Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –
Разлагање
живог бића Не би
требало ваљда да браним
ово што пишем? Испоставиће се да постављам замку и увлачим Вас у џунглу стихова. Рекли сте
кроз нос: А и ти пишеш поезију? Па да
видимо? Ја сам
дрхтао и разлагао дугачку пјесму на дијелове: У први иду људи у други било
шта у трећем је опадало лишће кроз четврти текла вода кроз пети
крв и тако даље до неког бесконачног броја којим се обиљежава тај последњи комадић мога знања. Само уз помоћ поезије!
|
Élőlény-fejtegetés Talán nem
kellene megvédenem
ezt amit írok? Még
kitűnik csapdát készítve a sorok rengetegébe rángatlak Benneteket. Fanyalogva
mondtátok: Nahát te is költő vagy? No
lássuk? Remegtem és egy hosszú verset részeire bontottam: Az
első részben emberek voltak a
másodikban bármi a
harmadikban lehullott levelek a negyedikben
víz folyt az
ötödikben vér és így tovább egy végtelen számig amely tudásom utolsó részét jelöli. Csak a
költészet segítségével! Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Ненад Грујичић: Дарови,
Орфеус, Нови Сад, 2009.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése