Неда Гаврић Угарак – Üszök

 

Неда Гаврић Бања Лука 27. 07. 1980. –  

Угарак   Наложио ватру И над њом бди                    Чека ко ће доћи                     Да угреје срце. Никог нема Поштен народ спи.                       Изаћи ће када                       Изађе и сунце. Пали је ноћу Јер само ноћу сија                      Преко дана нема                      Чиме да засветли. Дању је само дим његов траг.                        Јутром га одмах                         открију први петли. Вешто се крије иза туђе сузе             Осмехом он претвори             и коров у цвет. Ни не трепне оком он ти срећу узе                                             Не окрећући се оде                          у неки други свет.

Üszök   Meggyújtotta a tüzet Őrködik felette                 Várja ki jön                 Hogy szívét melengesse. Senki sincs A becsületesek alszanak.                    Ha a nap is felkel                    Akkor megy ki.   Éjjel gyújtja Mert éjjel ragyog                   Nap közben                   Világítani képtelen.   Nappal nyoma Csak a füst.                     Reggel a kakasok                     Rögtön észreveszik.   Ügyesen rejtőzködik Idegen könnyek mögé            Mosolyával a kóróból            Is virágot varázsol.   Szeme sem rebben Szerencsédet máris vette                        Vissza nem fordul                       Egy más világba megy.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Ако наставим да ходам (стићи ћу) – Ha tovább haladok (megérkezek)

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Ако наставим да ходам (стићи ћу)   После твог загрљаја Враћена У повој. Учила поново Да ходам И говорим. После твог загрљаја Стигох тек До млечног зуба. И до првог слова Да могу песму Да ти напишем.

Ha tovább haladok (megérkezek)   Ölelésed után Csecsemő Lettem.   Újra tanultam Beszélni, Járni.   Ölelésed után Csak a tejfogakig Értem.   És az első betűig   Hogy neked Verset írhassak.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Није знао, бог ми дао – Nem tudta, nekem Isten adta

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Није знао, бог ми дао   Све му стаде И под капу И под образ, Покидана душа Очи слане. Непроспаване ноћи Болом оковани дани, Напукло срце Живе ране. Све му стаде И под капу И под образ, Трепнуо није Покидао нити. Закопао љубав Ко убица тело И за своје дело Хтеде наздравити. Све му стаде И под капу И под образ, Одврнуо бола чесму. Није знао Бог ми дао Од бола да створим песму. Да је певам Да ме вине У висине У висине. После бола Среће пуно И милине И милине. Да одлази бол К'о љута гуја Певајући Алилуја Алилуја!

Nem tudta, nekem Isten adta   Mindene elfért A kalapja alatt, Az arca alatt, Lelke szakadt, Szeme sós.   Átvirrasztott éjek, Kínnal bilincselt napok, Meghasadt szív, Élő sebek.   Mindene elfért A kalapja alatt, Az arca alatt, Pillanatnyilag a szálakat Nem szaggatta.   Gyilkosként Temette el a szerelmet, És tettét Köszönté.   Mindene elfért A kalapja alatt, Az arca alatt, Kín-csapot nyitott.   Nem tudta, Nekem Isten adta, Hogy a kínból költeményt gyúrhatok.   Hogy szavaljam, Hogy a magasba, A magasba Emeljen.   Kín után Gyönyör jön, És mámor, És mámor.   Mérges kígyóként Távozik a kín, Dalol, Alleluja Alleluja!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić После тебе – Utánad

 

Neda Gavrić Banja Luka 1980. –

После тебе   После тебе Рађала сам саму себе На царски рез Па су ме вадили из мене Заједно са тобом Из моје утробе и срца. Неприродно те извадише Али је онај осећај Да си некад био ту Још увек присутан. Како да заборавим Да се родило? Боли ту где су шавови Не смем ни да се насмејем Попуцаће. Ходам као на иглама Да не прокрварим Будна спавам да те не усним. После тебе се Живи неприродно Као што се неприродно И рађало.

Utánad   Utánad Önmagamat szültem Császármetszéssel Veled együtt Bensőmből szívemből Vettek ki. Természetellenesen távolítottak el De az az érzés Hogy egykor itt voltál Még mindig jelen van. A megszületettet Hogyan felejtsem el? Itt ahol a varratok vannak itt fáj Nevetni sem merek Felszakadnak. Nehogy vérezni kezdjek Mindenre figyelve járok Ébren alszom nehogy elmulasszalak. Utánad Torz az élet Mint ahogy torz volt A születés is.      Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Срце – A szív

 

Neda Gavrić Banja Luka 1980. –

Срце
 
Сваки прасак и свако пуцање производи звукове.csattanás szakadás
Осим кад пукне срце.
Кад неко други намерно пресече погрешну жицу.
Унутар тебе деси се јака експлозија и ништа више није на свом месту. Рушевине изнутра.
Извана смо ми који више нисмо ми.

Сваки пуцањ има звук.
Осим пуцања срца.
Оно и кад куца и кад пуца,
тихо је...
 
Izvor: autor
 
 
A szív
 
Minden csattanás, szakadás hangot ad.
Kivéve, ha a szív szakad.
Ha valaki más szándékosan téves huzalt vág át.
Benned robbanás következik, többé semmi sincs a maga helyén. Belül romok vannak.
Kívül te vagy, aki többé nem te vagy.
 
Minden szakadás hangot ad.
Kivéve, ha a szív szakad.
Az, ha dobog is, ha szakad is,
csendes…
 
Fordította: Fehér Illés

Neda Gavrić Љубав врата отвара – А szerelem ajtót nyit

 

Neda Gavrić Banja Luka 1980. – 

Љубав врата отвара   У девојачкој соби Све је исто. Осим девојке. Чује се бука испред врата, Неко куца. Неко вани тражи кључ Од собе Од срца. Она ни не слути, Врти ране К'о увојке. И чека љубав.

А szerelem ajtót nyit   A lányszobában Minden, ahogy volt.   A lányt kivéve.   Nesz az ajtó előtt, Kopogtatnak. Valaki kinn kulcsot keres. Ajtót, szívet Nyitna.   A lány nem is sejti, Hajtincseit Sebeként gyötri.   És szerelemre vár.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.literaryworkshopkordun.com/cirilica/strana/1615/ljudi-oziljci?fbclid=IwAR36c7a9f3XW_B7pUckpZ9dQEGIaX6SsaEFM-G3IajywVDpIu5IAlqlybRk

Neda Gavrić Људи ожиљци – Emberek sérülések

 

Neda Gavrić Banja Luka 1980. – 

Људи ожиљци   Није то пад са бицикла Kао кад смо били деца Па само устанемо Стресемо прашину са колена Марамицом обришемо крв И кренемо даље, на бициклу. Овакав пад је понор без дна Кад једном упаднеш Не престајеш да падаш Да тонеш. Заједно са тобом пада и бицикло И то дете у нама И та краста И та крв  И марамица. Сви падамо у бездан Кроз безноћ Ништа не видимо Само осећамо пад. Није нам жао ни бицикла Ни боли Hи ране Ни кад ни где ћемо пасти. Неважно је Ако падамо. Нема дна А ми немамо крила. То су ти тренуци Кад мислиш, умрећеш А ти Родиш се. Господ има резервних крила За људе ожиљке. И опет седнемо на то бицикло Дете у нама Стресе прашину са колена Марамицом обрише крв И весело окреће педале Као да није ни падало. Само остане ожиљак, Али то је знак Да смо јаки Да смо победили! И неважно нам је дно И пад Добили смо крила Господу мила!

Emberek sérülések   Ez nem olyan, mint gyerekkorban A kerékpárról leesni. Csak felállunk, Térdünkről lerázzuk a port, Kendőnkkel letöröljük a vért És tovább megyünk, a kerékpáron. Ez esés a feneketlen mélységbe Ha már zuhansz, Meg nem állsz, Merülsz. Veled együtt a kerékpár is esik, Benned az a gyerek is, Az a seb is, Az a vér is És a kendő is. Mindannyian a mélységbe esünk, A sötétbe, Semmit se látunk, Csak az esést érezzük. Nem érdekel már sem a kerékpár, Sem a fájdalom, Sem a sérülés, Sem az, mikor és hová esünk. Semmi sem fontos, Ha már esünk. Vég nincs, Szárnyunk sincs.   Ezek azok a pillanatok, Mikor azt hiszed, nincs tovább, De te Ujjá születsz. Mert az Úr külön szárnyakat ad, Az embereknek, sérülteknek.   És ismét arra a kerékpárra ülünk, Bennünk az a gyerek, aki Térdéről lerázza port, Kendőjével letörli a vért És vidáman tovább gurul, Mintha nem is esett volna. Csak a seb marad, A jel, Erősek vagyunk, Győztünk!   Immár jelentéktelen a mélység is, Az esés is, Urunktól Szárnyakat kaptunk!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.literaryworkshopkordun.com/cirilica/strana/1615/ljudi-oziljci?fbclid=IwAR36c7a9f3XW_B7pUckpZ9dQEGIaX6SsaEFM-G3IajywVDpIu5IAlqlybRk