Biljana
Milovanović Živak Požarevac, 7. mart 1972. –
Увреда и незаборав
(„Подај, Господе, сваком човеку његову тешку смрт”,
Рајнер Мариа Рилке)
Рилке је умирао без лекова, знајући да умире,
Писала сам му, незаштићеном на планинама срца,
Писала сам му, заљубљена у његову љубав са Цветајевом,
Исидора их воли такође, она је дуго живела.
Но, Сапутници
су њени – и моји сапутници,
Ородиле смо се још у мојој младости,
Иста нас сумња и исти презир прати.
Izvor: Биљана Миловановић Живак: Ти, међутим, Књижевна општина Вршац,
Вршац, 2022.
Sértés és visszaidézés
(„Minden embernek adassék meg,
Uram, a nehéz halál”,
Rainer Maria Rilke)
Rilke, tudva, hogy haldoklik,
gyógyszerek nélkül haldoklott,
Írtam neki, a szív
magaslatán élő védtelennek,
Írtam neki, szerelmes voltam
Cvetajevával való szerelmébe,
A szép kort megélt Izidora szintén
szereti őket.
Nos, Útitársai – útitársaim
is,
Rokonságba még gyerekkoromban
keveredtünk,
Egyazon gyanú és megvetés kísér
bennünket.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése