű íze Melyre nem vagyok felkészülve. A szerelem ismét Metszőfogát mutatta Mindenkit mar aki Nevét hiába említi. De miért éppen engem Én szerettelek.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Јесен жедне душе, Бесједа, Бања Лука, 2025.

Ilija Šaula Vrati se – Gyere vissza

 

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Vrati se   Zavaravam tebe i sebe ako ti kažem da putem ovim kojim hodam mogu da te povedem. Osvrni se, na krila anđela koja su te donijela u zamršena nadanja. Ako bi mi vjerovala, izgubila bi ljubav kojom koračaš putem povratka.

Gyere vissza   Téged is magamat is átverem, ha azt állítom, ezen az úton, melyen járok magammal vihetlek. Tekints vissza, az angyalszárnyról, mely a kusza eshetőségbe vitt téged. Ha hinnél nekem, a szerelemet veszítenéd el, mellyel a visszatérés útján jársz.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ilija Šaula: Žena u meni ili Ja u ženi, Grafičar, Užice, 2014.

Nenad Grujičić Везане сенке – Kötött árnyképek

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Везане сенке   Спавај, шестоугаона жено! Твоје кристалне површине, исцртане руком лудог мајстора, замагљују се у моме оркану. Надлећем те из неколико сфера и у блиставом смеху неба вежем твоје сенке.

Kötött árnyképek   Aludj, szögletes asszony! Megszállott mester keze által rajzolt kristályfelületeid elmosódnak fergetegemben. Több övezetben repülök feletted és árnyképeidet a menny mosolyában kötöm meg.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Ilija Bakić: *** (sunce putuje visokim horizontom…) - *** (magas horizonton utazik a nap …)

 

Ilija Bakić Vršac, 23. 11. 1960. – 

***   sunce putuje visokim horizontom ne zalazi ptice dolaze samo s leve strane nošene vetrovima bljeska koji briše inje ivica   smrznuti glasovi na ledu između pukotina prskotina njihove opne gole su i krte oglodane zubima nadolazećih ravnodnevica   putevi korica ucrtani su iza kože svaki je zatvoren u krug u nemost mraka u dnu koga leži sečivo znoja

***   magas horizonton utazik a nap nem nyugszik le a madarak a zúzmara szélét törlő villanások szele által hordva csak a bal oldalról jönnek   megfagyott hangok a jégen a repedések a törések között hártyáik csupaszok és törékenyek a jövendő napéjegyenlőségek fogai rágták   a hüvelypályák a bőr mögé rajzoltak mindegyi zárt a körben a homály némaságában a verejték élén fekvő mélyben   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ilija Bakić: Koren ključa, naličje svakodnevnice, Kanjiški krug, 1999.

Miodrag Jakšić Ponovo počinje proleće – Ismét kezdődik a tavasz

 

Miodrag Jakšić Beograd, 16. april 1969. – 

Ponovo počinje proleće
 
Ponovo počinje proleće.
Promenićeš parfem i otputovaćeš u Lisabon ili Istanbul,
isčekujući da po tebi pada zlatna kiša.
Nove nade ti dovode i nove osećaje,
pa ćeš, iznova, verovati u Bodlerove stihove
i u njegovu ljubav sa meleskinjom Žanom Dival.
Odbacićeš potrebu za nes kafom.
Osokolićeš sebe u obračunu sa svojim predrasudama.
Obnovićeš članstvo kod joga učitelja,
pa sa uverenjem da odeća remeti susret sa sobom samom,
vežbaćeš jogu potpuno gola.
Nezanoseći se preterano, koristićeš je, koristiti...
Trebao ti partner ili ne.
Razmišljaćeš o pirsingu na genitalijama.
Uz pristanak, spavaćeš sa više frajera,
da shvatiš šta želiš i hoćeš.
A razloge o tajnosti veze, opet, nećeš hteti da saznaš.
Nećeš tvitovati. Volećeš sebe.
Nećeš izbegavati osećaj sreće. Volećeš sebe.
U snovima ćeš umirati, u stvarnosti opstajati, voleći sebe.
Za ulepšavanje dana, kupovaćeš najobičnije sitnice.
Bez vere u onog koji ti predlaže promene na tvome telu,
nosićeš još kraće haljine,
izrugujući se implantantkinjama,
pravićeš albume, fotografišući, samu sebe.
Ponovo počinje proleće.
Da, pokušaj sa nečim novim.
 
Izvor: autor
 
 
Ismét kezdődik a tavasz
 
Ismét kezdődik a tavasz.
Illatot váltasz, arany esőre várva Lisszabonba, netán
Isztambulba utazol.
Az új remény új érzéseket is hoz számodra,
újra Baudelaire soraiba és a félvér Jeanne Duval
iránti szerelmébe kezdesz hinni.
Eldobod a nesz kávé szükségleted.
Előítéleteiddel való leszámolással bátorítod magad.
Tagságodat a joga tanárnál felújítod,
ahol anyaszűz meztelenül gyakorolsz, mert
szerinted a ruha megzavarja a találkozást önmagaddal.
Nem túlzott csodálattal használod majd, használod…
Társ, kell vagy nem.
Nemi testékszerekről elmélkedsz.
Beleegyezéssel, több akárkivel lefekszel,
hogy tisztában legyél, mit kívánsz, mit akarsz.
De hogy a kapcsolatok miért titkosak, nem akarod tudni.
Tweetelni nem fogsz. Magadat szereted.
Az örömérzést nem fogod kerülni. Magadat szereted.
Álmokban halsz, a valóságban maradsz, magadat szeretve.
Hogy megszépítsd a napokat, apróságokat vásárolsz.
A nélkül, hogy hinnél annak, aki testeden változtatásokat ajánl,
még rövidebb ruhákat hordasz,
a műmellű nőket kigúnyolod,
albumokat készítesz, önmagadat fényképezed.
Ismét kezdődik a tavasz.
Igen, új valamivel próbálkozz.
 
Fordította: Fehér Illés

Kajoko Jamasaki Азурни рибњак – Azúr halastó

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Азурни рибњак   Срби Митровићу   Удаљава се глас продавца: на улици у јесен на столици седиш.   Обрадован случајним сусретом, нудиш ми локвањ: „Узми један, који хоћеш!”   У белом ћупу, пуном воде, лелуја још један, последњи цвет. Колебала сам се:   чује се разбрајалица. Ко је изговара? Ни ти то не знаш.   (Данас смо добро продали цвеће...) Лагано ваздух румени, у далеком рибњаку заблиста вода.

Azúr halastó   Srba Mitrovićhoz1   Távolodik a kereskedő hangja: az utcán az őszben széken ülsz.   A véletlen találkozás örömére tavirózsát kínálsz: „Vegyél egyet, bármelyiket!”   A vízzel teli csuporban még egy lebeg, az utolsó. Habozok:   mondóka hallatszik. Kitől ered? Te sem tudod.   (Ma sok virágot adtunk el…) A levegő rózsaszínű, a víz a távoli halastóban csillan.   1Srba Mitrović (ejtsd; Szrba Mitrovity – 1931. – 2007.) szerb költő   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Aca Vidić Песма поклоњења у времену– Hódolat-vers az időben

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Песма поклоњења у времену   Гласине су опустошене зидине Трулих маховина   Говорила си кроз врата Неко је говорио безобразне речи Старац је причао о хлебу   Ветар је дувао јако расипао говоре   Придигнут промајом Кô свод над морем увече Изгледао сам И видео свој безизворни сан   Као тајни гласови умирале птице По празним одајама   Пролазио је ветар као прст кроз живу Нит танка као срна њихала се На врпци осмеха   Јављали се пацови и плиме Паучине Из својих малих живота Мутави од неговорења   Растрчала се празнина по гатовима Паробродских линија Тишина се умигољила у муљ И ти си као уморни миш посегнула у самоћу   О свему сам ти већ говорио из урођеног стида   Завијао је дан Плакао гласом   Као крадљивац пламена што долазио је Да ти се огледа у очима   Јахао сам према дрворедима   1982.

Hódolat-vers az időben   A szóbeszéd a rothadt moha Csupasz fala   Ajtón keresztül szóltál Valaki káromkodott Egy öreg a kenyérről mesélt   A beszédet az erős szél szórta szét   A huzat a magasba vitt Úgy tűnt este a tenger felett Boltozat vagyok És megláttam forrás nélküli álmomat   Az üres fülkékben a madarak Titkos hangokként haltak meg   A szél mint ujj a higanyban járta át A mosoly szegélyén vékony szál Ringott   Patkányok és pókhálók Szerény életükkel Szótlanságra ítélten Jelentkeztek   Üresség terült szét A gőzhajógátakon A csend posványba húzódott És te is fáradt egérként a magányba   Eredendő szégyenből már mindenről beszéltem   A nappal hangosan Zokogott   Lángtolvajként aki azért jött Hogy veled megmérkőzzön   Lovagoltam a fasorok felé   1982.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021. стр. 15-16.

