Nagy László - Laslo Nađ
(Felsőiszkáz, 1925. július 17. – Budapest, 1978. január 30.)
NEBO I ZEMLJA
Oratorij
GLAS
I video je mudrac kroz naviruće suze
beskonačnost, i video je ate zime
kako na brežuljcima u nenadanom grču
na kolena padaju, i vratovi, bele
parabole strše u visinu da već para
mesto grive ih kiti da se raspadaju
da kosti leda i ira penuše, srebrne
vode u dolini s zlatnim plamenima
nepomućenu ekstazu zelena izazovu,
i video je mudrac kroz naviruće suze
olujni skut kukute, divlje gibanje
maslačka, video je da i razrezani
prošlogodišnji panj zazeleni, zemljanu
kupolu podiže jedan siroti proklijali krompir,
i video je mudrac kroz naviruće suze
među potomcima neuništive akacije
kako se željezni kolut u lokvu rđe pretvara: -
tad su mu opet došli gromoglasni sinovi
šarajući, prljajući plavetnilo,
rutav venac ostavljajući na ohladnelo
mesto duge, neprestanim eksplozijama
glasa, kružeći, dalje rušeći sagrađeno -
a mudrac je dlanovima štitio glavu,
obručem stezao neutešno, da ne bi pukla.
MOMCI
Dobro jutro dobri mudrače, dobro jutro oče,
ponovo smo tu, poštu ti znacima odajemo,
na nebo od mašina stvarani vrisak ljiljana
kačimo i tvojim staračkim očima neprekidnu
znamenitost dočaravamo, neka likuju, sjaje,
uzdigni se već jednom iz biblijske tame,
iz mraka zemlje, zagrljaja zelene trave,
podigni pogled na nas, u novo bleštavilo,
ushićeno promatraj jurišnike horizonta,
dobro jutro mudrače,dobro jutro oče!
MUDRAC
Pa opet ste tu, sramni potomci ove zemlje,
unapred osetih: pre ste mi želudac
nego nebo okrenuli i gušio sam se
znajući: i zrak odvraćate od mojih usta,
jezdeći odmetnici, vi s krilima brušenih sablji,
vi s kapama bikove kože, kuglasto - glave,
vi s očima staklenih šaka, bezobraznici -
i kao nedolični i kao ne sećam vas se
tek na čela iz kolevke i nemate kose
tek ta vitica dojenčeta koju smo nekad
u sitan snop svezali, nad ogledalom i
mom srcu visi, kad krenete već se zaljulja.
MOMCI
Dobri mudrače, tvoje antene su dobre
ali su osobne, bezličan sistem signala
bilo gde, bilo kad, bilo kom može služiti,
na zapoved i najprepredeniju zvezdu
kao pauk šakom uhvati i isisa joj tajne,
ispljuje rezultat, crvena i zlatna slova.
MUDRAC
Crvena i zlatna slova na pogrebni venac,
ako ćete sahranu uopšte imati,
jer gde hodate samo se puknuti može,
naduvane krastače, vi labode od krvi
koji zvezde proveravate samo zato
da i bleštavilo zauzdate, jer napokon
ste sve pokvarili na zemlji - sramota,
takvu oholost ni Gospod još nije video -
izračunajte: dokle će Bog strpiti!
MOMCI
Ali boga nema, čega nema, nemerljivo je!
MUDRAC
Gde je nemoguće, tamo Gospod stražari!
MOMCI
Onda tvoj bog neprestano se povlači
kao kakav kralj kome domovinu krnje,
nestaje magla, nemoguće, zemlja tajni,
na naše želje grom se u skut pretvara,
milujemo time sebe, stene mekšamo,
sićušnu crv od rubina iz paperja laste
do sveopšte lokve krvi uveličamo, dani
i meseci plamte tamo, komete krstare,
potvrđujući, varljive su veličine.
MUDRAC
Potvrđujući, od moje krvi ste se debljali,
šteta je vašku uveličati, i bolje je
ako gromovi u Božjoj ruci ostanu.
MOMCI
I taj koga si u prvoj prestrašenosti
za sebe stvorio, bog se degradira,
rutavom, rasparanom knutom čuva koze
kao i ti, i mrmljate o prošlosti, ali mi -
MUDRAC
Ali vi se dičite i u srebrnom plaštu
letate po nebu dok na meni trune košulja.
MOMCI
Ali mi zvezdanim glavama krčimo stazu
kroz maglu, kroz idiotluk i praznoverje,
ne klanjamo se pred idolima mahovinastih očiju
samo pred jasnim činjenicama, nas samo
znanje može očarati, u vis nas diže -
MUDRAC
Tako diže, da mi koža opet i opet puca.
MOMCI
Ali zanosna kultura osećaja ne
cveta u nama, pupoljke mrazom trebimo,
miris cveta duha kao plin ubija,
nemilosrdne su kamilice - oči milosti,
skromnost ljubičice: smrt, poput margarete
bele oči martirstva na lomaču teraju
jer budućnost redu, trezvenosti pripada.
MUDRAC
Željezni ste popovi, rđa je vaš cvet!
MOMCI
Jer dugmadi spremišta za alate nisu tratinčice
niti obrazi odbojnika cvatovi zove.
MUDRAC
Mrzite sve što je rascvetalo, nesretnici,
mada ste nekada voleli i u štali
nad svoj krevet čadar od sveta pravili,
grozdovi cveta visili sa akacija,
slatke sise izgladnelim zubima grickali,
opanak od božura pravili, moji sinovi,
kao i u bajci gde ste stali cvetovi nikli,
tokom ispita cvetom okićenim štapom
stajali kraj geografske karte i pokazali
gde je Betlehem, gde su zastrašujući okeani,
vašoj majci ste odelo od šarenih cvetova
ispleli, svečano ju obukli, ali je kraj,
prokletsvo je na vama, ne znate za oca, majku,
nemate više doma samo nebeski Babel,
nismo povezani, razlika je: zemlja i nebo.
MOMCI
Nebo i zemlja, starče, nebo i zemlja!
MUDRAC
U ime nade na zemlji u dronjcima sam bio,
radi vas sam se ranjavao: radi izbavljenja
ali ostaje bol jer i vi ste zbog mučenja tu!
MOMCI
Mi prema zakonima prirode delujemo,
sa prirodom se boriš.
MUDRAC
Sa nevernicima
koji su pobegli i pljuju na ognjište.
MOMCI
O jagnjo ove zemlje, nek te napuste jadi!
MUDRAC
Do stola i mater vas je uzalud zvala,
zabadava uzdisala, oblaci su došli.
MOMCI
Na pupku su nam žigovi azbesta, odnosi
su se promenili, starče, promenili.
MUDRAC
Tek su oblaci došli, cereći đavoli,
izobličene figure su se vrtili,
stiskali, bubrili u bludu, jedan drugog
slepljeno tezmali, pas-nevestu pas-verenik,
venčanu haljinu i naborana creva
ispred vaše majke su uzeli u usta,
mesto sinova opake bande su došle,
gorde lavlje glave, bleštave od bakra trube,
nad njenom glavom lovci pakla su se razmetali,
u isčekivanju sinova njeno srce ste gađali,
pred njene oči crkve od magle gurnuli,
biskupa krokodila, pomahnitali svet,
ranjenu siku, nagrd potomak, lošu budućnost.
MOMCI
Jezivo je priviđenje staraca, bezumlje,
sve pobrka.
MUDRAC
Umorili ste vlastitu majku,
bezdušna deca, poslali ste joj takvu zimu
da joj je srce puklo, srce, orah od mraza,
da ju je lekar otvoriti mogao, lekar
bi dokazao, srce joj je puklo.
MOMCI
Jao, šteta zbog mame, šteta, šteta!
