Živko Nikolić Бол – Fájdalom

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Бол   и све је било бол и бол остало зато што не могу сунце о ветар да привежем

Fájdalom   minden fájdalom volt és fájdalom maradt mert a napot képtelen vagyok a szélhez kötni   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Певање, прах и нада/ Le chant, la poussiere et lʼespoir, Књижевно друштво Свети Сава, Српски песници париског круга/ Poètes serbes du cercle parisien Београд/Paris, 2014. стр. 44.

Risto Vasilevski Vreme u prolazu – Átjáróban az idő

 

Risto Vasilevski Nakolets, 31. januar 1943. –

Vreme u prolazu   Zima smenjuje leto. Ruke nam pune, a srca pošla na odmorišta, pa nam se ništa ne događa.   Dugo već živimo od punoće, koja nas je ljuto sobom pogađala.   Beli se predeo, prozori puni vlage škripe pri dodiru, koji im, katkad, uputimo, ne bi li s njim uneli promenu.   To je ta zima što nas je plašila, čije smo mreže, čitavog leta, uzalud lovili, da bi nam sada sve grejale.   Leto je prošlo, a mi, iz dana u dan, pre svakog buđenja, dugo sanjamo, da nas greje ta prelepa vrelina.

Átjáróban az idő   Tél váltja a nyarat. Kezünk tele, szívünk meg nyaralni ment, hát semmi sem történik.   Időtlen idők óta jólétben élünk, bennünket kegyetlenül önmagával büntetett.   Fehér a táj, néha megérintjük a csikorgó nedves ablakokat, hátha azzal valamit megváltoztatunk.   Ez az a tél, mely riasztott bennünket, melynek hálójára a nyáron át hiába vadásztunk, hogy most mindenfelé meleget árasszon.   A nyár elmúlt, mi meg, napról napra, minden ébredés előtt hosszan álmodozunk, az a kedves meleg melegít bennünket.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Srđan Opačić Сребрни мост – Ezüst híd

 

Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –

Сребрни мост   Пријатељу, Илешу ФЕХЕРУ   Сребрни човек ме преводи Преко Сребрног моста Испод протиче Сребрна река У ранцу носим Сребрне књиге Кад мост пређем постају златне

Ezüst híd   Barátomnak, FEHÉR Illésnek   Ezüst ember vezet Ezüst hídon át Ezüst a folyó Alatta Hátizsákomban Ezüst könyvek Ha a hídon átmegyek arannyá változnak   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.literaryworkshopkordun.com/cirilica/strana/4442/srdjan-opacic-srebrni-most?fbclid=IwY2xjawSgcRVleHRuA2FlbQIxMQBzcnRjBmFwcF9pZBAyMjIwMzkxNzg4MjAwODkyAAEe3wy6yDMtg3vSEZxhUQSNfenIDNTKLKd3tBESp-S2zjsjujhGgWy7E0-5Wxc_aem_TII9ZJyNpS-y_0EZbbA5tg.

Obren Ristić У граду убијених песника – A megölt költők városában

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

У граду убијених песника
 
                   Љубомиру Левчеву, који испева стих:
                  И ја учим / да пишем стихове/ у земљи
                                                       убијених песника
 
Лепа слика у земљи овој небеског народа Граде
Јужно од свих јужније источно од свих источније
На твојим широким пољима када су године
Родне ко самоникло биље високе расту заблуде
 
Путовође твоје смерне са пажњом вредних хазјаина
Марљиво их узгајају у доба глуво до првих петлова
Док народ мирно спава Медена погача од тог млива
Ко шума храстова нараста до високих димњака ничијих
 
Фабрика и циркуских шатри на градском саборишту
Деца је с вечери пре ноћног похода заједно са очевима
У сласт поједу и лепо подгојена са псима у хору певају
 
Само тужне љубавне песме А сутра ће изнова нови
Страшни књаз господар ових простора протерати
Песника Овидија Лепа слика у граду убијених песника
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 50. стр.
 
 
A megölt költők városában
 
                              Lyubomir Levchevhez¹, aki ezt írta:
                             Én is tanulok / verset írni / a megölt
                                                         költők országában
 
Szép kép itt a mennyei nép földjén A keletnél keletebbre
A nyugatnál nyugatibbra fekvő településen
A széles legelőkön a bő termést ígérő években
Amikor akár a kóró magasra nő a téveszme
 
Szerény vezetőid szorgalmas vezérek figyelmességével
Fáradhatatlanul művelik éjnek idején az első kakasszóig
Míg a nép nyugodtan alszik Ebből az őrletből a rétes
Tölgyerdőként nő a senkihez tartozó gyárkémény-magasságig
 
És a város gyülekezőhelyén a cirkuszi sátrakig
A gyerekek a szülőkkel együtt mielőtt nyugovóra térnek
Édességként nyelik és kutyákkal szövetkezve énekelik
 
A szomorú szerelmes dalokat Holnap meg e térség
Félelmet nem ismerő új parancsolója Ovidiust a dalnokot
Ismét elüldözi A megölt költők városában szép kép
 
¹Lyubomir Levchev (1935. – 2019.) ismert bolgár költő
 
Fordította: Fehér Illés

Silvana Andrić Ма није ми ништа – Na, semmi bajom

 

Silvana Andrić Sibenik, 01. aprila 1965. - 

Ма није ми ништа   Кад одлазиш Остави јутра од румене чоје И све заласке сунца Иза дебелих брда, Остави песак на ветру И руке без поздрава, Остави другове И књиге Непрочитане, Остави речи и мисли Неизречене, Ако можеш остави иза себе Баш све као оног Неспакованог јутра. Само прошећи низ улицу До прве станице Са осмехом. Као да ти није ништа. И кад те нико не буде гледао   Не плачи јер, Пожелећеш да се вратиш, Да исправиш дебела брда, Да спакујеш сунце и јутра Од румене чоје, Пожелећеш да Укротиш ветар, И све пријатеље У недра посакриваш, Уместо књига Са посветом, Са осмехом. До прве станице, Још једном, Као да то није ништа.

Na, semmi bajom   Mikor elmégy Felejtsd el a vörös-posztós reggeleket És a hegyek mögötti Naplementét, Bízd a homokot a szélre, Karod búcsúzásra ne lendítsd, Hagyd el a barátokat, Az el nem olvasott Könyveket, Hagyd el a ki nem mondott Szavakat, gondolatokat, Ha lehet, hagyj mindent Magad mögött akár Azt a becsomagolatlan reggelt. Csak vágj át az utcán, Az első állomásig, Mosolyogva. Mintha semmi bajod nem lenne. És ha rád senki sem néz, Ne sírj, mert Még visszatérsz, Hogy kiigazítsd a hegyeket, Hogy vörös posztóval Takard a napot és a reggelt, Hogy megszelídítsd A vihart, Barátaidat meg A dedikált könyvek Helyett, Mosolyogva, Kebledbe rejtsd. Az első állomásig, Még egyszer, Mintha semmiség lenne.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Силвана Андрић: Куће које сањају, Београд, Књижњвни Еснаф, 2021.

Iskra Peneva Skrivalica – Rejtőzködősdi

 

Iskra Peneva Beograd 25. 06. 1980. –

Skrivalica   Spustilo se nebo I tama Svu težinu Nakrivljenih tela Podupiru velike Obmane Glave uzdignute Pogledi upereni U nebo U otvorenoj Fioci u telu Netaknut prah Prerasta u plamen

Rejtőzködősdi   Lesüllyedt az ég És a sötét A görnyedt testek Súlyát Szemfényvesztés Támogatja   Felemelt fejjel Az égre Tekintve   A test nyitott Rekeszében Lángra lobban Az érintetlen por   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://diogenplus.weebly.com/iskra-peneva.html

Dejan Spasojević Aфоризми XV. – Aforizmák XV.

 

Dejan Spasojević Loznica 19. 01. 1978. –

Aфоризми XV. – Дијалози   Слушаш ли ти жену? - Слушам, шта ћу! Нема ми друге!     - Каква нам је власт? - Ма иди, бегај! - Добра? - Ма, зајебала век!     Хоће ли смети да се критикује власт по новом закону? - Смеће ! - Неће смети! - Смеће ! J     Докторе, имам осјећај да ми неко нешто пакује. - Бесплатно или траже да платиш? - Бесплатно! - Добро је!

Aforizmák XV. – Párbeszédek   Hallgatsz az asszonyra? – Igen! Mit mást tehetek!     – Milyen is a hatalmunk? – Menj a francba! – Jó? – Hát, a század cseszte el!     Az új törvény szerint szabad bírálni a hatalmat? – Szemét! – Nem szabad! – Szemét! J     Doktor úr, úgy érzem, valaki, valamit pakol rám. – Ingyen, vagy fizetni kell érte? – Ingyen! – Akkor jó!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: : Дејан Спасојевић: Исклесане мисли – афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.