Nenad Grujičić Pančevo 12.
septembar 1954. –
|
Светлост
и звуци
У пролећна поднева
светлост је најчистија
на јајету које кокош
снесе крај бунара.
Можеш на њему да се огледаш,
а нос некако велики.
Слику поправиш над водом у чатрњи.
Преко су врбак и планина у сунцу.
Треба ми бар брзина звука
да све што видим и опипам.
У јулу река пуна купача.
Цика ме најежи као стара музика.
И даје снагу да пливам.
Левом па десном – мршав преко воде.
Из вира ноћу изађе сом
и попасе ливаду.
|
Fény és hangok
Tavasszal délutánonként
a fény a kút mellett
frissen tojt
tyúktojáson a legtisztább.
Rajta megnézheted magad,
orrod igencsak hosszú.
A képet a vízgyűjtő vize
felett javítod ki.
Távolabb a füzes és a hegy
napsütésben.
Legalább fénysebességre van
szükségem,
hogy mindent, amit látok,
megérinthessek.
Júliusban a folyó
fürdőzőkkel telt.
A zsivaj jólismert
dallamként buzdít.
És erőt ad az úszáshoz.
Jobbal, ballal – cingáran szelem a vizet.
Az örvényből éjjel harcsa
mászik ki
és lelegeli a mezőt.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése