Neda Gavrić Динамит – Dinamit

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Динамит   Гледам Како ти се руке тресу Док размишљаш Коју ћеш жицу пресећи. Пресеци је Побогу! Да преживим срце Ил' откуцам до нуле.   Нити ће бити прва експлозија Ни последње састављање.

Dinamit   Nézem Ahogy reszket a kezed Míg azon gondolkodol Melyik huzalt vágd át. Vágd át Az Isten szerelmére! Hogy szívem túléjen Vagy utolsót dobbanjon.   Nem ez lesz az első robbanás Sem az utolsó szerelés.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Јесен жедне душе, Бесједа, Бања Лука, 2025.

Neda Gavrić Оно што ниси знала о љубави – Amit nem tudtál a szerelemről

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. –  

Оно што ниси знала о љубави
 
...Човек
Весла по сузама и бежи.
Човек од крви меса, без крви је и меса.
Срце у четири зида собе удара о ћошкове.
И можеш тако заспати са срећом
Ал’ срећа и туга обарају руке док ми спавамо
Никада не знамо ко ће од њих победити.
И пробудити нас.
Тако је човек од крви и меса
Покидао месо, пролио крв.
 
Izvor: Неда Гаврић: Јесен жедне душе, Бесједа, Бања Лука, 2025.
 
 
Amit nem tudtál a szerelemről
 
…Az ember
könnyeken evez és menekül.
A hús-vér ember, vér és hús nélkül.
Szíve a szoba négy fala között a sarkokba üt.
És elalhatsz így, akár örömödben,
De az öröm és a bánat összefonódik, míg alszunk,
Sosem tudjuk, kettejük közül ki győz,
Ki ébreszt bennünket.
Így a hús-vér ember
Húsát tépte, vérét ontotta.
 
Fordította: Fehér Illés

Neda Gavrić Пола оштрог ножа – Az éles kés fele

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Пола оштрог ножа   Срцу су речи на врх језика Ал’ на врху језика као на врх ножа. Па запишем да не изговорим Или да не заборавим? Више не знам. Само знам да се и оловком Као и срцем Може крварити.

Az éles kés fele   A szívben a szavak nyelve hegyén vannak De a nyelv hegyén mint a kés hegyén. Hát leírom nehogy kiejtsem Vagy ne feledjem? Immár nem tudom. Csak azt tudom ironnal is Mint a szívvel Lehet vért veszíteni.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Јесен жедне душе, Бесједа, Бања Лука, 2025.

Neda Gavrić Купидон – Kupidó

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Купидон   Враћам Кипидону стрелу Он се смеје Амор се крсти.   Ово је био рикошет – кажем Дрхтали су ми прсти   То се не важи!   Да, али љубав Једнако гађа И оног ко од ње бежи И оног ко је тражи.

Kupidó   Visszaadom Kupidó nyilát Ő csak nevet Ámor meg keresztet vet.   Ez ricochet volt – mondom Ujjaim reszkettek   Ez nem érvényes!   Igen de a szerelem Mindenkit eltalál Azt is aki menekül tőle Azt is aki keresi.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Јесен жедне душе, Бесједа, Бања Лука, 2025.

Neda Gavrić Као шкољка – Mint a kagyló

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Као шкољка   Када бих живела на мору Ништа не бих морала. Пуштала бих пени Да ми обликује мисли Песку да ми у песак претвори чежњу. Када бих живела на мору Разговарала бих са рибама И можда бих, као шкољка Заспала на дну Да видим ко ће ме изронити.

Mint a kagyló   Ha a tengerben élnék, Semmit sem kellene tennem. Hagynám, hogy a kagylók Gondolataimat formálják, A homok meg álmomat varázsolja homokká. Ha a tengerben élnék, A halakkal beszélgetnék És talán, mint a kagyló, A mélyben aludnék, Hogy lássam, a felszínre ki hoz.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Јесен жедне душе, Бесједа, Бања Лука, 2025.

Neda Gavrić Фрагментално листање – Széttördelt böngészés

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Фрагментално листање   Прелиставам срце. На свакој страни Твоје прљаве речи И мој чисти образ.

Széttördelt böngészés   Szívemben böngészek. Minden lapon Mocskos kifejezéseid És tiszta pillantásom.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Јесен жедне душе, Бесједа, Бања Лука, 2025.

Neda Gavrić Пољубац као причест – A csók mint az áldozás

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Пољубац као причест   То око када плаче Ко да миро точи Огрешићеш се Ти Безбожни човече!   Не знаш Колико је благословен Овај насушни хлеб Што дадох ти Да низ грло ти До срца дође.   Где год кренеш Осетићеш Мирис тамјана Да те увек подсећа Да ти је онај пољубац Био као причест.

A csók mint az áldozás   Ez a szem mikor sír Mintha mirhát öntene Vétkezel Te Istentagadó!   Nem tudod Mily áldott Ez a mindennapi kenyér Amit neked adtam Hogy torkodon keresztül A szívedbe érjen.   Bárhol jársz Érzed majd A tömjén illatát Hogy emlékeztessen Az a csók Áldozás volt.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Седам извора – Hét forrás

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Седам извора   Ти си Сву воду Са свих седам Извора у мени Слио у једно око Моје око. И баш то око Гледа у небо плаво Да се Господ Ослика у њима Скуп је вид Да се огледа у њима   Човек као ти.

Hét forrás   Te Az összes vizet Mind a hét Forrásból belém Öntötted egy szembe Szemembe. Pont az a szem Nézi a kék eget Hogy ott a Mindenható Jelenjem meg Szűk a láthatár ahhoz Hogy ott olyan ember jelenjen meg   Mint te.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić На Велику Госпојину – Nagyboldogasszony ünnepén

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

На Велику Госпојину   На Велику Госпојину Смањио се један човек Тридесет(и)три пута Мољен Тридесет(и)три пута Замољен Да попије, макар кап Водице. На Велику Госпојину Смањила се једна љубав Тридесет(и)три пута Исплетена бројаница Тридесет(и)три пута Изневерена Све до задњег зрнца.

Nagyboldogasszony ünnepén   Nagyboldogasszony ünnepén Kisebb lett egy ember Harminc(és)háromszor Kértem Harminc(és)háromszor Megkértem Igyon, legalább egy csepp Vizet. Nagyboldogasszony ünnepén Eltűnt egy szerelem Harminc(és)háromszor Fordultam a rózsafűzérrel Harminc(és)háromszor Hagytam cserbe Az utolsó gyöngyszemig.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić На месту где постадох жена –Ott, ahol asszonnyá váltam

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

На месту где постадох жена   На месту где постадох жена Црна рупа Краја јој нема. Из ње се винух и постадох опет жена.

Ott, ahol asszonnyá váltam   Ott, ahol asszonnyá váltam Végtelen Fekete lyuk tátong. Onnan keltem fel és ismét nő lettem.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Грљива песма – Ölelő vers

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. –

Грљива песма   Данас сам те загрлила Шта ми више треба Твоје руке око врата И комад старог хлеба.   Данас си ме загрлио Ту је моја срећа За све друго, довољна је Икона и свећа.

Ölelő vers   Ma megöleltelek Mi más kell még Karod nyakam körül Meg egy szelet kenyér.   Ma megöleltél Itt a békesség Minden másra Ikon és gyertya elég.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Перје – Tollak

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Перје   Могао си, Сакупљајући перо по перо Које је опадало Са мојих крила Себи направити пар Да летимо заједно.   Али ниси, Ти си упорно Кљуцао кљуном   Све док нисам искрварила.

Tollak   A szárnyaimról Lehullott tollakból, Tollat toll után gyűjtve, Magadnak szárnyakat Készíthettél volna, Hogy együtt repüljünk.   De nem, Te csőröddel Kitartóan szaggatál   Míg el nem véreztem.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Неда Гаврић Угарак – Üszök

 

Неда Гаврић Бања Лука 27. 07. 1980. –  

Угарак   Наложио ватру И над њом бди                    Чека ко ће доћи                     Да угреје срце. Никог нема Поштен народ спи.                       Изаћи ће када                       Изађе и сунце. Пали је ноћу Јер само ноћу сија                      Преко дана нема                      Чиме да засветли. Дању је само дим његов траг.                        Јутром га одмах                         открију први петли. Вешто се крије иза туђе сузе             Осмехом он претвори             и коров у цвет. Ни не трепне оком он ти срећу узе                                             Не окрећући се оде                          у неки други свет.

Üszök   Meggyújtotta a tüzet Őrködik felette                 Várja ki jön                 Hogy szívét melengesse. Senki sincs A becsületesek alszanak.                    Ha a nap is felkel                    Akkor megy ki.   Éjjel gyújtja Mert éjjel ragyog                   Nap közben                   Világítani képtelen.   Nappal nyoma Csak a füst.                     Reggel a kakasok                     Rögtön észreveszik.   Ügyesen rejtőzködik Idegen könnyek mögé            Mosolyával a kóróból            Is virágot varázsol.   Szeme sem rebben Szerencsédet máris vette                        Vissza nem fordul                       Egy más világba megy.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Ако наставим да ходам (стићи ћу) – Ha tovább haladok (megérkezek)

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Ако наставим да ходам (стићи ћу)   После твог загрљаја Враћена У повој. Учила поново Да ходам И говорим. После твог загрљаја Стигох тек До млечног зуба. И до првог слова Да могу песму Да ти напишем.

Ha tovább haladok (megérkezek)   Ölelésed után Csecsemő Lettem.   Újra tanultam Beszélni, Járni.   Ölelésed után Csak a tejfogakig Értem.   És az első betűig   Hogy neked Verset írhassak.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Није знао, бог ми дао – Nem tudta, nekem Isten adta

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. – 

Није знао, бог ми дао   Све му стаде И под капу И под образ, Покидана душа Очи слане. Непроспаване ноћи Болом оковани дани, Напукло срце Живе ране. Све му стаде И под капу И под образ, Трепнуо није Покидао нити. Закопао љубав Ко убица тело И за своје дело Хтеде наздравити. Све му стаде И под капу И под образ, Одврнуо бола чесму. Није знао Бог ми дао Од бола да створим песму. Да је певам Да ме вине У висине У висине. После бола Среће пуно И милине И милине. Да одлази бол К'о љута гуја Певајући Алилуја Алилуја!

Nem tudta, nekem Isten adta   Mindene elfért A kalapja alatt, Az arca alatt, Lelke szakadt, Szeme sós.   Átvirrasztott éjek, Kínnal bilincselt napok, Meghasadt szív, Élő sebek.   Mindene elfért A kalapja alatt, Az arca alatt, Pillanatnyilag a szálakat Nem szaggatta.   Gyilkosként Temette el a szerelmet, És tettét Köszönté.   Mindene elfért A kalapja alatt, Az arca alatt, Kín-csapot nyitott.   Nem tudta, Nekem Isten adta, Hogy a kínból költeményt gyúrhatok.   Hogy szavaljam, Hogy a magasba, A magasba Emeljen.   Kín után Gyönyör jön, És mámor, És mámor.   Mérges kígyóként Távozik a kín, Dalol, Alleluja Alleluja!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić После тебе – Utánad

 

Neda Gavrić Banja Luka 1980. –

После тебе   После тебе Рађала сам саму себе На царски рез Па су ме вадили из мене Заједно са тобом Из моје утробе и срца. Неприродно те извадише Али је онај осећај Да си некад био ту Још увек присутан. Како да заборавим Да се родило? Боли ту где су шавови Не смем ни да се насмејем Попуцаће. Ходам као на иглама Да не прокрварим Будна спавам да те не усним. После тебе се Живи неприродно Као што се неприродно И рађало.

Utánad   Utánad Önmagamat szültem Császármetszéssel Veled együtt Bensőmből szívemből Vettek ki. Természetellenesen távolítottak el De az az érzés Hogy egykor itt voltál Még mindig jelen van. A megszületettet Hogyan felejtsem el? Itt ahol a varratok vannak itt fáj Nevetni sem merek Felszakadnak. Nehogy vérezni kezdjek Mindenre figyelve járok Ébren alszom nehogy elmulasszalak. Utánad Torz az élet Mint ahogy torz volt A születés is.      Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Neda Gavrić Срце – A szív

 

Neda Gavrić Banja Luka 1980. –

Срце
 
Сваки прасак и свако пуцање производи звукове.csattanás szakadás
Осим кад пукне срце.
Кад неко други намерно пресече погрешну жицу.
Унутар тебе деси се јака експлозија и ништа више није на свом месту. Рушевине изнутра.
Извана смо ми који више нисмо ми.

Сваки пуцањ има звук.
Осим пуцања срца.
Оно и кад куца и кад пуца,
тихо је...
 
Izvor: autor
 
 
A szív
 
Minden csattanás, szakadás hangot ad.
Kivéve, ha a szív szakad.
Ha valaki más szándékosan téves huzalt vág át.
Benned robbanás következik, többé semmi sincs a maga helyén. Belül romok vannak.
Kívül te vagy, aki többé nem te vagy.
 
Minden szakadás hangot ad.
Kivéve, ha a szív szakad.
Az, ha dobog is, ha szakad is,
csendes…
 
Fordította: Fehér Illés

Neda Gavrić Љубав врата отвара – А szerelem ajtót nyit

 

Neda Gavrić Banja Luka 1980. – 

Љубав врата отвара   У девојачкој соби Све је исто. Осим девојке. Чује се бука испред врата, Неко куца. Неко вани тражи кључ Од собе Од срца. Она ни не слути, Врти ране К'о увојке. И чека љубав.

А szerelem ajtót nyit   A lányszobában Minden, ahogy volt.   A lányt kivéve.   Nesz az ajtó előtt, Kopogtatnak. Valaki kinn kulcsot keres. Ajtót, szívet Nyitna.   A lány nem is sejti, Hajtincseit Sebeként gyötri.   És szerelemre vár.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.literaryworkshopkordun.com/cirilica/strana/1615/ljudi-oziljci?fbclid=IwAR36c7a9f3XW_B7pUckpZ9dQEGIaX6SsaEFM-G3IajywVDpIu5IAlqlybRk

Neda Gavrić Људи ожиљци – Emberek sérülések

 

Neda Gavrić Banja Luka 1980. – 

Људи ожиљци   Није то пад са бицикла Kао кад смо били деца Па само устанемо Стресемо прашину са колена Марамицом обришемо крв И кренемо даље, на бициклу. Овакав пад је понор без дна Кад једном упаднеш Не престајеш да падаш Да тонеш. Заједно са тобом пада и бицикло И то дете у нама И та краста И та крв  И марамица. Сви падамо у бездан Кроз безноћ Ништа не видимо Само осећамо пад. Није нам жао ни бицикла Ни боли Hи ране Ни кад ни где ћемо пасти. Неважно је Ако падамо. Нема дна А ми немамо крила. То су ти тренуци Кад мислиш, умрећеш А ти Родиш се. Господ има резервних крила За људе ожиљке. И опет седнемо на то бицикло Дете у нама Стресе прашину са колена Марамицом обрише крв И весело окреће педале Као да није ни падало. Само остане ожиљак, Али то је знак Да смо јаки Да смо победили! И неважно нам је дно И пад Добили смо крила Господу мила!

Emberek sérülések   Ez nem olyan, mint gyerekkorban A kerékpárról leesni. Csak felállunk, Térdünkről lerázzuk a port, Kendőnkkel letöröljük a vért És tovább megyünk, a kerékpáron. Ez esés a feneketlen mélységbe Ha már zuhansz, Meg nem állsz, Merülsz. Veled együtt a kerékpár is esik, Benned az a gyerek is, Az a seb is, Az a vér is És a kendő is. Mindannyian a mélységbe esünk, A sötétbe, Semmit se látunk, Csak az esést érezzük. Nem érdekel már sem a kerékpár, Sem a fájdalom, Sem a sérülés, Sem az, mikor és hová esünk. Semmi sem fontos, Ha már esünk. Vég nincs, Szárnyunk sincs.   Ezek azok a pillanatok, Mikor azt hiszed, nincs tovább, De te Ujjá születsz. Mert az Úr külön szárnyakat ad, Az embereknek, sérülteknek.   És ismét arra a kerékpárra ülünk, Bennünk az a gyerek, aki Térdéről lerázza port, Kendőjével letörli a vért És vidáman tovább gurul, Mintha nem is esett volna. Csak a seb marad, A jel, Erősek vagyunk, Győztünk!   Immár jelentéktelen a mélység is, Az esés is, Urunktól Szárnyakat kaptunk!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.literaryworkshopkordun.com/cirilica/strana/1615/ljudi-oziljci?fbclid=IwAR36c7a9f3XW_B7pUckpZ9dQEGIaX6SsaEFM-G3IajywVDpIu5IAlqlybRk