Obren Ristić Загрљај – Ölelés

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Загрљај   Песма аутомобила улицом И гомила људи поред излога   Аутобуси нас носе Заједно с поклонима Загрљај чека   Иза стакла књижара смеше се Моји пријатељи песници   Нико није обратио пажњу На моју неопредељену песму Сви хитају својим љубавима Затворени у сопствено тело   Улице се пуне Пољупцима Загрљајима Голубовима   Мој ме ћорсокак дозива Ко ли ме чека Кога да загрлим на крају

Ölelés   Autók dalolnak az utcán És tömeg a kirakat előtt   Autóbuszok visznek bennünket Együtt az ajándékokkal Ölelés vár   A könyvkereskedés kirakatában Költőbarátaim mosolyognak   Senki sem figyelt fel Állást nem foglaló versemre Mindenki szerelméhez siet Saját testébe zártan   Az utcák tele vannak Csókokkal Ölelésekkel Galambokkal   Zsákutcám szólít Ki vár engem Kit is ölelhetek   Fordította: Fehér Illés

 Izvor: Обрен Ристић: Поезија је љубав на свим језицима, Младеновац, 2026.

Obren Ristić Недеља – Vasárnap

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Недеља   Почињем велико недељно спремање По упутствима радија тв екрана Часописа и осталих јавних гласила   Отварам прозор и бацам Пар прљавих чарапа кошуљу прибор За личну хигијену и још неколико Мање важних ствари   Књига је заузела уобичајено место Нека се и сада нађе   На крају и сам улазим са Недовршеном песмом и кокошјим Батаком у зиродент пасту   И тако остајем до следећег паковања

Vasárnap   Heti nagytakarításba kezdek A rádió, TV képernyő, folyóiratok és Egyéb hírközlő szervek utasításai szerint   Nyitom az ablakot és kihajítok Néhány piszkos zoknit, inget, Tisztálkodási szert meg egyéb Felesleges kacatot   A könyv elfoglalta megszokott helyét Legyen kéznél   Végül magam is Befejezetlen verssel és csirkecombbal A Zirodent fogpasztába húzódok   És így maradok a következő csomagolásig   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Обрен Ристић: Поезија је љубав на свим језицима, Младеновац, 2026.

Obren Ristić 10. Небеске населиће се избе… – 10. Mennyei kunyhóba költözik…

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

10.
Небеске населиће се избе…
 
Небеске населиће се избе и невеста случајна
Тим темељима своје снове оставиће као залог
Будуће ватре на огњишту праотаца од осмеха сазданог
У високим рајским шумама засветлиће луна сјајна
 
Неимари древни отврдлих руку мајстори силни
Радоваће се градњи а зноју своме митско знамење
Подариће Дивље ветрове савладаће и космичко камење
Од ког се не види ни мали сунчев зрак умилни
 
Топлина нежна надолази са Лепенског вира У свануће
Док хитамо ка излазу гурамо се и спотичемо
Свега што смо волели и чему се радовали одричемо
 
Се Папрат и босиљак на прагу родне куће венуће
У малим гутљајима као у муљ низ урвине нестајемо
Безданим темељима похитаће невесте из завичаја
 
Izvor: Обрен Ристић: У горама чудо, Исток, Књажевац, 2017.
 
 
10.
Mennyei kunyhóba költözik…
 
Mennyei kunyhóba költözik a tetszőleges menyasszony
Álmait ezekre az alapokra hagyja zálogként
Tűz ég majd az ősatyák mosolyból emelt tűzhelyén
A magas édeni erdőkben meg felragyog a hold
 
Az ősi építészek a megkeményedett kezű remek mesterek
Örömmel építenek verejtékük meg mitikus jelvény lesz
Ajándék legyőzik a Vad Szeleket és a kozmikus szirteket
Amelyeket a szelíd napsugarak áttörni képtelenek
 
Meghitt meleg közelit Lepenski Vir¹ felől napkeltekor
A kijárat felé sietve tolakodunk botladozunk
Mindenről amit szerettünk és aminek örültünk lemondunk
 
Hervadni a páfrány és a bazsalikom a szülőház küszöbén fog
Kortyoként mint az iszapban tűnünk el a szakadékban
A jegyesek az óhazából a korlátlan alapokhoz sietnek majd
 
¹Lepenski vir (ejtsd: Lēpēnszki vír) archeológiai lelőhely Szerbiában a Vaskapu-szorosban
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić 9. И како ће будуће насеобине те куће – 9. És hogyan fogják a jövő települések

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. –  

9.
И како ће будуће насеобине те куће
 
 
И како ће будуће насеобине те куће небеске
Ко светиње давно остављене за боље дане
Заборављена огњишта под водама ледом и стенама
Отворити тајна врата за нове укућане
 
Толико лица или обриса пролазника литија све већа
На данашњи велики празник васкресења Христовог
У цркву Светог Великомученика Георгија продиру
Први јутарњи зраци – велика радост пролећа
 
Учи стрпљењу А хтео бих да вриснем У оку
Лакоћа која ме обузима да узлетим Као цвет
Упијајући сав жар до извора на истоку
 
Жељан благих вести на часној трпези Али свет
Овај на велики логор сличи Избе ће се
Небеске населити И невеста чија ће...ко у причи
 
Izvor: Обрен Ристић: У горама чудо, Исток, Књажевац, 2017.
 
 
9.
És hogyan fogják a jövő települések
 
 
És hogyan fogják a jövő települések mennyei épületek
Jobb napokra régóta hátrahagyott szentélyek
Víz jég és sziklák alatti elfeledett tűzhelyek
Titkos ajtóit az új lakók előtt megnyitni
 
Megannyi arc járókelő-körvonal egyre nagyobb a körmenet
Ma Krisztus feltámadásának ünnepnapján
A Vértanú Szent György templomába hatolnak
Az első reggeli napsugarak – tavaszi örömünnep
 
Türelemre tanít De kiáltani szeretnék Szememben
Az igéző könnyedség hogy felemelkedjek Mint a virág
Magamba szívjam egészen a keleti forrásig a tündöklést
 
Jó hírekre vágyva a tisztes asztalnál De ez a világ
Csak tábor A kunyhókat majd a mennybéliek foglalják el
Meg a menyasszony aki... mint a mesében
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Тачку изласка и заласка сунца… – A napkelte és a napnyugta helyét …

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

6.
Тачку изласка и заласка сунца…
 
Тачку изласка и заласка сунца понад горњих ливада
У завичају одредило је ово густо море водена плава
Животиња која у претакању гута саму себе Спава
Село моје на истоку не поимајући суштину и тајну воде
 
Док израњају давно заборављени градови куле у строју
И света брда Расте то заветно дрво чинећи широки лук
У ком исписах сва ова слова а отац мој голорук
Од јутра до вечери скупљаше летину Поезију своју
 
Божански сонет Песма у којој и данас тихо
Путујем небесима Покуљаће сав дим из мене и магла-
Тешко бреме О Боже, какво је ово време
 
Ако ме поново родиш задој ме ведрим стихом
Као што јеси на овом камену од ког сазидах чардак
Спрам бесконачности у пени и светлини зрак по зрак
 
Izvor: Обрен Ристић: У горама чудо, Исток, Књажевац, 2017.
         Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 28. стр.
 
 
6.
A napkelte és a napnyugta helyét…
 
A napkelte és a napnyugta helyét a felső mezők felett
Szülőföldemen e sűrű tenger áttetsző kék lét határozza meg
Mely az áramlattal önmagát falja fel Keleten
Otthonom a víz titkát nem sejtve nyugodtan szendereg
 
Rég elfeledett városok magasba-nyúló tornyok szent hegyek
Mutatkoznak Széles kört alkotva nő az a fogadalmi fa mely
Alatt e sorokat létre hoztam leírtam pusztakezű apám meg
Reggeltől napestig a termésről gondoskodott Transzcendens
 
Az ő költészete Ma is a mennyei utakon
Verseivel utazom Füst és köd árad belőlem –
Súlyos a teher Ó Istenem milyen idők ezek
 
Ha újra teremtesz vidám sorokkal táplálj ahogy most
Ezen a sziklán teszed melyből őrtornyomat a végtelen
Felé fordulva habban fényárban sugárról sugárra építettem
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Ако се овде догоди смрт – Ha itt ér a halál

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Ако се овде догоди смрт
 
Ако се овде догоди смрт У клици у пејзажу који јес
Песма Стих Реч и Слика - Зар божанској симфонији
Више од тога - Нем без моћи збора од ваздуха
Срицаћу риме Песник и песма Творца су удес
 
Не овде нема умирања Све се у вечност скаменило
Само пена и небо и бесконачно дубока вечна вода
Мом дивљењу нема краја Ни похлепи ни страсти
Као зрачак радости у трену све се у једну реч слило
 
Ћутим испод Олимпа Не реметим хармонију воде
Ако пронађем праву реч због које лагано умирем
Или годинама мртав у песми васкрсао на раскршћу
 
Светова и векова Упијам сваки зрак и свако бих зрно
Песка довукао за будућу кућу Скровиште од свих
Звери и прибежиште у источним горама На Тресибаби
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024.
 
 
Ha itt ér a halál
 
Ha itt ér a halál A sikolyban e vidéken amely valóban
Vers Szakasz Szó és Kép – Az isteni szimfónia mellett
Kell ennél több – Némán visszafojtott lélegzettel
Tagolom a sorokat Költő és költemény a Teremtő műve
 
Nem itt nincs halál Minden az öröklétbe kövesült
Csak hab és égbolt és végtelen mély időtlen víz
Hódolatomnak nincs határa A mohóságnak se a vágynak se
Örömsugárként pillanat alatt minden egyetlen szóba ömlött
 
Olümposz alatt hallgatok A víz nyugalmát nem zavarom
Ha a megfelelő igét megtalálom mely miatt lassan távozok
Vagy a világok és századok határpontján évek óta halott vagyok
 
A versben feltámadva magamba szívnám a levegőt és a magvakat
Homokot halmoznék a jövendő otthonra A vadaktól védett
Hajlékra a keleti hegységben a Tresibabán¹ a menedékházra
 
¹Tresibaba (ejtsd: Treszibaba) hegy Szerbia délkeleti részén
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić У страшној усамљености – Mélységes egyedüllétben

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. –

У страшној усамљености   У страшној усамљености на Тресибаби Небу се ближи Песник Зоран Вучић Преобразила се шума свезали пути Увенуле траве биље жути О ви Сораби   Како је дивно самовати у источној гори Тишина најбоље зна певати И нећу Те дивне птице које одасвуд долећу Не не умире песник само песму твори   Даљи се обећани град то магично сутра Небо уплакано хита ка црној рупи Са Укусом магле на измаку лета Сваке своје   Зиме у мразноме стиху одболовах јутра Двори моји часни полетите високо Песмо Царство је моје врвина за небо[1]   1 Врвина за небо је назив књиге поезије на дијалекту Зорана Вучића (врвина = стаза, путања)

Mélységes egyedüllétben   A Tresibabán1 a mélységes egyedüllétben közelíti Zoran Vučić2 a költő az eget Átváltozott az erdő gubancoltak az ösvények A fű hervadt a növények sárgultak Ó Szerbek   Megnyugtató a magány a keleti hegyekben Legszebben a csend dalol Együtt ezekkel A mindenünnen ideszálló csodás madarakkal A költő nem hal meg a költészet életben tart   Távolodik az ígéret városa a mágikus holnap Sírva halad a fekete lyuk felé az ég Ködbe burkoltan immár a nyár végén   Versekkel éljük túl a telet várjuk a reggelt Lírával gondozott kertem a magasba emelkedj Oda Költészetem világa Út a mennybe2 vezet   1Tresibaba (ejtsd: Treszibaba) – hegy Szerbia délkeleti részén 2Zoran Vučić (ejtsd: Zorán Vucsity, Okolište kod Svrljiga, 14. jun 1947. –) szerb irodalmár, költő egyik verseskötetének címe.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Обрен Ристић: У горама чудо, Исток, Књажевац, 2017.

Obren Ristić У граду убијених песника – A megölt költők városában

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

У граду убијених песника
 
                   Љубомиру Левчеву, који испева стих:
                  И ја учим / да пишем стихове/ у земљи
                                                       убијених песника
 
Лепа слика у земљи овој небеског народа Граде
Јужно од свих јужније источно од свих источније
На твојим широким пољима када су године
Родне ко самоникло биље високе расту заблуде
 
Путовође твоје смерне са пажњом вредних хазјаина
Марљиво их узгајају у доба глуво до првих петлова
Док народ мирно спава Медена погача од тог млива
Ко шума храстова нараста до високих димњака ничијих
 
Фабрика и циркуских шатри на градском саборишту
Деца је с вечери пре ноћног похода заједно са очевима
У сласт поједу и лепо подгојена са псима у хору певају
 
Само тужне љубавне песме А сутра ће изнова нови
Страшни књаз господар ових простора протерати
Песника Овидија Лепа слика у граду убијених песника
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 50. стр.
 
 
A megölt költők városában
 
                              Lyubomir Levchevhez¹, aki ezt írta:
                             Én is tanulok / verset írni / a megölt
                                                         költők országában
 
Szép kép itt a mennyei nép földjén A keletnél keletebbre
A nyugatnál nyugatibbra fekvő településen
A széles legelőkön a bő termést ígérő években
Amikor akár a kóró magasra nő a téveszme
 
Szerény vezetőid szorgalmas vezérek figyelmességével
Fáradhatatlanul művelik éjnek idején az első kakasszóig
Míg a nép nyugodtan alszik Ebből az őrletből a rétes
Tölgyerdőként nő a senkihez tartozó gyárkémény-magasságig
 
És a város gyülekezőhelyén a cirkuszi sátrakig
A gyerekek a szülőkkel együtt mielőtt nyugovóra térnek
Édességként nyelik és kutyákkal szövetkezve énekelik
 
A szomorú szerelmes dalokat Holnap meg e térség
Félelmet nem ismerő új parancsolója Ovidiust a dalnokot
Ismét elüldözi A megölt költők városában szép kép
 
¹Lyubomir Levchev (1935. – 2019.) ismert bolgár költő
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić 15. Магистрале – 15. Főutak

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

15. Магистрале   Ако бих град зидао дворе и куле камене Овде бих древне довео мајсторе Оне у вековима минулим заборављене Оне који једини су вични да моје намере   Тек наслуте И праву меру Тачан угао Изласка и заласка сунца и месеца спрам Бесконачности у пени, зрак по зрак, кам На камену. Њима ће се само казати ко   И како ће будуће насеобине, те куће Небеске населити. И невеста чија ће Безданим темељима своје девичанство дати   Јер само ће они, из векова давних неимари Ветрове дивље моћи потчинити и призвати Нови сунчев зрак. Ти сутрашњи варвари.

15. Főutak   Ha várost napsütötte kastélyokat építenék Ősi mesterembereket szerződtetnék Azokat a múlt századokban feledetteket Elképzeléseimet valóra váltani csak ők képesek   Sejtik A valós méretet Tudják a napkelte a napnyugta és a hold milyen szöget zár A végtelen pezsgésben, sugár után sugár, Kő után kő következik. Nekik csak szólni kell   Kik fogják e földöntúli területeket Benépesíteni. És milyen feneketlen Alapoknak adja ártatlanságát az ara   Mert csak ők, a múlt századok építészei Képesek legyűrni a vad szeleket megidézni Az új napsugarakat. A jövendő szertelenei.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 37. стр.

Obren Ristić 11. безданим ће темељима…– 11. ártatlanságát a menyecske…

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

11. безданим ће темељима…
 
Безданим ће темељима своје девичанство невесте
из завичаја дати Доћи ће тај тренутак свакако
Сусрет неодгодив Биће како је писано Онако
Као на таласима Егејског мора док се мресте
 
Душе наше и хитају ка Светој гори Можда се све
Догоди овде у тишини  И ми ћемо само нежно поћи
Ка источним шумама сунчевим сјајем заоденути
Са древним артистима и тесарима старе храстове
 
Целиваћемо Мудрошћу дубоком у раскоши песме
увлачићемо се у чаробне годове као у праисторију
Доћи ће свакако тај тренутак овде у рајским вртовима
 
Толико је љубави са којом се нешто мора чинити Има
У дану овом превише тајни и лепе вечности у нама
Јер ће то моћи само они из векова давних неимари
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 33. стр.
 
 
11. ártatlanságát a menyecske…
 
Ártatlanságát a menyecske a szakadék-alapoknak
adja majd Bizonyosan eljön az a pillanat
A halaszthatatlan találka Úgy Ahogyan szavakba foglalt
Leheleteink az Égei tenger hullámain találkoznak
 
És a Szent hegyre egymásba kapaszkodva sietnek
Talán mindez itt a csendben történik És mi is elindulunk
A keleti erdők felé napsugár-áradatban öreg tölgyeket
Hajdani akrobatákkal és ácsokkal együtt csókolgatunk
 
A költemények sokrétűségében rejlő bölcsességgel
lépünk majd a fenséges évgyűrűkbe az őstörténetbe
Bizonyosan eljön az a pillanat itt a mennyei kertekben
 
Annyi a szeretet amivel valamit kezdeni kell Ebben
A napban a bennünk lévő örökléttel együtt túl sok a talány
Ezt megfejteni csak az ősi mestereknek adatott meg
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić 8. Њима ће се само казати пут и путовођа… – 8. Tudomást csak az útról és az útvezetőről szereznek…

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

8. Њима ће се само казати пут и путовођа…
 
Њима ће се само казати пут и путовођа испод Свете
Горе И сазнаше постоји место из ког се путује најлепше
А капи ове течности чине густу масу у коју урањаху
Ко у светињу у нади да ће одавде са камена да узлете
 
Ако кроз ова врата чисти прођемо на којима ће нас
Дочекати Науци ако је веровати да земља је округла
И шупља Записано је негде Можда слово ил цртеж
Звук у таласима Тајна у утроби Ртња тражећи спас
 
Или у дубоким ризницама Старе планине Има ли пута
Ка висини Видим одавде ту светлост која ме као велика
Прозрачна риба у мирно подне августовско гута
 
Камо је Дис кренуо мислећи да овај плави зрак ко река
Гробница је за праведних Серба душе утопљене
И како ће те насеобине куће небеске примити укућане
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 30. стр.
 
 
8. Tudomást csak az útról és az útvezetőről szereznek…
 
Tudomást csak az útról és az útvezetőről szereznek a Szent Hegy
Alatt És felismerik a legszebb helyet ahonnan indulni lehet
És a sűrű masszát alkotó folyadékcseppekbe úgy merülnek
Mint a szentélybe remélve hogy innen a szikláról felemelkedhetnek
 
Ha ezen az ajtón melyen várnak bennünket tisztán jutunk át
Ha hinni lehet a tudománynak mely szerint a föld kerek
És öblös Ez valahol rögzített Csak egy betű vagy rajz talán
Hang a hullámokban Menedéket nyújtó titok a Rtanj¹ belsejében
 
Vagy a Stara planina² mélységes kincstárában Egyáltalán
Út a magasságba vezet-e Innen azt a ragyogást látom amely irdatlan
Áttetsző halként kap be egy nyugodt augusztusi délután
 
Hová indult Dis³ azt gondolva hogy folyóként ez a kék sugár
A feddhetetlen szerbek a megfulladt lelkek sírhelye
És e településeket lakosait a mennyei paloták hogyan fogadják
 
¹Rtanj, ²Stara planina (ejtsd: Rtany, Sztárā plāninā) szerbiai hegyek
³Dis – Vladislav Petrović Dis (ejtsd: Vlādiszlāv Pētrovity Disz, 1880. – 1917.) ismert szerb költő
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić 5. Тек да наслуте праву меру… – 5. Csak sejtetették a pontos méretet…

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

5.
Тек да наслуте праву меру…
 
Тек да наслуте праву меру тачан угао вечни мајстори
Дедови наши вешто су бирали место дом да саграде
Четири угаона камена спрам звезда с вечери младе
Постављаху чекајући изјутра мале госте у тој гори –
 
бубе и мраве Или на истом месту у подне ко у тору
Затварали стадо и посматрали њихов миран сан
О томе писати песму у завичају Поћи нежан у гору
Чувствима подлећи у висинама радостан
 
Поезија је љубав на свим језицима! Стих уписан
На највишем камену о који се спотакох у бескрају
Сва енергија космоса која се овде у љубави слила
 
Ако се речи не грле не љубе – то овде знају -
Нема лепоте и песме Привид и обмана неког поета
Од изласка до заласка сунца тек пола је света
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 27. стр.
 
 
5.
Csak sejtetették a pontos méretet…
 
Csak sejtetették a pontos méretet szöget az örök mesterek
Nagyapáink otthonuknak ügyesen választottak helyet
Nászéjszakán a csillagok felé négy sarokkövet helyeztek
Kis vendégeket várva már kora reggel –
 
bogarakat és hangyákat Vagy ugyanazon a helyen délben
Az állatokat karámba zárták és nyugodt álmukat lesték
Szülőföldünkön erről írj verset Pihenj meg a hegyekben
Az örömteli magasban élvezd a tavasz leheletét
 
A líra minden nyelven szerelem! Sort a legmagasabb
Sziklára írtam ahol a végtelenben megbotlottam
A kozmosz minden energiája itt a szeretetbe szakad
 
– Itt tudják – ha nem ölelnek csókolnak a szavak
Nincs szépség költemény Csak költői fondorlat
Napkeltétől napnyugtáig fáraszt nyomaszt
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Овде бих древне довео мајсторе … – Ide mégis ősi mesterek kellenek …

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

2.
Овде бих древне довео мајсторе…
 
Овде бих древне довео мајсторе Оне што
Осећају пулсирање подземних вода на Тресибаби
У мом завичају и гибање на малом прсту
Десне руке Управо оне којом подупиру земљине
 
Плоче И мапу на малим раскршћима подно
Старе планине као у средишту универзума где
Бескрајна светлина у један je сунчев зрак стала
Или нит која са висина божанских паде
 
Можда копље уперено у ваздушну неку мету
Друга им рука остављена лежи на Светом
Косову У житницама небеским пребира златно
 
Класје И далеке путеве отвара Из саме дубине
Океана и ветрова северних За оне који ће доћи
Они из векова минулих заборављени
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 24. стр.
 
 
2.
Ide mégis ősi mesterek kellenek…
 
Ide mégis ősi mesterek kellenek Azok akik
Szülőföldemen, a Tresibabán¹ a földalatti
Vizek lüktetését és mozgását jobb karjuk kis ujjában
Érzik Pontosan abban amellyel a föld felszínét
 
Rögzítik És a Stara hegység alatt az univerzum
Központjában az útkereszteződéseken a térképet
Ahol a végtelen fényáradat egyetlen napfénycsóva
Vagy az isteni magasságból esett egyetlen csillám
 
Talán holmi légi célpontra irányított lándzsa
Másik karjuk Szent Rigómező területén nyugszik
Aranykalászt mennyei gabonamezőkön aratnak
 
És távoli utakat nyitnak Az óceán mélyéből
Az északi szelekből Az eljövendőknek
Akik a múlt századokban feledettek
 
¹Tresibaba (ejtsd: Trēszibaba) – hegy Szerbia délkeleti részén.
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Тековина новог доба – Új idők hozománya

  

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. –

Тековина новог доба
 
Као неутољиву жеђ осећам потребу да вичем вичем
Та једина слобода Тековина новијег доба данас је моја
Велика обмана Стихови који ми се око ногу врзмају
Ко ланци саплићу ме Не препознају више мој корак ни
 
Ја њихове риме свезане Два супротника сред арене
Два јарца утуцана на трулом брвну спајају две
Обале набујалог потока У планинску бистру воду
Уронише гласи умивени чисти а шумом варке шарене
 
Са извора у највишем горју у саму зору силно зажубори
Исти исти исти И ништа потом Ништа се није догодило
Сунце се опет објавило Нови дан Нови људи Оно било
 
Није се десило Побегоше звери Хиљаде паса на повоцу
Господаре своје држи мудре тихе Ни гласа ни слова
Глава од олова 6о тавних година као 6о векова
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. стр: 16.
 
 
Új idők hozománya¹
 
Olthatatlan szomjúságként érzem, kiáltanék, kiáltanék,
Az egyetlen szabadság Az új idők hozománya ma az enyém
Szemfényvesztés A lában körül settenkedő verssorok
Láncként gáncsolnak Léptemet többé nem ismerik fel és
 
Rímképletüket én sem Két szembenálló fél a szorítóban
Korhadt rönkön két bősz kecskebak hidalja át a megáradt
Patak két partját A hangok az áttetsző vizébe mártózottak
Immár megváltottak de az ámítás suttogásában hamisítottak
 
Hajnalhasadáskor a hatalmas hegy forrásánál
Ugyanaz ugyanaz ugyanaz Majd csend Semmi sem történt
A nap újra hirdette Új nappal Új emberek A megtörtént
 
Meg sem történt A vadak elmenekültek A pórázon a kutyák
Gazdáikkal együtt bölcsen csendben vannak Se hang se jel
60 múlt évem akár 60 század súlyos viharokkal telt
 
¹A verssel a költő hatvanadik születésnapját köszöntötte
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Пећина из детињства – Gyerekkori barlang

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Пећина из детињства
 
Виђен сам на железничкој станици негде у Сибиру
На Родосу, у Семирамидиним вртовима Вавилона
Крадем најлепшу ружу, кријем се у шумама Амазона
Високо на Андима… Узалуд траже моју лиру
 
Испод Ајфелове куле у Паризу… Годишња доба
Погодују инциденту на Тресибаби у овом трену
Улазим у ону велику пећину из детињства Прену
Ме глас стараца из села Ко те горке плодове проба
 
Однеће га време на другу страну Мештани у агонији
Шапутаће Неки се чудак дојавио са света оног
Док ме њихов мудри врач на свечаној церемонији
 
Проглашава за голог небесника Скакућем једноног
Сричем нова слова Опраштам се или благодарим Мени
Је овде сасвим добро И коначно сви су рачуни намирени
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. стр: 15.
 
 
Gyerekkori barlang
 
Láttak a vasútállomáson, valahol Szibériában,
Rodoszon, Szemiramisz kertjében Babilonban
A legszebb rózsát lopom, magasan az Andokban
Az amazoni erdőkben rejtőzöm… Költészetem hiába
 
Keresik Párizsban az Eiffel torony alatt… Az évszakok
Kedvezőek a Tresibabán¹ az összetűzésre, ebben a pillanatban
Abba a gyerekoromi magas barlangba húzódok Szólítanak
A falubéli öregek. Azt, aki kóstolta e keserű hozamot
 
Az idő a másik oldalra tereli Halálküzdelmükben a helyiek
Majd suttogják Holmi különc egy másik világból jelentkezett
Míg bölcs varázslójuk ünnepélyes keretek között engem
 
Meztelen égi lénynek nevez Egy lábon szökellek
Új betűket tagolok Búcsúzom majd köszönetet mondok Nekem
Itt megfelel És végre minden számla rendezett.
 
¹Tresibaba (ejtsd: Treszibaba) hegy délkelet Szerbiában
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Дарови јутра – A reggel ajándéka

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Дарови јутра
 
На високим стенама са кривим кљуном орла
Видех У сенци својих оронулих крила спотиче се
И разумех његов братски позив Истину спознах
И жељу да обгрлим ореол светлости понад
 
Овога јутра раног море још топло од ноћи
Бистру тајновитост воде у благом прикрадању
Младог сунца дариваће висинама неког мирног
Века или злату зрелог жита у мом завичају
 
Тихо тихо овде се догађа нешто што одавно
Слутим и можда помери пејзаж пре но што успем
Од свих да га сакријем у дубине из којих једном
 
Давно дођох Узнемирено је небо и стење под
Њим Неко друго сунце тражи нове елегије
Брате мој младимо крила за бољи свет
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024.
 
 
A reggel ajándéka
 
A magas sziklákon a ferdecsőrű sas
Láttam Roggyant szárnyai árnyékában bukdácsol
Megértettem testvéri üzenetét Felismerve az igazságot
Szerettem volna megölelni a felette lévő fénykoszorút
 
E kora reggel a tenger még éjmeleg
A víz titokzatosságát a fiatal nap
Közeledtével valami nyugodt korszaknak vagy
Szülőföldem búzamező-aranyának ajándékozza
 
Csak csendesen itt valami történik amit régóta
Sejtettem és talán elmozdítja a tájat még mielőtt
Mindenki elől sikerülne elrejtenem a mélységbe ahonnan
 
Egykor jöttem Nyugtalan az ég alatta
Valami más nap nyög új siratót keres
Testvér tárjuk szárnyunkat egy jobb világért
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Птица из завичаја – Szülőföldi madár

  

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Птица из завичаја

 
Долеће птица једна из Завичаја Са капима росе
У кљуну и осмехом моје мале унуке Ирине
Само се дашак ветра појави и изгони неколико
Таласа који расплетоше увојке старије унуке Миле
 
Истога часа у оку мом сестрински загрљај догоди се
У сузу једну јато риба похрли и златни прах сунца
Премрежи пејзаж у чаробном плаветнилу Јутро
Ово није више моје Флота малих бродова однесе
 
Део зоре и мирисе мора и љубав ову бескрајну
У далеке тајанствене пределе у подземне и друге
Светове у пролећне оазе цветне
 
Да ли је у томе драж путовања усамљенику
У туђој земљи коме ниједна земља није завичај
А цео свет је његов Господ је творац свих чудеса
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024.
 
 
Szülőföldi madár
 
Szülőföldemről száll le egy madár Csőrében
Hajnali harmatcseppek és Irina unokám mosolya
Csak szellő rezdül de néhány hulláma
Idősebb unokám Mila hajfonatát szétbontja
 
Ugyanakkor szememben húgom ölelését érzem
Egy könnycseppbe halraj tódul a nap meg aranyporral
Hinti a tájat elbűvölő a kékség Ez a reggel
Már nem az enyém Kicsi hajóflotta viszi el
 
A hajnal részét a tengerillatot e végtelen szerelmet
Távoli titokzatos alvilági tájakra más
Világegyetembe virágzó tavaszi oázisba
 
Ebben van-e a magányos számára az utazás varázsa
Idegen ország mely egyetlen része sem szülőföld
De övé a világegyetem minden csoda teremtője az Úr
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Сијам таква ме радост обузима – Ragyogok örömmámorban úszok

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Сијам таква ме радост обузима
 
У овој ували на ужареном песку раноавгустовског дана
Некуд бих да путујем Не бродом на таласима морским
Бојим се ове воде варљиве Желим да ме на други крај
Света сунчев зрак однесе Та нежна стаза раздрагана
 
У светлосној кочији од ведрих мисли и љубави
Овде намах све стаје у вечност се претвара Призор
Величанствени Сам постајем песма сетна мелодија воде
У благим таласима повести Једно давно лето у мит
 
Се догодило урезало риме Из дубоке воде чује се ехо
Давне песме Хор невидљивих поета милује далеке
Линије хоризонта Тамо где танана светлост пада на
 
Чаробне валове мора Једном се то мора десити
То неизбежно путовање Поезија Та дивна свечаност
Тренутка Сијам таква ме радост обузима
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024.
 
 
Ragyogok örömmámorban úszok
 
Ebben az öbölben a kora-augusztusi nap perzselő homokján
Utazni szeretnék Nem hajóval tenger-hullámokon
Félek ettől a csalóka víztől A messzeségbe távoli országokba
Napsugár vigyen Az ujjongó szelíd pályán
 
A vidám gondolatok és szerelem fényes szekerén
Itt egyszerre minden megáll öröklétbe vált Mesebeli látvány
Én immár dal vagyok a történelem szelíd hullámain
A víz bús dallama Egy távoli nyárban meseszerű elbeszélés
 
Megtörtént rímbe vésett A víz mélyéből az ősi dal mint ekhó
Hallatszik A láthatatlan költők kórusa távoli láthatár-vonalakat
Simogat Ott ahol a pislákoló fény a tenger varázslatos
 
Hullámaival játszadozik Egyszer e kikerülhetetlen utazás
Mindenképpen létre jön A költészet A pillanat ellenállhatatlan
Ünnepe Ragyogok örömmámorban úszok
 
Fordította: Fehér Illés

Obren Ristić Ливење песме – Költeményöntés

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Ливење песме               Радету Томићу   Мудрост је неопходна заиста У данима овим Када пребирам тражећи речи Којима бих да излијем стих   Изнова се враћам светом оцу Николају И размишљам о онима Који су ненаучени постали Учитељи другима Биће да је то наш усуд Свих ових година Које смо појели у оскудици И сити на сам почетак стигли   Као птица којој су силни Крила покидали Ко слепи ноћник што удара У зидине пећинске   А како је изливено звоно На цркви нашој Говоре свете књиге и ретки самотници А ливење песме!   А ливење песме Знају песници посвећени часно!

Költeményöntés               Rade Tomićhoz1   A bölcsesség tényleg elengedhetetlen Ezekben a napokban Mikor keresem a szavakat Melyekből költeményt önthetnék   Ismételten szent Miklós atyához térek És azokra gondolok Akik képzetlenül Mások tanítói lettek Ez a mi sorsunk Ezekben az években Melyeket ínségben fogyasztottunk És a kezdet kezdetéhez jóllakottan értünk   Mint a madár akinek szárnyát A hatalmasok tépázták Mint a vak éji vándor aki A barlang falához verődik   Hogy hogyan öntötték ki Templomunkban a harangot arról Szent könyvek és elvétve társtalanok szólnak És a költeményöntés!   A költeményöntéshez A felszentelt költők értenek!   1Rade Tomić (1934 – 1985) szerb költő   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Обрен Ристић: У горама чудо, Исток, Књажевац, 2017.

Obren Ristić Вода која спаја – A víz amely összeköt

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Вода која спаја
 
И овога лета свакога дана остављам на песак врели
Прочитане часописе и књиге Збратимиће се писци
У светој води испод Атоса Они тек стасали и они позни
Домаћи и они из света Будућим читаоцима Весели
 
Жагор деце на свим језицима исти просветлиће риме
Њихове у наизглед мирном мору Гледам таласи се
Једва разазнају али на коленима осећам померање
Не знам одакле долазе још мање куда иду и са киме
 
Ако запљусну нежне ливада мога завичаја Камење
И песак са светлошћу у гласовима лековитом биљу
Подариће у мелодији и песми од које зру житнице
 
Знаћу свет овај може бити једно велико изненађење
Бог је велики кажу овдашњи рибари И љубав његова
Бесконачна знају Старопланинци на истоку Србије
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024.
 
 
A víz amely összeköt
 
Ezen a nyáron is minden nap a forró homokban hagyom
Az elolvasott folyóiratokat és Az Athosz alatti szent vízben
Testvérekké váló írók könyveit Az éppen felnőttekét és a régiekét
Hazaiak és külhoniak a Jövendő olvasóknak Vidám hangos
 
Gyerekzsivaj nyelvek sokaságán szenteli azokat a rímeket
A látszólag nyugodt tengeren A hullámokat nézem
Alig észrevehetőek de a mozdulatokat térdemen érzem
Nem tudom honnan jönnek még kevésbé hová kivel mennek
 
Ha elérik szülőföldem termékeny legelőit Köveket homokot
Hoznak meg hangjukban a fénnyel együtt gyógynövényeket
És az a dallam az a harmónia élteti a búzamezőket
 
Felismerem a világ egyetlen hihetetlen meglepetés lehet
Hatalmas az Isten mondják itt a halászok És szeretete végtelen
Tudják ezt Kelet-Szerbiában a Staraplanina-i¹ emberek
 
¹Staraplanina – (ejtsd: Sztárāplānínā): keletszerbiai hegység, 560 kilométer hosszúságban vonul Szerbia keleti részéből keleti irányban Bulgária középső részén keresztül a fekete-tengeri Emine-fokig
 
Fordította: Fehér Illés