Gulisio Timea Pilátus – Pilat

 

Gulisio Timea Marcali, 1989. augusztus 7. –

Pilátus   Felütöttem benned a fejem. Békák a tóban. Penészpöttyök a kenyéren. Szúrópróbaszerűen, törvényszerűen. Te leszel, aki tönkretesz. Neked kell vállalnod a feladatot. Már előre mosom kezeid, A szép, száraz ág-kezeid. Belémszúrsz, villanypózna az égbe. Átíveled az összetartozókat. Megölöd a madarakat. Élve kell őket megsütni.   Kérlek, ne nézz oda közben.

Pilat   U tebi sam digla glavu. Žabe u jezeru. Na hlebu mrlje plesni. Poput probe na preskok, zakonski. Ti ćeš biti taj ko će me da uništi. Ti moraš da preuzmeš zadatak. Već unapred pereš ruke, Lepe, suhe ruke od grana. Ubodeš me, bandera do neba. One koji su vezani zasvodiš. Ptice ubijaš. Žive ih treba ispeći.   Molim te, nemoj da gledaš.   Prevod: Fehér Illés

Forrás: Gulisio Timea: Lények, Parnasszus, Budapest, 2024.

Balázs F. Attila Énekel a fa – Stablo peva

 

Balázs F. Attila, Marosvásárhely, 1954. 01. 15. –

Énekel a fa   a madarak lenyelték a hangot, de begyükből felbugyborékolt: dallamok, szavak, formák potyogtak az avarra.   „a fák énekelnek” – mormogja a költő monitor fénye mélyíti ráncait nem látja hát nem tudja: ez már az öregség jele –   tovább  pötyög a billentyűzeten mindent elment valahová: tán egyszer megnyitja valaki…   a fák tovább énekelnek de nem jelent semmit

Stablo peva   ptice su progutale glas ali iz njihovih guša klobuča: melodije, reči, forme padaju na šušanj.   „stabla pevaju” – mrmlja pesnik njegove bore svetlo monitora produbljuje ne vidi te ne zna: to je već znak starosti –   dalje tipkam na tastaturi negde sve sačuva: jednom možda otvoriće neko…   stabla dalje pevaju ali ništa ne znači   Prevod: Fehér Illés

Forrás: : Balázs F. Attila: Újrafestett rácsok, Hungarovox, Budapest, 2020.

Aleksa Đukanović Тишина – Csend

 

Aleksa Đukanović, Beograd, 4. 1. 1998. - 

Тишина   Једна мала експресионистичка поема у маниру Георга Тракла   Згуснути шпалири борова, јела гранитне аркаде, славолуци фењери, бршљаном стегнути (капела празна, капелан спава...) Хладом који закривају, закратко под овим огњеним даном, дугим Уносе тишину нему, коначну у нас немирне, ипак живе док смо сада кипови, само запљуснути кишом, меланхолије на стази, затравнатој, посутој каменом белим, некада сећајући се, свега Жалобно гледајући тај свет, бивши, очима стакластим, нашим кога га нема, више Дубоко под плочама, прашним јер он не дише, више   Остаје, на крају за нас, и за њих Данас, и последњи стих само мирис иглица, борових у овом дану дугом, предугом… И тишина, мири ништа, више Последњи свега, збир.   2026.

Csend   Szerény expresszionista vers George Trakl modorában   Fenyők, tűlevelűek sűrű sorokban, gránit-árkádok, diadalívek, borostyánnal benőtt lámpások (a kápolna kietlen, a kápolna pihen…) E hosszú, forró napon az általuk rövid időre nyújtott árnyékban Végleges, néma csendet nyújtanak nekünk, nyugtalanoknak, mégis élőknek míg most csak szobrok vagyunk, eső-áztatottak, az úton, a fűvel be nőttön, a fehér kövekkel beszórton, ahol egykor mindenre emlékeztünk, melankólia Szomorúan néztük ezt a világot, a múltat, üveges szemekkel, a miénkkel, a többé nemlétezőt Mélyen a porral lepett lemezek alatt, mert ő nem lélegzik, többé   Marad, végül számunkra, számukra Ma, az utolsó verssor is csak a tűlevelek illata, e hosszú, végtelen hosszú napon… És csend, nyugtat a semmi, Az utolsó minden, a summa.   2026.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Aca Vidić Господар тишине – A csend ura

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –

Господар тишине  
 
Алкионова песма
 
Нисам тужан ни кад не волим да певам
Само забезекнут у празно
 
Ја сам се у тишини родити знао
У буђењу ветровитог дана
И био понављање вештине ћутања у човеку
 
Као посвећену птицу
Прекрива ме морски вал
 
Себе сам утро у биљку
Искрио голу немоћ
У сенци тражио хладовину
У извесну тачку скупљао зеницу
 
Одазивао се на свој глас
Валовити глас из тужних уста
Кад проговори дубоко о себи
 
 
СВЕ ИЗ ДУБИНЕ ДОЗИВА СВОЈУ ТИШИНУ
И сенка трајног мира
Над тишином корњачиног оклопа
Отуђује своју душу да у тишину се врати
 
А галеби модри ...
Прекрива ме морски вал
Тишина тишином говори о тишини
Осмехом или
            Затезањем коже
Тишине трају много не говоре
Ћутањем ће да се огласе
ЗАБОРАВЉАЈУ СВЕ ШТО БИ ТРЕБАЛО
ДА ПАМТЕ
 
А галеби модри ...
 
Тишина страхује
Над гробљима: тих бруј и свитање
 
Главу дигнем на небо
Идем по свитање
 
Блиско томе:
ШТА ИМА МИРНИЈЕ ОД ДРВЕТА
Можеш га имати за пријатеља
(Пењући се њиме до неба!)
 
И звиждећи над водом
Убити тог aлкиона
 
Ту злослутну птицу
 
Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
 
 
A csend ura
 
Alküoné dala
 
Akkor sem vagyok szomorú, mikor nem dalolok
Csak az ürességbe bámulok
 
A csendben születtem
A szeles nap hajnalán
És az emberben az ismétlődő hallgatás mestere voltam
 
Felszentelt madárként
Takar a tenger hulláma
 
Növénybe húzódtam
Tehetetlenség áradt belőlem
Enyhülést árnyékban kerestem
Szembogaram meghatározott pontba halmoztam
 
Önmagam hangjára válaszoltam
A szomorú szájból hullámzó hang eredt
Mikor a mélyből megszólalt
 
 
A MÉLYBŐL MINDEN A SAJÁT CSENDJÉT SZÓLÍTJA
És az örökös béke árnya
A teknős páncélzata felett
Saját lelkét arra ösztönzi a csendbe térjen vissza
 
A kék sirályok meg…
A tenger hulláma takar
A csendben a csend a csendről beszél
Mosolyogva vagy
               Bőrt húzva
A csend tartós sokat nem szól
Hallgatással jelentkezik
MINDENT FELED AMIT MEG KELLENE
JEGYEZNI
 
A kék sirályok meg…
 
Csend reszket
A sírok felett: csendes moraj és virradat
 
Fejem az ég felé emelem
A virradatért megyek
 
Ezzel rokon:
A FÁNÁL MI CSENDESEBB
Barátod
(Segítségével az ég felé kapaszkodsz!)
 
És a víz felett fütyörészve
Megölöd Alküonét
 
Azt a vészhozó madarat
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić 11. безданим ће темељима…– 11. ártatlanságát a menyecske…

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

11. безданим ће темељима…
 
Безданим ће темељима своје девичанство невесте
из завичаја дати Доћи ће тај тренутак свакако
Сусрет неодгодив Биће како је писано Онако
Као на таласима Егејског мора док се мресте
 
Душе наше и хитају ка Светој гори Можда се све
Догоди овде у тишини  И ми ћемо само нежно поћи
Ка источним шумама сунчевим сјајем заоденути
Са древним артистима и тесарима старе храстове
 
Целиваћемо Мудрошћу дубоком у раскоши песме
увлачићемо се у чаробне годове као у праисторију
Доћи ће свакако тај тренутак овде у рајским вртовима
 
Толико је љубави са којом се нешто мора чинити Има
У дану овом превише тајни и лепе вечности у нама
Јер ће то моћи само они из векова давних неимари
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 33. стр.
 
 
11. ártatlanságát a menyecske…
 
Ártatlanságát a menyecske a szakadék-alapoknak
adja majd Bizonyosan eljön az a pillanat
A halaszthatatlan találka Úgy Ahogyan szavakba foglalt
Leheleteink az Égei tenger hullámain találkoznak
 
És a Szent hegyre egymásba kapaszkodva sietnek
Talán mindez itt a csendben történik És mi is elindulunk
A keleti erdők felé napsugár-áradatban öreg tölgyeket
Hajdani akrobatákkal és ácsokkal együtt csókolgatunk
 
A költemények sokrétűségében rejlő bölcsességgel
lépünk majd a fenséges évgyűrűkbe az őstörténetbe
Bizonyosan eljön az a pillanat itt a mennyei kertekben
 
Annyi a szeretet amivel valamit kezdeni kell Ebben
A napban a bennünk lévő örökléttel együtt túl sok a talány
Ezt megfejteni csak az ősi mestereknek adatott meg
 
Fordította: Fehér Illés

Dejan Spasojević Aфоризми XIII. – Aforizmák XIII.

 

Dejan Spasojević Loznica 19. 01. 1978. – 

Aфоризми XIII.   Зашто славимо људе из далеке прошлости? Зато што упокојени не сметају! Он их jе научио рачунању времена: Чим га виде одмах знају колико је сати! Стандардно, плату је појео стандард.   Влада невладин сектор. Власт је у ентеријеру, док је опозиција више екстеријер. Политички амбијент: сличан се сличном радује, то ме и брине.   Како да објасним баби да рекс није пас него краљ. Радују се робови „црном петку’’, не знајући да су предмет трговине. Све је мање живота у визијама господра живота и смрти.   Своде све на свој ниво - подземља. Питање ме једно плаши: ко су њихови, а ко су наши? Људе који су у великој нужди не треба кривити за малу принципијелност.   Постајемо центар за културно заобилажење културе. Скресао бих му у брк, али нема бркове. Пун нам је монитор једних те истих вијести.

Aforizmák XIII.   Miért ünnepeljük a régmúltból az embereket? Mert a halottak nem zavarnak! Megtanította őket – az időszámításra: amint meglátják, tudják, hány óra van. Standard: a fizetést megette a standard.   Hatáskörön kívüli hatáskör van hatalmon. A hatalom a beltérben van, míg az ellenzék inkább a szabadtérben. Politikai színtér: a hasonló a hasonlónak tapsol, ez aggaszt.   Hogyan magyarázzam meg nagyanyámnak, hogy rex nem kutya, hanem király. Örülnek a rabok a „fekete pénteknek”, nem tudják, hogy őket árulják. Az élet-halál ura látomásában egyre kevesebb az élet.   Mindent saját szintükre hoznak – alvilágira. A kérdés egyaránt riaszt: kik tartoznak hozzájuk és kik hozzánk? Kisebb elvtelenségért nem kell elítélni a nagydolgukat végzőket.   A kultúra kulturális megkerülése központjává válunk. Bajuszába dörgölném, de nincs bajuszom. Utunk ugyanazon hírek képernyője.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Дејан Спасојевић: Исклесане мисли – афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.

Ilija Šaula Ако је море плаво, твоје очи су зелене – Ha a tenger kék, szemed zöld

 

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Ако је море плаво, твоје очи су зелене

 

Мало ће њих тебе разумети,

тако је боље, веруј ми;

живот на рубовима увек је испразан.

Треба улазити у срце олује,

треба бити у месту дешавања,

тамо где се прави сабор,

тамо где се деца пењу на више, даље виде,

тамо где је скупље,

другачије се посматрају вредности,

а са собом донеси човека.

 

Дивно размишљаш, дивно волиш, бићем свим.

Твоја душа је слободна, оплемењена и богата.

Познаје живот изнутра и ништа јој није страно.

Ако је небо плаво, твоје очи су зелене,

јер си га из њих ослободила.

Сав свет који доживљаваш,

изашао је из твојих очију.

 

Izvor: autor

 

Ha a tenger kék, szemed zöld

 

Kevesen értenek meg téged,

jobb így, hidd el;

az élet peremén az élet mindig üres.

A vihar szívébe kell hatolni,

a helyszínen kell lenni,

ott, ahol gyülekeznek,

ahol a gyerekek a magasba másznak, hogy kitekinthessenek,

ahol minden drágább,

az értékekre másként tekintenek,

az embert meg magaddal hozd.

 

Gondolataid szépek, gyönyörűen szeretsz, teljes lényeddel.

Lelked szabad, nemes és gazdag.

Ismeri az életet, számára semmi sem idegen.

Ha a tenger kék, szemed zöld,

mert onnan szabadítottad.

Minden, amit megélsz,

szemedből szabadult.

 

Fordította: Fehér Illés