Obren Ristić 8. Њима ће се само казати пут и путовођа… – 8. Tudomást csak az útról és az útvezetőről szereznek…

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

8. Њима ће се само казати пут и путовођа…
 
Њима ће се само казати пут и путовођа испод Свете
Горе И сазнаше постоји место из ког се путује најлепше
А капи ове течности чине густу масу у коју урањаху
Ко у светињу у нади да ће одавде са камена да узлете
 
Ако кроз ова врата чисти прођемо на којима ће нас
Дочекати Науци ако је веровати да земља је округла
И шупља Записано је негде Можда слово ил цртеж
Звук у таласима Тајна у утроби Ртња тражећи спас
 
Или у дубоким ризницама Старе планине Има ли пута
Ка висини Видим одавде ту светлост која ме као велика
Прозрачна риба у мирно подне августовско гута
 
Камо је Дис кренуо мислећи да овај плави зрак ко река
Гробница је за праведних Серба душе утопљене
И како ће те насеобине куће небеске примити укућане
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 30. стр.
 
 
8. Tudomást csak az útról és az útvezetőről szereznek…
 
Tudomást csak az útról és az útvezetőről szereznek a Szent Hegy
Alatt És felismerik a legszebb helyet ahonnan indulni lehet
És a sűrű masszát alkotó folyadékcseppekbe úgy merülnek
Mint a szentélybe remélve hogy innen a szikláról felemelkedhetnek
 
Ha ezen az ajtón melyen várnak bennünket tisztán jutunk át
Ha hinni lehet a tudománynak mely szerint a föld kerek
És öblös Ez valahol rögzített Csak egy betű vagy rajz talán
Hang a hullámokban Menedéket nyújtó titok a Rtanj¹ belsejében
 
Vagy a Stara planina² mélységes kincstárában Egyáltalán
Út a magasságba vezet-e Innen azt a ragyogást látom amely irdatlan
Áttetsző halként kap be egy nyugodt augusztusi délután
 
Hová indult Dis³ azt gondolva hogy folyóként ez a kék sugár
A feddhetetlen szerbek a megfulladt lelkek sírhelye
És e településeket lakosait a mennyei paloták hogyan fogadják
 
¹Rtanj, ²Stara planina (ejtsd: Rtany, Sztárā plāninā) szerbiai hegyek
³Dis – Vladislav Petrović Dis (ejtsd: Vlādiszlāv Pētrovity Disz, 1880. – 1917.) ismert szerb költő
 
Fordította: Fehér Illés

Dejan Spasojević Aфоризми XII. – Aforizmák XII.

 

Dejan Spasojević Loznica 19. 01. 1978. – 

Aфоризми XII.   Њихово понашање вријеђа чак и вјештачку интелигенцију. Народ се брани ћутањем, не јавља се да је жив. Против жениних аргумената брани се ћутањем.   Сви смо ми у стању, само различитом.   Џаба ти је што си њихов, кад ниси свој. Буди мушко - признај жени да је у праву.   Генерацијама које одлазе створили су лијепу будућност. Од подлих и лукавих пријатеља научио сам да су непријатељи човјекова судбина. Опасни умови не знају за милост и достојанство.   Истина, истина и само истина, ма каква она била. Зуб времена нагриза и највећу рђу и то је нека утјеха. Почели су да нам продају маглу, а ми се све мање видимо.   Толико су себични да су почели производити  чоколаде са поруком „само ја’’. У друштвено корисном хладу сви смо у вођиној сјенци.

Aforizmák XII.   Viselkedésük még a mesterséges intelligenciát is sérti. A nép hallgatással védekezik, nem jelzi, hogy él. A nő érvei ellen hallgatással védekezik.     Mindannyian állapotban vagyunk, csak különbözőekben. Hiába vagy az övék, ha nem vagy magadé. Légy férfi – ismerd el a nőnek: igaza van.   A jövő nemzedéknek szép jövőt biztosítottak.   Az aljas és ravasz barátoktól tanultam meg, hogy vannak ellenségeink: emberi sors. A veszélyes elmék malasztot, méltóságot nem ismernek.   Igazságot, igazságot, csakis igazságot, bármilyen legyen is. Az idő foga mindent kikezd, ez is valamilyen vigasz. Ködöt kezdtek árulni, mi egyre kevesebbet látunk.   Annyira önzők, hogy a csokoládét a következő felirattal kezdték gyártani: „csak én”. A társadalmilag hasznos árnyékban, mindannyian a vezér árnyékában vagyunk.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Дејан Спасојевић: Исклесане мисли – афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.