Nenad Grujičić Брид – Él

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Брид   Само ти, бескрају мој нежни, одувек само ти, туго у одзивима, само ти можеш да ме родиш и однинаш на нули, ужарена леднино у спасу оберучке, на крају душе тајно бисера, ти лаконога нирвано, опроштај си у заносу, али болиш, и нема те увек, као киша потапаш мушице на цвећу ока мог заспалог у мору нектара, само ти, похото, показујеш пламено зубало у сумрак, а ништа о томе не знаш, и бридиш.   Ништа, краљице избира, ни жиг што остављаш не препознајеш, а бледиш и нестајеш у дроњцима муња, у белим минђушама облака, у музици са тераса, само ти, врела купино, у пурпурном диму над казанима, у лепим забитима где мед кључа под црвеним крошњама, али ти о томе ништа не знаш.   Ништа је све и ту се додирујемо. Ко исплаче сузу љутицу ево му дан, ко радосницу ево му ноћ.  Само ти, побуно моја, мокра кошуљо на ветру, само ти зриш у невреме, на мразној суврелици, у порезаној ноћи ирваса, у туђим завичајима, само ти,  ти и ти, лелеку мој на падинама, згужвано снопље сунца у маглама на моме лицу размраченом, у песми над гајевима.

Él   Csak te, végtelen gyengédségem, mindöröktől csak te, te, bánat a visszhangokban, csak te tudsz megszülni engem és elvinni a semmibe, te, a megváltásban izzó jégmező, a lélek végén gyöngyök titka, könnyű léptű nirvána, bocsánat vagy az elragadtatásban, de hasogatsz, és nem vagy mindig itt, esőként süllyeszted a legyeket alvó szemem virágán, a nektár tengerében, csak te, kéjvágy, mutatod lángoló fogsorodat az alkonyatban, de erről semmit sem tudsz, és gyötörsz.   Nos, választás királynője, a hátrahagyott pecsétet sem ismered fel, fakulsz és eltűnsz a villám-rongyokban, a felhők fehér fülbevalóiban, a teraszokról áradó zenében, csak te, forró szeder vagy a kazánok fölötti bíbor füstben, a félreeső helyeken, ahol   a vörös lombkoronák alatt méz forr, de te erről semmit sem tudsz.   A semmi a minden, ebben egyetértünk. Aki dühében sír, övé a nappal, aki örömkönnyet hullat, övé az éj. Csak te, lázadásom, nedves ingem a szélben, csak te érlelődsz a viharban, a fagyos ónos esőben, a rénszarvasok felhasított éjszakájában, idegen szülőföldeken, csak te, te és te, hegyoldali siralmam, gyűrt napkéve vagy arcomon, a ködbe-borultban, a ligetek fölötti dalban.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nenad Grujičić Неора – Meddő

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Неора   Ни киша, ни сунце. Та светлост ме опија. Све је пред очима, а далеко. Зато је рад у башти најбољи. Мајка цимне двапут ашов у дубину и преврне глатку сису земље. Није свака киша за сејање. Ако стално пада – неора. Она мало гушћа од росуље – та! Чим се сушне двориште пропева. И сви причају да је најлепше кад отац и мајка раде заједно. Тад је живот јак. А кромпир брзо процвета. Ја скупљам златице и највећу стављам на врх прста – да полети.

Meddő   Se eső, se napsugár. Ez a fény elragad. Minden a szem előtt, mégis a távolban. Ezért legjobb a kertben dolgozni. Az anya kétszer döfi az ásót a mélybe és átfordítja a föld sima keblét. Nem minden eső termékeny. Ha állandóan esik – meddő. Az a harmatnál kicsit sűrűbb – az! Amelytől a száraz udvar dalolni kezd. És mindenki mondja, legszebb mikor az apa és az anya együtt dolgoznak. Akkor él az élet. A burgonya hamarosan virágba borul. Én a burgonyabogarakat gyűjtöm, a legnagyobbat ujjam hegyére teszem – hogy elszálljon.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nenad Grujičić Као да ништа није било – Mintha semmi sem történt volna

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –  

Као да ништа није било   Колико год да сам у сну живот ме понесе. Тад напишем стих. Отац носи врч и говори о суштинама. То зна у крошњи шљиве моје огребано лице. А сумрак је пун тајни док препирка у кући траје. Нико не зна зашто је тако. Мајка ће плакати, а сестра под прозором дрхтати. Иза врата појавиће се отац. Сада веселичаст и обављеног посла. Мирно ће опрати руке и лице испрскати. Као да ништа није било ноћ ће запосести наша срца.

Mintha semmi sem történt volna   Akárhogy is álomban élek, az élet sodor magával. Akkor verset írok. Apám a kancsót viszi és a lényegről beszél. Ezt a szilvafa koronájában összekarcolt arcom tudja. Míg a házban tart a viszály, a naplemente titkokkal van tele. Senki sem tudja, miért van így. Anyám sír, húgom az ablak alatt reszket. Az ajtóban megjelenik apám. Most vidám, a munkát elvégezte. Kezét nyugodtan mossa, arcát vízzel paskolja. Mintha semmi sem történt volna szívünket az éj foglalja el.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Песма иза брда – Hegy mögötti dal

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Песма иза брда   Мајка је најлепша у дворишту крај бунара. Капи се проспу из ведра и дођу за њом у кућу. Над столом – дуга. Од једне шаре справља се супа. Покрај чиније – још две дугине боје: Румено печење и чокањ! Отац недељом чисти пиштољ, синоћ је био на пиру. Мирише весеље из опрљене цеви. Неко ће лупнути о прозор и брзо нестати. Тад ми се јавља глас. Са залогајем у грлу одлазим у воћњак. Рано ме цвеће надахњује на разговор с непознатим. Све траје док не утихне песма иза брда. Тад целу кућу оборе снови и кроз мали век  лизну позиви на живот.

Hegy mögötti dal   Anyám legszebb az udvarban, a kút mellett. A cseppek a vödörből a házba kísérik. Az asztal felett – szivárvány. Egy csóvából leves készül. A levesestál mellett – még két szivárványszín: Barnapiros sült és kupica! Apám vasárnaponként revolverét tisztítja, tegnap este ünnepelt. Ünneplés-illatú a perzselt cső. Valaki kopog az ablakon és eltűnik. Akkor szólít egy hang. Torkomban falattal megyek a gyümölcsösbe. A korai virágözön késztet az ismeretlennel való párbeszédre. Tart, míg a hegy mögötti dal el nem csitul. Az egész ház álomba szenderül és rövid időre megérint az életre hívó szó.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nenad Grujičić На коленима – Térden

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

На коленима   Осипа ли се, драгано, твоја самоћа јутрос као моја? Ослушкујеш ли хук тричавих наших свађа што се умножавају у грудву смрти?   Из пламена мотрим твоју сенку.   Ја ти се нећу вратити. Ја ти се нећу враћати о  нако спокојан као у дане када је кошава витлала лишће и тањире изнад наших глава у студентској мензи. Обожаваћу те као силу у даљини што корача у неизвесно.   Одржи се у седеф-јутру, у лахору чежње, одржи се на коленима, љубави!

Térden   Kedvesem, ma reggel magányod, akár az enyém, omlik-e? A halál rögében szaporodó sivár veszekedéseink kesergését hallod-e?   Árnyékodat lángokból figyelem.   Hozzád vissza nem térek. Hozzád vissza nem térek o  lyan nyugodtan mint mikor a kosava1 fejünk felett az egyetemista étkezdében a lombozatot és a tányérokat kavarta. A bizonytalanságban baktató messzi erőforrásként foglak imádni.   Maradj meg a csillogó kora-reggelben, a vágy fuvallatában, térden is, kedvesem!   1kosava – dél Duna-menti kegyetlenül hideg, erős szél   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Знаци – Jelek

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Знаци   О љубави дуго нисам певао. Дотицале су ме којештарије, ислужене глупости света. Једном сам храмао кроз жито и разумео љубав. Ветар савијао даљину, а пшеница стризала. Други сам пут волео жену коју је издао други. Намучио сам се да проговори. Кад се исповедила - нестала. Сад знам да негде тугује. Био сам час у њој, час у себи. Ти преласци су ме заморили и отресли као кишу са рукава.

Jelek   A szerelemről sokáig nem daloltam.  Apróságokba vesztem, a világ viselt ostobaságaiba. Egyszer a búza-mezőn át botladozva megértettem a szerelmet. A szél a messzeséget hajlította, a búza meg karmolt. Másodszor egy más által elárult nőt szerettem. Alig bírtam szóra bírni. Miután kitárulkozott – eltűnt. Tudom, most búsul valahol. Hol vele, hol magammal voltam. Kifárasztott a hercehurca, és lerázott, mint esőt a kabátujjról.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Царске намигуше – Birodalmi kacérkodónők

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Царске намигуше   Таква су времена. Ни љубав није што је. Не сустиче срећника у загрљају.   Ево познатог случаја: Расан песник – коњоводац лирике, у опроштајним чекаоницама живота порубљује женске сукње и опева полупана колена царских намигуша што низ пролетња губилишта под гиљотинама најлепшег цвећа ридају.   Бити осећајан и чемеран  – шта му то дође?   Ја добро видим брлог у кориту женског лица пљуснутог на постељу плача.

Birodalmi kacérkodók   Ilyen időket élünk. A szerelem se az, ami. A kiválasztottat nem tárt karokkal várja.   Íme egy közismert eset: Az ismert költő – a költészet éllovasa, az élet istenhozzád várótermében női szoknyákat szegélyez és a birodalmi kacérkodónők összetört térdeiről regél akik a tavasz vesztőhelyén, a legszebb virág pallosa alatt zokognak.   Érzékenység, elkeseredettség – mit is akar mondani?   A női arcmélyedésben a sírás fekhelyére csapódott pocsolyát jól látom.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Везане сенке – Kötött árnyképek

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Везане сенке   Спавај, шестоугаона жено! Твоје кристалне површине, исцртане руком лудог мајстора, замагљују се у моме оркану. Надлећем те из неколико сфера и у блиставом смеху неба вежем твоје сенке.

Kötött árnyképek   Aludj, szögletes asszony! Megszállott mester keze által rajzolt kristályfelületeid elmosódnak fergetegemben. Több övezetben repülök feletted és árnyképeidet a menny mosolyában kötöm meg.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Мали разговор с апсолутом – Csevegés a tökéletessel

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –  

Мали разговор с апсолутом   Сећаш ли се танке лепојке што је лелујала кроз цветне шљивике и меким прстима размештала облачке?   У дућану враћа кусур. Очи – списак пропалих љубави. Руке – квочке празног задовољства.   Памтиш ли ону младу жену на бициклу што је вијорила попут марамице у руци краља?   Трипут се удавала. Дечурлију учи да краду. Карневалску своју тугу исповеда војсци.   Јеси ли заборавио непознату цуру што је ножицама запљускивала луксузна места и Ништавилу показивала груди?   Проповеда курсну листу. Изнад њеног јастука пише: Шупље су велике љубави!

Csevegés a tökéletessel   Emlékszel-e a virágba-borult szilvásban lebegő karcsú tündérszépre, aki puha ujjaival felhőket mozgatott?   A boltban a visszajáró pénzt nyújtja. Szeme – bukott szerelmek jegyzéke. Keze – üres örömök kotlósa.   Megjegyezted-e azt fiatal asszonyt aki a kerékpáron, mint király kezében a zsebkendő, lobogott?   Háromszor ment férjhez. A gyerekeket lopni tanítja. Karneváli bánatáról katonáknak mesél.   Elfeledted-e azt a kislányt aki fényűző helyeken topogott és melleit a Semmiségnek mutogatta?   Árfolyam-listáról prédikál. Párnája felett a felirat: Üresek a nagy szerelmek!   Fordította: Fehér Illés

Iuzvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Јесен у пролећу – Ősz a tavaszban

  

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Јесен у пролећу   Пођимо, драгана, у јесењу шизофренију лишћа, у крикове анђеоских крошања. Стуштимо се у комедију туристичких обилазака градова у којима хипноза векова слатко нас узима за руку. Проћердајмо овај уски дан.   Јесен је у пролећу и нешто превелико мешкољи се у моме срцу што подиже високо. До колена Божјег.

Ősz a tavaszban   Induljunk, kedves, a levelek őszi kavalkádjába, az angyali lombozat sikolyába. Élvezzük a városok mulatságos idegenforgalmi szemügyre vételét, kezünket alatta a századok varázslata fogja. Mulassuk el ezt a rövid nappalt.   Ősz a tavaszban és valami hatalmas mozog szívemben, magasra emel. Isten térdéig.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Уздарја – Viszont-ajándékok

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Уздарја   Једна срна што клечи пред Точком закона             и лепим очима захваљује             да је умакла лаву из раља, две пчеле што су слетеле на румене усне            Пиндара и Платона у колевци, три бела Мухамедова петла што шећу            по Медини а пророк            из њихових трагова            преписује Куран, четири овна с руном од зеленог лишћа            и фалусом међу роговима            што оплођује тиквице на глави, пет чешљугара претворених у младе жене            што су чешљајући се пред огледалом            одлетеле с чешљевима на глави            у тренутку кад су без куцања            наишли пожудни старци, шест паунова што су видевши свој            у огледалу божански реп                 испустили капи зноја                 од којих је постало све на свету, седам љутих паса што њуше испод земље                 и прате путању сунца                 од којег ноћу песника боли глава, осам младих чапљи што навршивши                 шест векова ништа не једу                 већ до своје двехиљадите                 пију воду и црне,  девет буради сока са свежим пољским лишћем                 поред којих је у трку             застало девет вепрова                 и низ задихане чељусти спустило                 топлу пену од које је                 прокувало пиво за ратнике, десет харфиних жица од тананих црева риса                 чији погледи пробијају зидове                 и носе песму у сфере.

Viszont-ajándékok   Egy őz a Törvény kereke előtt térdel             szép szemekkel köszöni            hogy szabadult az oroszlán állkapcsából, két méhecske szállt a bölcsőben            Pindarosz és Platón piros ajkára, három fehér kakas Mohamed tulajdonában            Medinában sétál            nyomukban a próféta            a Koránt másolja, négy kos rajtuk a gyapjú zöld levél             a fejükön lévő tököt             szarv-közötti fallosszal termékenyítik, öt hajukat tükör előtt fésülő             fiatal nővé változott tengelic             bóbitájukban fésűvel együtt             abban a pillanatban szálltak fel mikor             kopogtatás nélkül buja öregek érkeztek, hat páva ahogy isteni farkukat             a tükörben meglátták             a világban mindent teremtő             izzadtságcseppeket hullattak, hét dühös kutya a föld alatt szaglásznak             és a nap pályáját követik             éjjel a költő feje miattuk fáj, nyolc fiatal kócsag akik hat századot             éltek már kétezer éves             koruk óta semmit sem esznek             vizet isznak és feketednek, kilenc hordó tele friss mezei levélkivonattal             kilenc dühös vadkan             mellettük állt meg             lihegő állkapcsukból             meleg tajték csorgott             sör a zsoldosoknak abból készült, tíz hárfahúr a hiúz vékony beléből készült             tekintete áttöri a falakat             és a verset a szférákba viszi.              Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Мајка – Az anya

  

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Мајка   Сине, изађи на терасу и прислушај разговор тица: То наиђе!   Ја се извињавам, ја морам слушати, сине.

Az anya   Fiam, menj az erkélyre és hallgatózz, a madár-beszédre figyelj: Légy türelmes!   Bocsáss meg, nekem hallgatnom kell, fiam.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nenad Grujičić Удес – Gond

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Удес   Иако често загледан у небо отац никад није наглас рекао шта осећа и види нити је икад словце своје неписмено на папир ставио.   Ти који друкчије поступаш једном га упита: Откуд ли толике звезде?   Он те не погледа већ одлазећи рече да се о таквим стварима поштено може само уз добру ракију причати.

Gond   Bár gyakran szemlélte az eget apám sosem mondta el mit érez mit lát és írástudatlan mondanivalóját se vetette papírra.   Te aki másként cselekedsz egyszer megkérdezted: Honnan annyi csillag?   Nem nézett rád elmenőben szólt ilyesmiről csak jó pálinka mellett lehet őszintén beszélgetni.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nenad Grujičić На овоме свету – Ezen a mindenségen

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

На овоме свету   Пољупци су птичурине што лете с облака на облак.   Ох, колико летова још!   У једном дану кажеш: Све што долази – умире. У другом: Све што чезне – пева.   Тако се играш мноме. И тако зачињемо шетњу у слаткој препирци с Богом.

Ezen a mindenségen   A csókok felhőről felhőre röppenő madarak.   Ó, mennyi röppenés még!   Egyszer állítod: Minden, ami jő – elvész. Máskor: Minden, ami hőn áhít – dalol.   Így játszadozol velem. És így kezdjük Istennel a sétát, civakodva, kedvesen.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Еденским врт,…

Nenad Grujičić Лагана песма – Könnyed vers

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Лагана песма   Писаћу лагане песме и одевати се по моди. С друге стране хартије сликаћу ноћ. Брисаћу цвркуте из крошања и на гране вешати лампионску тугу.   Писаћу, кажем, лагане песме за народ. На лицу носићу узбуну.   Ако ме видиш веселог – приђи. Ако тугујем – дођи. Прво је равно другоме и о томе ћу насамо.

Könnyed vers   Könnyed verseket fogok írni és divat szerint öltözni. A lap másik oldalára az éjt rajzolni. A fakoronákból törlöm majd a csicsergést, az ágakra meg bánat-lámpásokat aggatok.   Mondom, könnyed verseket fogok írni a közönségnek. Arcomon meg riadót hordok.   Ha látod, vidám vagyok – lépj hozzám. Ha nyafka – gyere. Az első azonos a másodikkal, de erről majd, ha egyedül leszek.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Рукопис– Kézirat

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Рукопис   Тело моје лепо, камо размећеш гигантски очај свој? Коме певаш у копривама?   Тело моје усправно, зар још мрчиш туђе жене, туђе робље, зашто хујиш у тријумфу?   Тело моје омамљено, зар ти знојем поливаш призор под облаком?   Ниси ли и ти трагични рукопис?

Kézirat   Én szép testem, kétségbeesésedet hová szórod? Kinek dalolsz a csalánosban?   Szálegyenes testem, hát még mindig idegen nőket, idegen rabokat hajszolsz, miért harsogsz diadalittasan?   Bódult testem, hát te izzadtsággal öntözöd a felhők alatti látványt?   Netán te is keserű kézirat vagy?   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nenad Grujičić Дарвинова шала – Darwin csínytevése

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Дарвинова шала   Потичемо од парамецијума глисте шарана птице селице зеца вука краве                         и коначно мајмуна.   Мајсторски се Дарвин нашалио ми узели за озбиљно записали у књиге дјецу посадили у школске клупе                         и                         пукла брука: Људско месо није за јело!

Darwin csínytevése   A papucsállatkától származunk a gilisztától a pontytól a költöző madártól a nyúltól a farkastól a tehéntől                         és végül a majomtól-   Darwin mesterien bolondozott mi meg komolyan vettük könyvekbe írtuk gyerekeinket iskolapadokba ültettük                         és                         kitört a botrány: Az ember nem étel!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Клима – Légkör

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Клима   У малим скрпљеним собичцима, у мемли и млакој пари јухе, у мирису вреле масти, искуваног веша и дечјег пролива, у кућној атмосфери, дакле, над хартијом чучимо.   Вани кора дрвета цвета, стеже иње, леди, пршти крти снег.   Но ми пишемо отаџбинску литературу, ћушнути у ћоше деламо књижевну ствар, сањамо далека острва и дворце где властелин с властелином пљуцка и хушка, мигом решава проблеме, чека прилику да вирнемо из јазбине, да се накашљемо и – замолимо па да узврати кашљем: Где сте, шта је с вама, шта с песмицама, дајте, ма дајте, ви сте духови нашег времена!   Да ми јесмо то што смо, ето, таква је и таква ствар. Па опет трк у загушљиву собицу, гушчијим пером да скицирамо климу у духовним барама и провинцијама, да пишемо афирмативно, весело, конструктивно, да већ једном закукамо како ваља, да се што пре родимо у ропцу, ми писци, грофови језика, ми утве, златни адути сваког времена.

Légkör   A szűk összetákolt szobákban, a nyirokban és az enyhe leves-gőzben, a forró zsír, a kifőzött ruha és a gyerek-hasmenés szagában, tehát otthonos légkörben gubbasztunk a papír felett.   Kinn a fa törzse virágzik, szorongat a zúzmara, a fagy, szakad a hó.   De mi hazafias történeteket írunk, irodalommal sarokba szorítva foglalkozunk, távoli szigetekről kastélyokról álmodozunk ahol a földesúr földesurat uszít, lázít, a gondokat kacsintással oldja meg, az alkalomra vár, hogy az odúból kinézzünk, hogy köhögjünk és – megkérjük köhögésünkre válaszoljon: Hol vagytok, mi van veletek, mi van a költőkkel, ugyan, ugyan már, ti korunk kísértetei vagytok!   Igen, vagyunk, akik vagyunk, íme, így és így áll a helyzet. És ismét irány a dohos szoba, hogy libatollal vázoljuk a légkört a szellemi mocsarakban, a korlátolt kisvárosokban, hogy bizonyítsunk, vidáman, a haladást szolgálva, hogy végre jajduljunk, ahogy kell, hogy a hörgésből minél előbb felkeljünk, mi írók, a nyelv arisztokratái, mi vadludak, minden idők arany ütőkártyái.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.