Keresés ebben a blogban

A következő címkéjű bejegyzések mutatása: Jamasaki Kajoko. Összes bejegyzés megjelenítése
A következő címkéjű bejegyzések mutatása: Jamasaki Kajoko. Összes bejegyzés megjelenítése

2024. július 30., kedd

Kajoko Jamasaki Incognito – Inkognitó

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Incognito

Јер нам је ружа
један једини
сведок...
 

Inkognitó
 
Mert a rózsa
az egyetlen
tanúnk…
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

2024. július 12., péntek

Kajoko Jamasaki Призор са чамцем – Látvány csónakkal

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Призор са чамцем
 
         Стевану Раичковићу
 
Хитали смо ка обали.
Божји глас се није чуо.
 
Из замуклог храста:
грактање гаврана.
 
Вода блиста рибљим сузама:
тече кроз вене плави отров.
 
Млад месец бди
над фабричком капијом.
 
Зато нас је позвала
пролећна ливада.
 

Látvány csónakkal
 
                  Stevan Raičkovićhoz1
 
A part felé siettünk.
Isten hangja nem hallatszott.
 
A néma tölgyből:
hollókárogás.
 
Halkönnycseppekkel tündököl a víz:
a vénákon keresztül kék méreg csorog.
 
A gyárkapu felett
újhold virraszt.
 
Ezért hívott bennünket
a tavaszi mező.
 
1Stevan Raičković (ejtsd: Sztēvān Rāicskovity 1928 – 2007), szerb költő.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

2024. június 24., hétfő

Kajoko Jamasaki Пешчаник, рука – Homokóra, kar

 


Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Пешчаник, рука
 
Падамо тихо. Зрна смо песка.
Падамо, бледорумени.
 
Рај и пакао су затворени
у стаклену посуду.
 
Када последње зрно падне,
рај остаје празан.
 
Наш мук, започет у паклу, не
занима никог.
 
Али, када невидљива рука
обрне пешчаник,
рај и пакао
у трену се замене.
 
Падамо журно, меримо време,
заробљено у стаклу, што се
слива ка паклу.
 
Падамо нечујно, зрна смо
финог песка.
 

Homokóra, kar
 
Zuhanunk. Homokszemcsék vagyunk.
Sápadt-kipirulva zuhanunk.
 
A menny és a pokol
üvegházba zárt.
 
Mikor az utolsó szemcse is kihull,
üres marad a menny.
 
Szótlanságunk, a pokolban kezdett,
senkit sem érdekel.
 
De, ha egy láthatatlan kar
a homokórát megfordítja,
a menny és a pokol,
egy pillanat alatt, helyet cserél.
 
Sietünk, zuhanunk, a pokolra nyíló
üvegházba zártan,
időt mérünk.
 
Zuhanunk, finom homokszemcsék
vagyunk.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.