Жабар 1 Има
ријечи које
нису само ријечи. Рећи
жабар моме оцу, у
крају где јата риба цвјетају као
сазвјежђа на земљи, значило
је убити га у
срцу, натјерати
бруку у
нос као
олују с планине у цваст. 2 Боље је да опсујеш најмилије, па и живе у мртве пресвучеш: отац ће узвратити трипут, псовкама долити сунце и – ником ништа. Али јеси ли га назвао жабарем или чуо да је неко негдје једном изустио ту жалосну ријеч па је ти пренио, није ти било станка на земљи. 3 Због те ријечи, ако би је и у сну изговорио, отац би се потукао и са самим собом. Једном је бубнуо брбљивог Јанка који је завирујући женама под сукњу викнуо жабар оцу на бициклу; други пут ћудљивог Мехмеда што је у поноћ, у дну баште, мислећи да је отац, пијаног Момчила, давио; некоћ и веселог Рајка (Шта оно вири из младог месеца?): овај погледао небо па зубе скупљао у трави. 4 Од Гомјенице до Саничана осипа се љетњи сумрак сребром младих шарана, живих надахнућа што искачу из воде у потрази за границом свјетова. Преко мора и долина свјетски жабари довукли од прућа корпе с поклопцима. Отац узео стотину и – ето стоваришта од дворишта. Како коју напуни жабама, сутрадан крекет путује у Рим. Наша је кућа освитала чујем
жабље пјеваније. Ругала се и луда Дуда. 5 А лов на жабе – овако: Крене се љети касно ноћу до бара сред шума. Около виркају виле и цурка мјесечев кљун. Крекеће велико количество жаба. Хорови се разлијeжу под земљом до неба. На обали отац пали карбитушу лампу и приноси води. Кружницом пламена захваћен свемир звучних мјехурова утихне нагло и жабе буљаво блену у њ. Отац узима, као крофне са тацне, једну по једну: травњачу, времењачу, онда бабурачу, па једну без имена. Бере у корпу колико му драго. Кроз крошњу на мјесецу лист у рачви – жаба. 6 Очева свјетлост већа је на води кад мјесец зађе за облак што личи на жапца. Вјечност тукне на дјечји страх и све је најежено као однекуд састављен сан из којег удишем чудо. Кади ме такав час.
|
A békavadász 1 Egy-egy szó nem csak szó. Apámnak említeni békavadász, a vidéken, ahol a halrajok csillagképekként virulnak a
földön, hegyekről termésre zúduló vihart, szíven-szúrást, orrba tóduló nyálka-özönt jelentett. 2 Jobb, ha szeretteit becsmérled, az élőket holttá nyilvánítod: apám háromszorosan visszaadja, káromkodással a napot is
megtölti és – minden marad a régiben. De, ha békavadásznak szólítod, vagy meghallja, hogy valaki valahol, egyszer, azt a szomorú szót száján ki
merte ejteni és te tovább-adtad, a földkerekségen nem maradhattál. 3 E szó miatt, apám, ha csak álmában ejti ki, képes lenne önmagával is összeveszni. Egyszer a szószátyár Jankó
járt pórul, a nők szoknyája alá leselkedve kiáltotta kerékpározó apám után békavdász; máskor a szeszélyes Mehmed, aki éjfélkor a kert mélyén a részeg Momčilót fojtogatta, mert azt hitte, apám; régebben a vidám Rajkó is (Mi kandikál az
újholdból?): az égre tekintett majd fogait a fűből szedegette. 4 A nyári szürkület Gomjenicától Saničanig1 a világok határa után
kutató, vízben viháncoló, életerővel tele pontyivadékok ezüstjével
tűnik. A vesszőből font kosarakat fedéllel a békavadászok ki tudja honnan hozták. Apám százat vett – és udvarunkból lerakat
lett. Ahogy egy-egy békákkal
megtelt, másnap Róma felé utazott a kuruttysereg. Házunkban hajnalhasadáskor brekegésre ébredek. Csúfolt az a suta Duska is. 5 A békavadászat meg – így: Nyáron, késő éjjel indul az erdő közepébe, a zsombékig. Mindenütt tündérek és a holdkaréj. Békatömeg, kuruttyolás. A kórus a föld alól az égig zeng. Apám a parton karbidlámpát gyújt és a vízhez közelíti. A láng körvonalával
megvilágított hangos buborék-univerzum hirtelen elhallgat, a békák dülledt szemekkel
bámulnak. Apám, akár a fánkot a tálcáról, egyesével szedi: óriásvarangy, barna varangy, zöld varangy, majd egy nevenincs. A kosárba szedi, ameddig kedve tartja. A lombkoronán át a holdon levél a kereszteződésben –
béka. 6. Ahogy a hold a békaalakú felhő mögé bújik, a víztükrön apám alakja tűnik fel. Gyermek-félelmen kopogtat az öröklét és csodát ígérő, valahonnan összeállt álomképként borzad a jelen. Ez az a pillanat, mely felemel,
dicsér. 1Nyugat-boszniai
települések Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése