Nenad Grujičić Клима – Légkör

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Клима   У малим скрпљеним собичцима, у мемли и млакој пари јухе, у мирису вреле масти, искуваног веша и дечјег пролива, у кућној атмосфери, дакле, над хартијом чучимо.   Вани кора дрвета цвета, стеже иње, леди, пршти крти снег.   Но ми пишемо отаџбинску литературу, ћушнути у ћоше деламо књижевну ствар, сањамо далека острва и дворце где властелин с властелином пљуцка и хушка, мигом решава проблеме, чека прилику да вирнемо из јазбине, да се накашљемо и – замолимо па да узврати кашљем: Где сте, шта је с вама, шта с песмицама, дајте, ма дајте, ви сте духови нашег времена!   Да ми јесмо то што смо, ето, таква је и таква ствар. Па опет трк у загушљиву собицу, гушчијим пером да скицирамо климу у духовним барама и провинцијама, да пишемо афирмативно, весело, конструктивно, да већ једном закукамо како ваља, да се што пре родимо у ропцу, ми писци, грофови језика, ми утве, златни адути сваког времена.

Légkör   A szűk összetákolt szobákban, a nyirokban és az enyhe leves-gőzben, a forró zsír, a kifőzött ruha és a gyerek-hasmenés szagában, tehát otthonos légkörben gubbasztunk a papír felett.   Kinn a fa törzse virágzik, szorongat a zúzmara, a fagy, szakad a hó.   De mi hazafias történeteket írunk, irodalommal sarokba szorítva foglalkozunk, távoli szigetekről kastélyokról álmodozunk ahol a földesúr földesurat uszít, lázít, a gondokat kacsintással oldja meg, az alkalomra vár, hogy az odúból kinézzünk, hogy köhögjünk és – megkérjük köhögésünkre válaszoljon: Hol vagytok, mi van veletek, mi van a költőkkel, ugyan, ugyan már, ti korunk kísértetei vagytok!   Igen, vagyunk, akik vagyunk, íme, így és így áll a helyzet. És ismét irány a dohos szoba, hogy libatollal vázoljuk a légkört a szellemi mocsarakban, a korlátolt kisvárosokban, hogy bizonyítsunk, vidáman, a haladást szolgálva, hogy végre jajduljunk, ahogy kell, hogy a hörgésből minél előbb felkeljünk, mi írók, a nyelv arisztokratái, mi vadludak, minden idők arany ütőkártyái.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Снег – Hó

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Снег   Пада снег. Ко то види?   Нико ништа не види, а и ако види, неће да види.   Ми који, заиста, видимо, ћутимо и не видимо.   Зашто бисмо видели?

Hó   Esik a hó. Ki látja?   Senki semmit sem lát, és ha lát is, látni nem akarja.   Mi, akik tényleg látunk, hallgatunk és nem látunk.   Miért is látnánk?   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Јак сам у шаху као држава – Erős vagyok a sakkban, mint az ország

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Јак сам у шаху као држава
 
Јак сам у шаху као, не, не,
стани: јак сам у шаху као, не, не,
чекај: јак сам у шаху као, не, не,
полако: јак сам у шаху као, не, не,
не жури: јак сам у шаху као, не, не,
куд си навро: јак сам у шаху као, не, не,
ама лакше: јак сам у шаху као, не, не,
чек’ овако: јак сам у шаху као, не, не,
ма човече: јак сам у шаху као, не, не,
прекини, сад: јак сам у шаху као, не, не,
није тако: јак сам у шаху као, не, не,
о Боже: јак сам у шаху као, не, не,
удахни: јак сам у шаху као држава, не, не,
издахни: јак сам у шаху као држава, не, не,
мораш поново: Јак сам у шаху као, не, не,
стани, чекај, полако, не жури,
куд си навро, ама лакше, чек’ овако,
ма човече прекини, сад, није тако,
о Боже, удахни, издахни, мораш поново.
 
                 (Књижевна реч, Београд, 1986)
 
Izvor: autor
 
 
Erős vagyok a sakkban, mint az ország
 
Erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
állj: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
várj: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
lassan: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
ne siess: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
hová indultál: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
no, lassabban: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
várj, így: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
te: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
hagyd abba, most: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
nem így van: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
ó Istenem: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
végy levegőt: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
fújd ki a levegőt: erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
kezd előről: Erős vagyok a sakkban, mint a nem, nem,
állj, várj, lassan, ne siess,
hová indultál, no, lassabban, várj, így,
te, hagyd abba, most, nem így van,
ó Istenem, végy levegőt, fújd ki a levegőt, kezd előről.
 
                 (Megjelent: Književna reč, Beograd,1986)
 
Fordította: Fehér Illés

Nenad Grujičić Предсказање – Jóslat

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Предсказање   У деветој години писао сам о пчели и цвету. Моја мајка наглас је читала песму и плакала.   После сам често узимао оловку и започињао исто. Кад год бих уступио место некој појави или предсказању на папиру је ницала гомила реченица.   Рађало се нешто налик на љубав. Љубав је преузела све што се одигравало пред мојим очима.   На другој страни остала је немоћ да бдим над целином која се зове живот.

Jóslat   Kilencévesen a méhről és a virágról írtam. Anyám a verset hangosan olvasta és sírt.   Azután gyakran volt kezemben a ceruza és ugyanazt tettem. Bármikor helyet adtam valami jelenségnek vagy jóslatnak a papíron mondatok sokasága jelent meg.   Szerelemhez hasonló valami született. Mindent a szerelem vett át, ami szemem előtt történt.   A másik oldalon maradt a tehetetlenség, hogy virrasszak az élet nevű teljesség felett.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Чергар – A sátoros cigány

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Чергар   У мени се настанио па песме миришу. А у крошњама ветрић и сирово небо. Даљина од које се пати. То осећа и вранац везан уз моју сенку. Остављам га кад одлазим по воду. Дуго се огледам у језеру као вила. Неопажен вратим се пред ноћ. Мој прелепи коњ једва чујно фркне. Суварке бацим под котлић. Плавкаста ватра мази као бивша љубав. На њој крчка танки паприкаш. Окусићу га чим утихну жабе. Та музика успављује као дим. Са залогајем на рубу ћу шуме да спавам. Земља је најближи мајчин длан. Овако ћу па онако намештати лице. Све док се не ушушкам у лахор. И док ме тама не прекрије сребром. Као да ме и није било. Нити ће икад игде више бити.

A sátoros cigány   Belém költözött, költeményillatú. A fák koronáiban meg a szél és a tiszta ég. Gyötrő messzeség. Ezt az árnyamhoz kötött pej is érzi. Elhagyom, mikor vízért megyek. A tóban, tündérként, hosszan nézem magam. Az éj előtt észrevétlenül térek vissza. Gyönyörű lovam alig hallhatóan horkant. A bogrács alá száraz gallyat dobok. A kékes láng, akár a volt szerelem, dédelget. Rotyog a paprikás. Megkóstolom, amint elhallgatnak a békák. Mint a füst, altat ez a zene. Egy falattal, az erdő szélén térek nyugovóra. A föld a legközelebbi édesanya. Így, majd úgy helyezgetem arcomat. Mindaddig, míg a szellő el nem altat. És míg a sötét ezüsttel be nem takar. Mintha nem is lettem volna. Többé immár sehol sem leszek.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Тишина – Csend

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Тишина   Убијају ме разговори о количинама. На нули сам сазидао све. Сад путујем кроз царство у којем језик пандан је животу. Налазим се у тачки где вршак пера дотиче бескрај. Ту се одмара вук и претвара у росу, а језеро пада с планине. Дечак је то видео матерњим очима и зато му верују сви.

Csend   Megölnek a mennyiségről szóló beszélgetések. Mindent a nullára építettem. Most olyan birodalomban utazom, ahol a nyelv az élet ellenpárja. Ott találom magam, ahol a toll hegye a végtelent érinti. Itt pihen a farkas és harmattá változik, a hegyről meg leesik a tó. A gyerek ezt anyja szemével látta, ezért hisz neki mindenki.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Светлост и звуци– Fény és hangok

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Светлост и звуци   У пролећна поднева светлост је најчистија на јајету које кокош снесе крај бунара. Можеш на њему да се огледаш, а нос некако велики. Слику поправиш над водом у чатрњи. Преко су врбак и планина у сунцу. Треба ми бар брзина звука да све што видим и опипам. У јулу река пуна купача. Цика ме најежи као стара музика. И даје снагу да пливам. Левом па десном – мршав преко воде. Из вира ноћу изађе сом и попасе ливаду.

Fény és hangok   Tavasszal délutánonként a fény a kút mellett frissen tojt tyúktojáson a legtisztább. Rajta megnézheted magad, orrod igencsak hosszú. A képet a vízgyűjtő vize felett javítod ki. Távolabb a füzes és a hegy napsütésben. Legalább fénysebességre van szükségem, hogy mindent, amit látok, megérinthessek. Júliusban a folyó fürdőzőkkel telt. A zsivaj jólismert dallamként buzdít. És erőt ad az úszáshoz. Jobbal, ballal – cingáran szelem a vizet. Az örvényből éjjel harcsa mászik ki és lelegeli a mezőt.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Промена– Változás

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Промена   Устати зором и поћи на реку у измаглици. Колико год да трљаш очи свет је све чаробнији. Још ако нешто из шипражја гукне! Али није тако кад се враћаш. Људи подне траће будзашто. Глава и новчаница – исто. Да ме отац не тргне за руку ко зна где бих завршио. Поново стигнемо на реку. У сумрак она мазно испарава. А отац го рони ли рони. Избије узводно и викне.

Változás   Hajnalban keltem és a ködszitálásban a folyó partjára mentem. Szemed tágra nyithatod, a világ csodaszép. Hát, ha még a bozótból valami megszólal! De visszatérve már nem olyan. A halandók elfecsérlik a delet. Fej vagy írás – ugyanaz. Ha apám nem fog karon, ki tudja, hol lennék. Ismét a folyóhoz érünk. Párolog a szürkületben. Apám meg, meztelen, talán bukik, bukik. Feltör az árral és kiabál.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Крушна мрва– Kenyérmorzsa

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Крушна мрва   Крај бунара мати меси хлеб из ничег. Лепе руке гњече невидљиво тесто. Тек када нам гладна срца ужагре, крушна се мрва види. Иза планине, с тек покривене куће, висок у зору долази отац и пева. За појасем цев пиштоља испарава. На грудима прекрштене две кошуље беле. На рамену сломљен ражањ с пола печенице. Промукао ћаћа зâри. Матер склања пун чокањ у сенку, и на светлу, крај хладног печења, сече вруће шните. Отац зорли спава. Изнад гаја севне муња и преврне у устима слатке залогаје.

Kenyérmorzsa   Anyám a kút mellett kenyeret a semmiből dagaszt. A szép karok a láthatatlan tésztát gyúrják. Csak ha már éhes szívünk felhevül, látható a kenyérmorzsa. A hegy mögül, az éppen befedett házból, hajnalban jön apám és dalol. Övén revolver, csöve füstölög. Mellén két keresztebe tett fehér ing. Vállán törött nyárs fél sülttel. Apám rekedten szól. Anyám árnyékba teszi a teli kupicát, és a fényben, a hideg sült mellett vágja a forró szeleteket. Apám mélyen alszik. A liget felett villám villan és felforgatja a szájakban az édes falatokat.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Песничка тетка – A költő nagynénje

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Песничка тетка   Моји пријашини пишу песме           и весели с тетком           шетају кроз свет.           Поводом тога           ово се мора рећи: Ако је тетка већ извела песника у шетњу мора да је           и она образована купусара.   Тетка вôда песника да би овај видео што више света. А свет није мали: то се по комшилуку види. Да није тете не би било ни поете.   Теткин песник од бога је дат. А тек тетка?! Она је стубишна вредност модерне лирике           и о њој ћемо           у предговорима.   Него шта ћемо с песником? Види ли           и он           што тетка види? Ко коме пише песме?   Ено сумрак пада на Дунаву! Не бери бригу, о свему тетка води рачуна. Лоше ће стихове она маказама да одсече.

A költő nagynénje   Elődeim verseket írnak           és vidáman nagynéninkkel           járják a világot.           Ezzel kapcsolatosan           le kell szögezni: Ha már a nagynéni sétára vitte a költőt biztosan           ő is képzett zöldséges.   Úgy vezeti a költőt, hogy minél többet lásson a világból. A világ meg nem is olyan kicsi: ezt a szomszédság bizonyítja. Ha nagynéni nem lenne költő sem lenne.   A nagynéni költője istenadta. Hát még a nagynéni?! Ő a modern líra alappillére           róla a bevezetőkben           szólunk.   De mit tegyünk a költővel? Látja-e          ő is          amit a nagynéni lát? Ki kinek írja a verseket?   Íme, a Duna a szürkületbe veszik! Sebaj, a nagynéni mindenről gondoskodik. A kontár sorokat ollóval egyszerűen kinyírja.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: НенадГрујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić TO – EZÉRT

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

ТО   Било шта да се прича                         и нагађа о свему овоме ништа се неће знати јер док пишем изражавам дубоку бригу за ТО                         и само тада                         тамо неке мени судбински јасне слике                         и прилике                         јесу несметана шетња             до сна једине раскоши гдје нема разлике између мене                         и мени различитих љубимаца Природе                         и Размишљања.

EZÉRT   Bármit mesélnek                      és találgatnak bármiről semmit sem lehet tudni mert míg írok mélységesen aggódok EZÉRT                      csak akkor                      valahol ott a számomra sorsszerű éles képen                      és alkalomkor                      igen a zavartalan séta közben          a képzeletig ott az egyetlen nyughely ahol nincs különbség közöttem és                     a tőlem eltérő Természetkedvelők                    és Elmefuttatások között.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: НенадГрујучић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Одсутни простори – Hiányzó terek

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Одсутни простори   Ако бих рекао нешто можда би то личило на моје прве песме или њихове сени што спирају грло од излишних речи.   Ако бих прећутао било шта можда би то подсећало на ране грехе и њихову ољуштену изнутрицу у којој душа све мања скрива огромно злато.   Ако бих запевао без повода можда би неко уместо мене крикнуо убог на стази од сенки.   Ако бих те заволео опет и намах верујући да томе је час шта ли би се распрело у обнови љубави која нас походи у дане кад нико не може да препозна свој лик?

Hiányzó terek   Ha most mondanék valamit talán első verseimre hasonlítana vagy árnyékukra melyek a garatból a felesleges szavakat kimossák.   Ha most bármit is elhallgatnék talán az egykori bűnökre emlékeztetne és lehántott belső szervükre melyben az egyre kisebb lélek rejti a hatalmas kincset.   Ha ok nélkül énekelnék valaki nyomorult talán az árnyékok útján helyettem sikoltana.   Ha ismét beléd szeretnék egy pillanatra elhíve eljött a pillanat mi bontakozna ki a bennünket hódító felújított szerelemben akkor amikor saját magát senki sem képes felismerni?   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујичић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Велика пометња – Zűrzavar

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Велика пометња   Душа једном напусти тијело                                 и не враћа се у исто. Слободна истражује                                 и лови опет неког створа                                 да му се усади да га оптерети читавог живота.   Моја душа поприлично мирује. Не залази у наше заједничке проблеме онолико колико ја то чиним                                 и поједох се жив                                 што понекад не могу                                 пјесму написати или још горе кад помислим                                и уплашим се                                да никад ништа нећу написати.   О велике ли пометње! Ни трага ни гласа од створитеља а ја нагађам                                и увеличавам                                овако дивно стање                                мога меса.

Zűrzavar   A lélek egyszer elhagyja a testet                                és ugyanabba nem tér vissza. Szabadon kutat                             teremtést keres                                ahová beleköltözhet hogy egész életén át terhelje.   Lelkem nyugodt. Közös gondjainkba hozzám hasonlóan nem avatkozik                                és valóban dühít hogy                                olykor képtelen vagyok                                verset írni vagy még rosszabb megrettenek                                ha arra gondolok                                soha semmit sem fogok írni.   Ó micsoda zűrzavar! A teremtőnek nyoma sincs én meg találgatok                                és eltúlzom                                saját testem effajta                                fenséges állapotát.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујичић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Разлагање живог бића – Élőlény-fejtegetés

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Разлагање живог бића   Не би требало ваљда да браним ово што пишем?   Испоставиће се да постављам замку                         и увлачим Вас                         у џунглу стихова.   Рекли сте кроз нос: А                         и ти пишеш поезију? Па да видимо?   Ја сам дрхтао                         и разлагао дугачку пјесму                         на дијелове: У први иду људи у други било шта у трећем је опадало лишће кроз четврти текла вода кроз пети крв                         и тако даље                         до неког бесконачног броја                         којим се обиљежава тај                         последњи комадић            мога знања. Само уз помоћ поезије!

Élőlény-fejtegetés   Talán nem kellene megvédenem ezt amit írok?   Még kitűnik csapdát készítve                         a sorok rengetegébe                         rángatlak Benneteket.   Fanyalogva mondtátok:   Nahát                         te is költő vagy? No lássuk?   Remegtem                         és egy hosszú verset                         részeire bontottam: Az első részben emberek voltak a másodikban bármi a harmadikban lehullott levelek a negyedikben víz folyt az ötödikben vér                         és így tovább                         egy végtelen számig                         amely tudásom                         utolsó részét                    jelöli. Csak a költészet segítségével!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујичић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Оловка – A ceruza

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

Оловка   Оловка је као жена. Престали смо се договарати о свему што је ручак                         и потреба. Лажемо се и трошимо пред спавање.   По некоји пут клизим с постеље низ папир!

A ceruza   A ceruza, mint a nő. Holmi hétköznapi dolgokról, mint az ebéd                            vagy szükséglet, immár nem beszélgetünk. Alvás előtt hazudozunk és kopunk.   Egyszer-egyszer a fekhelyről a papírra csúszok!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујичић: Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.

Nenad Grujičić Prevodilački rad – A fordítói munka

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Prevodilački rad   Ovo je pjesma koju sam preveo sa svog jezika na Vaš.   Nisam nimalo sumnjao u obostrane prednosti i mogućnosti da se moj govor izrazi svakodnevnim riječima.   Sve se ulijevalo u već pripremljene kanale a meni je preostalo samo da ubrizgam život neartikulisanoj masi i prihvatim Vaše uslove:   Ptica bez krila ne može da leti jer to se protivi svim oblicima bioloških i gravitacionih saznanja.   List vode takođe ne može presjeći ribu jer šaran je čvršće agregatno stanje!   Zatim ste me primorali proderali ste se kako pjesma ne smije imati gestove kako ona nije živo biće koje mlatara rukama i donjom usnom opominje na opasnost: Nema pjesma gestove!   Dobro u redu. Ovo je samo prevodilački rad i zajednički dokument o našem sučeljavanju.

A fordítói munka   Ez az a vers, melyet nyelvemről az Önökére fordítottam.   Nem kétséges, ez mindkét fél számára előnyös, megmutatja mondanivalóm mindennapi kifejezésekkel is kifejezhető.   Minden a már elkészített mederbe torkollott, számomra nem maradt más, mint életet lehelni a tagolatlan tömegbe és feltételeiteket elfogadni:   Szárnyak nélkül a madár ne tud repülni, mert mindenféle biológiai és gravitációs ismerettel szemben áll.   A vízsodrás sem képes a halat átvágni, mert a ponty halmazállapota keményebb!   Majd kényszerítettetek, összeszaggattattatok, hisz a költemény nem mutogathat, élőlényként kezével nem hadonászhat, alsó ajkával a veszélyre nem figyelmeztethet: A költemény nem gesztikulál!   Jó, rendben van. Ez csak fordítói munka, szembesülésünk közös dokumentuma.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=234.0

Nenad Grujičić Putovanje – Utazás

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –

Putovanje   Put kojim idem      i ne osvrćem se     ne obrćem oko ose zaraza je što zakonom vjerovatnoće izlazi      i prelazi iz sveg      i svačeg u ovakve kao što sam ja.   Put se ne vraća u izvor muke iz koje počinje već gradi vječnu Arhimedovu spiralu po kojoj kružim      i udaljavam se od centra      istine koju slutim      i nazirem pa je kao takvu ovoga puta negiram      i ostavljam za sljedeće      aktivno putovanje.

Utazás   A kiválasztott út      nem tekintgetek      darazsakra nem figyelek fertőzés ami a valószínűség törvénye szerint minden      irányból mindenhonnan      mindenből a hozzám hasonlóakba áramlik.   Az út a kezdethez a megpróbáltatások forrásához nem tér vissza Archimédeszi csigasort épít ott kerengek      távolodok az igazság      központjától csak sejtem      feltételezem így mint ilyent jelen pillanatban megtagadom      és a következő      tényleges utazásra hagyom.      Fordította: Fehér Illés

Izvor: http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=234.0