Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –
|
Одсутни
простори
Ако
бих рекао нешто
можда
би то личило
на
моје прве песме
или
њихове сени
што
спирају грло
од
излишних речи.
Ако
бих прећутао било шта
можда
би то подсећало
на
ране грехе
и
њихову ољуштену
изнутрицу
у
којој душа
све
мања
скрива
огромно злато.
Ако
бих запевао без повода
можда
би неко
уместо
мене крикнуо убог
на
стази од сенки.
Ако
бих те заволео
опет
и
намах
верујући
да томе је час
шта
ли би се распрело
у
обнови љубави
која
нас походи
у
дане кад нико не може
да
препозна свој лик?
|
Hiányzó
terek
Ha
most mondanék valamit
talán
első verseimre
hasonlítana
vagy
árnyékukra
melyek
a garatból
a
felesleges szavakat kimossák.
Ha
most bármit is elhallgatnék
talán
az egykori bűnökre
emlékeztetne
és lehántott
belső
szervükre
melyben
az egyre kisebb
lélek
rejti
a hatalmas kincset.
Ha ok
nélkül énekelnék
valaki
nyomorult talán
az
árnyékok útján
helyettem
sikoltana.
Ha ismét
beléd
szeretnék
egy
pillanatra
elhíve
eljött a pillanat
mi
bontakozna ki
a bennünket
hódító
felújított
szerelemben
akkor
amikor saját magát
senki
sem képes felismerni?
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Ненад Грујичић: Дарови,
Орфеус, Нови Сад, 2009.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése