Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –
Велика пометња Душа
једном напусти тијело и не враћа се у исто. Слободна истражује и лови опет неког створа да му се усади да га оптерети читавог
живота. Моја душа поприлично
мирује. Не залази у наше заједничке
проблеме онолико колико ја то чиним и поједох се жив што понекад не могу пјесму написати или још
горе кад помислим и уплашим се да никад ништа нећу написати. О велике ли пометње! Ни трага ни гласа од створитеља а ја нагађам и увеличавам овако дивно стање мога меса.
|
Zűrzavar A lélek egyszer elhagyja a testet és ugyanabba nem tér vissza. Szabadon kutat teremtést keres ahová beleköltözhet hogy egész életén át terhelje. Lelkem nyugodt. Közös gondjainkba hozzám hasonlóan nem avatkozik és valóban dühít hogy olykor képtelen
vagyok verset írni vagy még rosszabb megrettenek ha arra gondolok soha semmit sem fogok írni. Ó micsoda zűrzavar! A teremtőnek nyoma sincs én meg találgatok és eltúlzom saját testem effajta fenséges
állapotát. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Ненад Грујичић: Дарови,
Орфеус, Нови Сад, 2009.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése