Kajoko Jamasaki Зид, неочекиван – Fal, nemvárt

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Зид, неочекиван   У ружичастом магновењу оставили су столицу.   (Цигле ће нас запамтити заувек.)   Неочекиван, голуб се појави: Угледао ме.

Fal, nemvárt   A széket rózsaszín villanásban hagyták.   (A téglák mindörökre megjegyeznek bennünket.)   Nemvárt, galamb jelent meg: Meglátott.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Хтела сам да ти нешто кажем, на пример, о води… – Neked szerettem volna valamit mondani, mondjuk, a vízről…

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Хтела сам да ти нешто кажем, на пример, о води…   На зимској обали непрестано се мења призор. Иза јаблана појавио се човек.   С црним кофером, да ли се враћа или полази? На реци се не види брод.   На траву, крај воде, слеће птица: да ли сам то ја?

Neked szerettem volna valamit mondani, mondjuk, a vízről…   A téli parton a látvány állandóan változik. A jegenye mögött megjelent egy ember.   Kezében fekete bőrönddel vajh visszatér vagy éppen indul? A folyón hajót nem látni.   A fűre, a víz mellett, madár száll: én vagyok talán?   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Купатило – Fürdő

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Купатило   Ујутро из чесме на мој длан тече вода: буди успомену на додир који се спушта с левог рамена дуж руке.   Пролећно сунце скоро дотиче моје тело.

Fürdő   Reggel a csapból a víz tenyeremre folyik: a bal vállról végig a karon kúszó érintés emlékét idézi.   A tavaszi napsugár majdnem testemet érinti.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Блага узбрдица – Mérsékelt emelkedő

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Блага узбрдица   Ту се спусти... (Мало си закаснила, зар не?)   На другој обали, обавијеној плавим пламеном, почело је лагано рушење:   изненада долази топла киша као да тражи твој одговор.   У магли се наставља бели пешчани пут.

Mérsékelt emelkedő   Itt ereszkedj le… (Egy kicsit elkéstél, ugye?)   A kék lánggal körülvett túlsó parton lassú rombolás kezdődött:   váratlanul meleg eső érkezik, mintha válaszodra várna.   A ködben folytatódik a fehér homokos út.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Почетак – Kezdet

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Почетак   Тамо се затвара водена површина – коприва, храст, клупа, камен.   То што воду окружује скрива речи, нанизане на топлој земљи.   И позива стидљиво пролазника:   нечујно на воду пада лист.   Ја сам те нашао.

Kezdet   Ott zárul a vízfelszín – csalán, tölgy, pad, kő.   A meleg földön sorakoztatva szavakat rejt az, ami a vizet körülöleli.   És az arra-járót szégyenlősen szólítja:   a vízre a levél nesztelenül hull.   Én megtaláltalak.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Incognito – Inkognitó

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Incognito Јер нам је ружа један једини сведок...

Inkognitó   Mert a rózsa az egyetlen tanúnk…   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Призор са чамцем – Látvány csónakkal

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Призор са чамцем            Стевану Раичковићу   Хитали смо ка обали. Божји глас се није чуо.   Из замуклог храста: грактање гаврана.   Вода блиста рибљим сузама: тече кроз вене плави отров.   Млад месец бди над фабричком капијом.   Зато нас је позвала пролећна ливада.

Látvány csónakkal                     Stevan Raičkovićhoz1   A part felé siettünk. Isten hangja nem hallatszott.   A néma tölgyből: hollókárogás.   Halkönnycseppekkel tündököl a víz: a vénákon keresztül kék méreg csorog.   A gyárkapu felett újhold virraszt.   Ezért hívott bennünket a tavaszi mező.   1Stevan Raičković (ejtsd: Sztēvān Rāicskovity 1928 – 2007), szerb költő.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Kajoko Jamasaki Пешчаник, рука – Homokóra, kar

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Пешчаник, рука   Падамо тихо. Зрна смо песка. Падамо, бледорумени.   Рај и пакао су затворени у стаклену посуду.   Када последње зрно падне, рај остаје празан.   Наш мук, започет у паклу, не занима никог.   Али, када невидљива рука обрне пешчаник, рај и пакао у трену се замене.   Падамо журно, меримо време, заробљено у стаклу, што се слива ка паклу.   Падамо нечујно, зрна смо финог песка.

Homokóra, kar   Zuhanunk. Homokszemcsék vagyunk. Sápadt-kipirulva zuhanunk.   A menny és a pokol üvegházba zárt.   Mikor az utolsó szemcse is kihull, üres marad a menny.   Szótlanságunk, a pokolban kezdett, senkit sem érdekel.   De, ha egy láthatatlan kar a homokórát megfordítja, a menny és a pokol, egy pillanat alatt, helyet cserél.   Sietünk, zuhanunk, a pokolra nyíló üvegházba zártan, időt mérünk.   Zuhanunk, finom homokszemcsék vagyunk.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.