Nenad Grujičić Као да ништа није било – Mintha semmi sem történt volna

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –  

Као да ништа није било   Колико год да сам у сну живот ме понесе. Тад напишем стих. Отац носи врч и говори о суштинама. То зна у крошњи шљиве моје огребано лице. А сумрак је пун тајни док препирка у кући траје. Нико не зна зашто је тако. Мајка ће плакати, а сестра под прозором дрхтати. Иза врата појавиће се отац. Сада веселичаст и обављеног посла. Мирно ће опрати руке и лице испрскати. Као да ништа није било ноћ ће запосести наша срца.

Mintha semmi sem történt volna   Akárhogy is álomban élek, az élet sodor magával. Akkor verset írok. Apám a kancsót viszi és a lényegről beszél. Ezt a szilvafa koronájában összekarcolt arcom tudja. Míg a házban tart a viszály, a naplemente titkokkal van tele. Senki sem tudja, miért van így. Anyám sír, húgom az ablak alatt reszket. Az ajtóban megjelenik apám. Most vidám, a munkát elvégezte. Kezét nyugodtan mossa, arcát vízzel paskolja. Mintha semmi sem történt volna szívünket az éj foglalja el.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Ilija Bakić: *** (na dnu kutije…) - *** (a doboz alján…)

 

Ilija Bakić Vršac, 23. 11. 1960. – 

***   na dnu kutije pomešani su uzroci i posledice sadržaj hleba bez slova i otisci tabana   šljunak brojeva kotrlja se niz crnu mast indiga so taloži u pukotinama maske i nozdrvama zmijski svlak pokriva jezik klice reči nemuštih urastaju u drvo trpeze kalendar grebe staklo prozora dok pejsaž drhti pred porođajem   u kavezu sedi pramen kose novorođenog   kanjoni stepenica vode oblake do poljana a na njima „svo meso je trava”

***   a doboz alján összekevertek az okok és a következmények a kenyér tartalma betűk nélküli és lábnyomok   a számok morzsaléka fekete indigózsíron görög az álarc repedéseibe is az orrlukakba só rakodik a nyelvet kígyóbőr takarja a májusfa asztalába a némák szócsírái nőnek az ablaküveget naptár karmolja míg a táj a szülés előtt reszket   kalitkában ül az újszülött hajtincse   lépcsőkanyonok vezetik a felhőket a mezőkig rajtuk meg „pázsit a hús”   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ilija Bakić: Koren ključa, naličje svakodnevnice, Kanjiški krug, 1999.

Aca Vidić Ендимионов сан – Endymion álma

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Ендимионов сан   У маглини биће поезије И све почне с мислима о смрти И пођем снити   Смрт се засити и почне да пева   По просторима ветрови Ледене вејавице Веје предвечерје Војске се померају и завлаче у шанце Вади со ваздуху зенице   Само снежни човек моје лепоте Посећује гробља И крвари кроз снегове   И чопори завијају Кроз сметове и дубоке воде   Све зове на крв А крв моја кô лице из мрака   Ендимионов глас бауља из сна И само је ноћ Уз снежног човека

Endymion álma   Költészet a ködben lesz És minden a halálra gondolva kezdődik És nyugovóra térek   A jóllakott halál énekelni kezd   A térségben széllökések Napnyugtakor Jeges förgetegek élednek Hadak mozdulnak lövészárkokba húzódnak Sót váj a levegő szeméből   Csak a hozzám hasonló szép hóember Látogatja a temetőket És vérzik a havon   A hótorlaszokon és mély vizeken át Falkák is üvöltenek   Minden vért szólít A vérem mint a sötét arca   Endymion hangját hallom álmomban És csak éj van Hóemberrel   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.

Kajoko Jamasaki Четвртак – Csütörtök

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Четвртак   Одлази лето: на трг поново долазе трговци.   Враћаш се у свој пејзаж. А ја нестајем у мирисима:   уловљених риба, посечених ружа и сувог босиљка.   Кроз онај зид не могу да прођем, ова врата не смеш да такнеш.   Отворих прозор: шири се наше небо. (Ја сам твој ваздух.)

Csütörtök   Távozik a nyár: a térre megint jönnek a kereskedők.   Saját vidékedre térsz vissza. Én meg az illatokban tűnök el:   a kifogott halakéban, a levágott rózsákéban és a száraz bazsalikoméban.   Ezen a falon nem tudok átmenni, ezt az ajtón érintened nem szabad.   Kinyitottam az ablakot: kitárult az égboltunk. (A levegőd én vagyok.)   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Iskra Peneva Negde između – Valahol a köztesben

 

Iskra Peneva Beograd 25. 06. 1980. –

Negde između   To nije onaj trenutak izlaska Odvajanja iz majčine utrobe Kada se po prvi put udahne I zaplače Niti je To Smrt To je Danas Obezbojena toplota Tišina koja ne miriše Zaustavljena Negde između Početka i završetka Jer u prazno Najlakše ulazi Ništa

Valahol a köztesben   Ez nem az anya méhéből Kiszakadó pillanat Amikor lélegzethez először jutunk És felsírunk   Ez nem is Halál   Ez Ma A színétvesztett melegség A valahol A kezdet és a vég között Megállított Csend melynek illata nincs   Mert az üresbe Legkönnyebben a semmi Hatol   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Iskra Peneva: Negde između, NIU MIIC, Novi Sad, 2025.

Obren Ristić Ако се овде догоди смрт – Ha itt ér a halál

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Ако се овде догоди смрт
 
Ако се овде догоди смрт У клици у пејзажу који јес
Песма Стих Реч и Слика - Зар божанској симфонији
Више од тога - Нем без моћи збора од ваздуха
Срицаћу риме Песник и песма Творца су удес
 
Не овде нема умирања Све се у вечност скаменило
Само пена и небо и бесконачно дубока вечна вода
Мом дивљењу нема краја Ни похлепи ни страсти
Као зрачак радости у трену све се у једну реч слило
 
Ћутим испод Олимпа Не реметим хармонију воде
Ако пронађем праву реч због које лагано умирем
Или годинама мртав у песми васкрсао на раскршћу
 
Светова и векова Упијам сваки зрак и свако бих зрно
Песка довукао за будућу кућу Скровиште од свих
Звери и прибежиште у источним горама На Тресибаби
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024.
 
 
Ha itt ér a halál
 
Ha itt ér a halál A sikolyban e vidéken amely valóban
Vers Szakasz Szó és Kép – Az isteni szimfónia mellett
Kell ennél több – Némán visszafojtott lélegzettel
Tagolom a sorokat Költő és költemény a Teremtő műve
 
Nem itt nincs halál Minden az öröklétbe kövesült
Csak hab és égbolt és végtelen mély időtlen víz
Hódolatomnak nincs határa A mohóságnak se a vágynak se
Örömsugárként pillanat alatt minden egyetlen szóba ömlött
 
Olümposz alatt hallgatok A víz nyugalmát nem zavarom
Ha a megfelelő igét megtalálom mely miatt lassan távozok
Vagy a világok és századok határpontján évek óta halott vagyok
 
A versben feltámadva magamba szívnám a levegőt és a magvakat
Homokot halmoznék a jövendő otthonra A vadaktól védett
Hajlékra a keleti hegységben a Tresibabán¹ a menedékházra
 
¹Tresibaba (ejtsd: Treszibaba) hegy Szerbia délkeleti részén
 
Fordította: Fehér Illés

Ilija Šaula Pjesniku – A költőhöz

 

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Pjesniku
 
Ne znam svirati gitaru, a tako bih želio
pa bih uz umilne zvuke gitare
da recitujem tvoju poeziju.
Prekrasna i topla proljetnja večer
pozvala me u raskošnu riznicu uspomena.
Sjedeo sam na samom rubu prošlosti
nemo zagledan u predjele iz kojih dopiru zvukovi.
Kad neko želi biti jednako opijen
svakim zanosnim pogledom svoje duše,
on će srcem svirati gitaru,
jer njene strune su neprekidni nemir.
Tvoji su stihovi nemir mog srca.
Tvoja je duša plandište snova, želja i nemira.
Tvoje su ruke produžetak topline tvog pogleda.
Tvoj osmjeh je poezija probudjene doline strasti.
Čujem u tebi gitaru i vidim ruke
zagrljene njenim nemirom.
Iz mene je krenula pjesma,
ljubavna, nježna, zanosna i srećna.
 
Izvor: Ilija Šaula: Duše su bešumne, tihe, Grafičar, Užice, 2026.
 
A költőhöz
 
Nem tudok gitározni, pedig úgy szeretném,
hogy a gitár bódító hangja mellett
szavaljam költeményedet.
Az emlékek gazdag kincstárába
meleg tavaszi est hívott.
Magán a múlt peremén ültem,
némán csodálva a tájat, ahonnan a hangok érkeztek.
Ha valaki lelkének minden varázslatos pillantásával
éppoly részeg akar lenni,
az szívével játszik a gitáron,
mert húrjai a folyamatos nyugtalanság.
Költeményeid szívem nyugtalansága.
Lelked az álmok, a vágyak és a gyötrelem árnyasa.
Karod gyengéd tekinteted folytatása.
Mosolyod a felébresztett szenvedélyvölgy költészete.
A gitárt hallom benned és látom, karod
nyugtalansága öleli.
Költemény fakadt belőlem,
szerelmes, gyengéd, elbűvölt, boldog.
 
Fordította: Fehér Illés

Srđan Opačić Грађење приче – Mesealkotás

 

Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –

Грађење приче   (Песнику Браниславу Вељковићу)   1. Сваког је јутра из једне улице по једну коцку   И пролазници су и радници су и народни посланици   Сви су могли ал` нико није а он је јавно   Сваког јутра из једне улице по једну коцку.   2. Ко је коцку дотакао или је само видео или о њој причао Бивао је јунаком приче у настајању и не питајући се   Београђани су ишли да је виде и да буду виђени Крајинци хајдук-Вељкови Вељковићу газили је па и једни и други ушли у причу.   3. Изустио је Цезар и постала је историјска чињеница   Рушила је силнике пустошила богате лаковерне учила памети   Много доцније изградила је Вегас и Монте Карло   Никада пре није темељила приче ни познавала Музе.

Mesealkotás   (Branislav Veljković1 költőhöz)   1. Minden reggel egy utcából egy kockát   Járókelők is munkások is népképviselők is   Mindenki megtehette da senki sem tette ő meg nyilvánosan   Minden reggel egy utcából egy kockát.   2. Aki a kockát megérintette vagy csak látta vagy beszélt róla Beleegyezése nélkül lett a keletkező mese hőse   Jöttek a belgrádiak hogy lássák és magukat mutogassák A krajinaiak hajduk Veljko emberei Veljkovićot gázolták egyik is másik is mesehős lett.   3. Kimondta Cézár és történelmi tény lett   Hatalmasokat buktatott gazdagokat kifosztott hiszékenyeket tanított   Sokkal később felépítette Vegast és Monte Carlot   Előtte mesét sosem alkotott Múzsát se ismert.   1 Branislav Veljković (ejstd: Brāniszláv Vēlykovity, 1948. –) szerb költő   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Срђан Опачић: Истина о смрти је лаж београд, Свет књиге 2019. стр. 12-14.

Ilija Bakić: *** (usta su srasla…) – *** (a száj összenőtt …)

 

Ilija Bakić Vršac, 23. 11. 1960. – 

***   usta su srasla ljušture reči talože se među zubima paraju nepce   u međuvremenu sa ptica je otpalo perje blato vri ekseri rđaju krompir klija u mraku hleb plesnavi   vezan čvorovima živaca vid puzi po zidu streline masne boje pupak otvaraju čelični prsti čiviluka dah utrobe diže se jedini sa prozirnom hladnoćom kristalne šupljine pokrova pod kojim truli "geometrija naracije"

***   a száj összenőtt a fogak közé szókérgek ülepednek a szájpadlást hasogatják   időközben lehullottak a tollak a madarakról forr a sár rozsdásodnak a szögek krumpli csírázik a sötétben penészedik a kenyér   idegcsomók kötötte tekintet kúszik a falon kövér színek a köldököt a fogas acélujjai nyitják száll a gyomor lehelete a szemfedő kristályos üregében az egyetlen átlátszó zimankó mely alatt a „narráció mértana” rothad   Fordította: Fehér Illés

Izvor: : Ilija Bakić: Koren ključa, naličje svakodnevnice, Kanjiški krug, 1999.

Neda Gavrić Ребро – Borda

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Ребро   Створена од твог ребра не знадох. Да ћеш без њега лакше ходати него ја у штиклама.

Borda   Bordádból teremtetten nem tudtam. Hogy nélküle könnyebben jársz mint én tűsarkú cipőben.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Оно што ниси знала о љубави, АCоглас, Зворник, 2026.

Nenad Grujičić Песма иза брда – Hegy mögötti dal

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Песма иза брда   Мајка је најлепша у дворишту крај бунара. Капи се проспу из ведра и дођу за њом у кућу. Над столом – дуга. Од једне шаре справља се супа. Покрај чиније – још две дугине боје: Румено печење и чокањ! Отац недељом чисти пиштољ, синоћ је био на пиру. Мирише весеље из опрљене цеви. Неко ће лупнути о прозор и брзо нестати. Тад ми се јавља глас. Са залогајем у грлу одлазим у воћњак. Рано ме цвеће надахњује на разговор с непознатим. Све траје док не утихне песма иза брда. Тад целу кућу оборе снови и кроз мали век  лизну позиви на живот.

Hegy mögötti dal   Anyám legszebb az udvarban, a kút mellett. A cseppek a vödörből a házba kísérik. Az asztal felett – szivárvány. Egy csóvából leves készül. A levesestál mellett – még két szivárványszín: Barnapiros sült és kupica! Apám vasárnaponként revolverét tisztítja, tegnap este ünnepelt. Ünneplés-illatú a perzselt cső. Valaki kopog az ablakon és eltűnik. Akkor szólít egy hang. Torkomban falattal megyek a gyümölcsösbe. A korai virágözön késztet az ismeretlennel való párbeszédre. Tart, míg a hegy mögötti dal el nem csitul. Az egész ház álomba szenderül és rövid időre megérint az életre hívó szó.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Aca Vidić Hallelujah! – Hallelujah!

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –

Hallelujah!   или Минут ћутања за љубав      Алилуја љубави! Очи ти се окрећу као часовник Затрепери твоја укоченост Kао искидано време   А руке су ти тек отров Који остварује дејство Временским прокликтајем   II   Сухих немуштих усмина Сва утварна ходиш   Док се сунце над подеоцима Варљиво зането Загледа у твоју провалију Смежураног Нарцисовог лица   III                   У славу Господа — љубави! У славу Господа кажем:   Игре су ти тешке као лавља грива Задрхтури срце напуштено Ко заборављено тане испод ребра Смисао твог живљења је Изгубљен у травама      У спорама опалим од напуштености Као какве неме ватре У терету пепела згаснуле      Беле као врела девојачка млека   1986.

Hallelujah!   avagy Egy perc néma csend a szerelemért       Alleluja szerelmem! Óramutatóként forog a szemed  Merevséged szétszaggatott időként Remeg   Karod a valódi méreg Az idő sikolyával Éri el hatását   II   Száraz néma ajkakkal Kísértetként jársz   Míg a nap a délkörök felett Megtévesztve elbűvölve Bámul összeaszott Nárcisz-arcod szakadékába   III                   Az Úr dicsőségére – szerelmem! Az Úr dicsőségére mondom:   Játékaid oroszlásörény-súlyosak Borda alatt felejtett golyóként Remeg az elhagyott szív Életed értelme Füvesekbe veszett      Az elhagyatottságban elhullott spórákba  A hamu súlya alatt Elfojtott néma tüzekbe      Forró hajadontej-fehérek.   1986.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.

Kajoko Jamasaki Крај лета – Nyárvég

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Крај лета   Ту се завршава ливада. Вода се шири: не види се чамац.   За лоптом дете нестаје у трави.   Све праштај! (Ближи се киша.)   Стављам усне на горко воће: не напуштам обалу реке.

Nyárvég   Itt ér véget a mező. Terjed a víz: a csónak nem látszik.   A labda után eltűnik a gyerek a fűben.   Mindent bocsáss meg! (Közeledik az eső.)   Ajkamat a keserű gyümölcsre teszem: a folyó partját nem hagyom el.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Miodrag Jakšić Da čujem, samo – Csak halljam

 

Miodrag Jakšić Beograd 16. april 1969. – 

Da čujem, samo   Pokušao bih da ne dodirujem tlo, dok hodam, da vibracije te, ne probude te. I sudar dve trepavice, u treptaju, suzbio bih, da njihov bezčujni grom tebi ne zasmeta. Lako bih šumovima u prirodi, koja bi prirodna, zvučna ikebana da budu, objasnio sve više ciljeve srca mog, i zaćutali bi. Ćutao bih i sam, svim delovima bića svog, samo da imam šansu da te neprobudim. Samo da budem tog trena svedok, u trenu kad se radjamo i umiremo, kada želimo sve da desi se, u trenu tom, nadanju željnom, da čujem, samo, kako dišeš.   Izvor: autor

Csak halljam   Megpróbálnám a talajt sem érinteni, míg gyalogolok, nehogy a rezgés felzavarjon. Pillantás közben két pilla ütközését is megakadályoznám, nehogy nesztelen villámlásuk felriasszon. A természetben a susogásnak, ami valóságos csengő ikebana lehetne, könnyen megmagyarázhatnám szívem magasabb célját, és elhallgatna. Magam is hallgatnék, testem minden részével, csak adassék meg, ne ébresszelek fel. Csak annak a pillanatnak, a születés és halál, a mindent összesűrítő, vágyva vágyott pillanatnak legyek a tanúja és lélegzeted halljam.   Fordította: Fehér Illés

Ilija Bakić: *** (vatra je vreme…) – *** (a tűz a vízszintes…)

 

Ilija Bakić Vršac, 23. 11. 1960. – 

***   vatra je vreme sporih krugova skrivenih u horizontale glasova disanje joj nevidljivo meke strele grče se u oku težišta taloga tišine   ogleda se u sebi topi staklo vetar daha diže je među oblake vode otvara vrata za rast zakrivljenog oka nove kože i mesa kostura za dolazak dana daždevnjaka

***   a tűz a vízszintes hangokba rejtett lassú körök ideje lélegzése láthatatlan görcsbe rándult lágy nyilak a szemben a súlypontban az üledékben a csendben   önmagában tükröződik üveget olvaszt a szél lehelete emeli a fellegek közé ajtót nyit az ívelt szem az új bőr és hús a csontváz növekedése és a szalamandra-napok jövetele előtt   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ilija Bakić: Koren ključa, naličje svakodnevnice, Kanjiški krug, 1999.

Nenad Grujičić На коленима – Térden

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

На коленима   Осипа ли се, драгано, твоја самоћа јутрос као моја? Ослушкујеш ли хук тричавих наших свађа што се умножавају у грудву смрти?   Из пламена мотрим твоју сенку.   Ја ти се нећу вратити. Ја ти се нећу враћати о  нако спокојан као у дане када је кошава витлала лишће и тањире изнад наших глава у студентској мензи. Обожаваћу те као силу у даљини што корача у неизвесно.   Одржи се у седеф-јутру, у лахору чежње, одржи се на коленима, љубави!

Térden   Kedvesem, ma reggel magányod, akár az enyém, omlik-e? A halál rögében szaporodó sivár veszekedéseink kesergését hallod-e?   Árnyékodat lángokból figyelem.   Hozzád vissza nem térek. Hozzád vissza nem térek o  lyan nyugodtan mint mikor a kosava1 fejünk felett az egyetemista étkezdében a lombozatot és a tányérokat kavarta. A bizonytalanságban baktató messzi erőforrásként foglak imádni.   Maradj meg a csillogó kora-reggelben, a vágy fuvallatában, térden is, kedvesem!   1kosava – dél Duna-menti kegyetlenül hideg, erős szél   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Ilija Šaula Твој Потемкин – A te Potemkined

 

Ilija Šaula Karlovac, 4. decembar 1963. – 

Твој Потемкин   Опет сам те сусрео у мислима; радо долазиш у моја села и градове, степе и прерије, космичке просторе, прошлост и будућност. Где сан производи магију, јава оцртава себе у свету видљивом, где машта измешта, вера држи, где је љубав!

A te Potemkined   Gondolatban ismét találkoztam veled; szívesen jössz falvaimba, városaimba, sztyeppéimre, pusztaságaimra, kozmikus térségeimbe, a múltba és a jövőbe. Ahol az álom varázsol, ott a valóság látható világ, ahol a képzelet mozdít, a hit tart, ott a szerelem!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Крај игре – A játéknak vége

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Крај игре   Играчка више није на полици где си је оставио, и није више играчка, жена је.   Ни жена више није тамо где си јој рекао збогом, тамо је где се тужни смеју најлепше разговара са птицама, Богом.

A játéknak vége   A játékszer, ahol hagytad, nincs a polcon, és többé nem játékszer, asszony.   Az asszony sincs ott, ahol az istenhozzádot mondtad, ott, ahol legszebben a szomorúak mosolyognak, a madarakkal, Istennel beszélget.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Aca Vidić Сенка из сна – Álombéli árny

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Сенка из сна
 
  Ево ме!
 
И ја,
Имао сам љубав изгубљену.
Где сам био?
 
И мртав је мртав овај дијамант у мојим грудима.
–  Ко свећа на ветру лелуја ми крик.
 
Кицошим се ту у сени
И тврдо плаћам трошени ваздух.
 
И све је као сенка смрти и ...
Ту остаје.
 
II
 
Уживај у болу ти мој врачу.
С тобом сам био.
 
Љубави су опустошене убице,
које сеју сне и смрт.
 
И то треба знати, Господе!
То треба знати ...
            Јер
Зелена пустош и ветар је
            у свим мојим очима.
 
Птица сам која тражи димњак
да ту подражавам
своју равнотежу.
 
III
 
Осећања,
                  јесу ли то окови које желиш имати?
 
            post scriptum
Кад очи ми затитрају,
љубави!
 
Сахрани ме крај старог
Камиљег гробља
 
У сну
Умрем ли!
 
1984.
 
Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
 
 
Álombéli árny
 
  Íme, itt vagyok!
 
Én is
Veszítettem szerelmet.
Hol is voltam?
 
És mellkasomban halott, halott ez a gyémánt.
– Sikolyom gyertyaként lebeg a szélben.

Itt az árnyékban kacérkodok
És az elhasznált levegőért keményen fizetek.
 
És minden, mint a halál árnya és…
Itt marad.
 
II
 
Varázslóm élvezd a fájdalmat.
Veled voltam.
 
Feldúlt gyilkosok a szerelmek,
álmokat és halált vetnek
 
Ezt i tudni kell. Uram!
Ez tudni kell…
            Mert
Zöld pusztaság és szél
            honol szememben.
 
Kéményt kereső madár vagyok
hogy egyensúlyomat
ott leljem.
 
III
 
Az érzések,
                  általad kívánt bilincsek?
 
            post scriptum
Mikor szemem rebben,
szerelemem!
 
Az öreg Teve-temető
Mellé temess el
 
Ha álmomban
Meghalnék!
 
1984.
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić У страшној усамљености – Mélységes egyedüllétben

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. –

У страшној усамљености   У страшној усамљености на Тресибаби Небу се ближи Песник Зоран Вучић Преобразила се шума свезали пути Увенуле траве биље жути О ви Сораби   Како је дивно самовати у источној гори Тишина најбоље зна певати И нећу Те дивне птице које одасвуд долећу Не не умире песник само песму твори   Даљи се обећани град то магично сутра Небо уплакано хита ка црној рупи Са Укусом магле на измаку лета Сваке своје   Зиме у мразноме стиху одболовах јутра Двори моји часни полетите високо Песмо Царство је моје врвина за небо[1]   1 Врвина за небо је назив књиге поезије на дијалекту Зорана Вучића (врвина = стаза, путања)

Mélységes egyedüllétben   A Tresibabán1 a mélységes egyedüllétben közelíti Zoran Vučić2 a költő az eget Átváltozott az erdő gubancoltak az ösvények A fű hervadt a növények sárgultak Ó Szerbek   Megnyugtató a magány a keleti hegyekben Legszebben a csend dalol Együtt ezekkel A mindenünnen ideszálló csodás madarakkal A költő nem hal meg a költészet életben tart   Távolodik az ígéret városa a mágikus holnap Sírva halad a fekete lyuk felé az ég Ködbe burkoltan immár a nyár végén   Versekkel éljük túl a telet várjuk a reggelt Lírával gondozott kertem a magasba emelkedj Oda Költészetem világa Út a mennybe2 vezet   1Tresibaba (ejtsd: Treszibaba) – hegy Szerbia délkeleti részén 2Zoran Vučić (ejtsd: Zorán Vucsity, Okolište kod Svrljiga, 14. jun 1947. –) szerb irodalmár, költő egyik verseskötetének címe.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Обрен Ристић: У горама чудо, Исток, Књажевац, 2017.