MUDRAC
Jao, ti siroto, ti samotna suprugo,
zar je bilo vredno njih na svet doneti,
zar ti je bilo vredno njima život dati,
poručnicima pustahija jer već smrt
gone na nas, zar je bilo vredno hraniti ih
jer i zrak od nas oduzimaju, oblačiti ih
jer naše dronjce habaju, zakrpe kidaju,
zar je bilo vredno učiti ih na lep govor
jer mesto odgovora kao gorile mucaju,
zar je bilo vredno dojiti ih jer zemljom,
crvima zemlje prerano ti suše krvne sudove!
MOMCI
Jao, šteta zbog mame, šteta, šteta!
MUDRAC
Jao, ti siroto, ti samotna suprugo,
već tad zašto ih nisi na mraz gurnula,
što ih svezane u svežanj nisi kurjaku bacila,
draga moja, te sisavce zelene glave
zašto poput bundeve nisi razbila,
bundevu svinjama, ali ti si dobra bila,
zbog njih bi i ubila, sad su te oni ubili.
MOMCI
Jao, šteta zbog mame, šteta, šteta!
MUDRAC
Jao, ti moja siroto u toj maloj kolibi,
nevesta si groblja, skut ti je mnoštvo korenčića,
znam, i mene tamo čekaš na pir kostiju,
na gozbu peska, bez pehara na piće pljuska,
jao, već u mrak, i zbog sebe crno oblačim,
jao, imaš li mira u tvom domu, u večnoj domovini,
draga moja družico, znam, i tamo te tuku,
potresaju ti humku, cepaju nadgrobni krst,
lebdeći potomci cvetove ti čupaju,
ovi čak i groblje do meseca duvaju,
u dvorištu meseca i kosti prevrću,
jao, ni na zemlji, ni u zemlji nemamo mira,
nemamo milosti, ni život, ni smrt ne valja,
laž je i uteha sama.
MOMCI
Šteta zbog mame, šteta,
šteta što sutra nije doživela, šteta, šteta!
HANG
I opet biva mir i video je mudrac kako
među prstima treperi isčupana krečna kosa,
i video je mudrac kroz naviruće suze
kako od opalih cvetova beli kolutovi,
puni meseci se zgusnu u podnožju stabla
i potonu, dok gore zelene bebe pupaju,
video je ludu lastu kako neprestano
šopa sićušne zlatno - kljune putunjaše,
video je lakovernost: udovu ženku kosa
kako u odsjaju prozorskog stakla žutim plamenom
se susreće i ljubi ništa, i video je mudrac kako
povređeno srce na štakama žila u vlastitoj
lokvi žuči kao popljuvani prosjak šepa,
i izvrnuvši se video je iznutrice na horizontu
ljutito goriti, video je vlastiti sumrak
i samrtno odelo, cvećem postavljenu raku,
tako je sedeo u trenu na jabuku naslonjeno,
nad glavom mu je razapeta nevinobela jareća
koža, nebeska ira, kulisa uz tragediju,
dobra je za glađenje potiljka, al se glava ludog
starca potresla u tišini zbog novog naleta,
jer tad su opet gromoglasni sinovi došli.
MOMCI
Dobro veče dobri mudrače, dobro veče oče,
veče mirisa hrušta, veče mirisa obora,
veče s kozjim mlekom ukusa lopuha,
veče dedečavo s žiškom plazeći jezik na zvezde,
krivudavu stazu puža, dinamiku mira,
avijatiku slepog miša za našeg oca,
predistoriskom ocu, prastarom mudracu,
koga, vidi prizor, radosno zabavljaju
po krvi srodni gosti.
MUDRAC
Nepozvani,
i rugobe, koji moj sumrak kaljaju!
MOMCI
Koji nevino plove prokrvljenim jezerima sumraka
i girlande svečanih holova kače na nebo
i tvoje oči na ples primoraju, da se rasplaču,
da pun snage možeš živeti kao gore Šag
i Šomlo.
MUDRAC
Iskasapite vi i brda,
mesari ste večnih vrednosti i zalud razapinjate
laneno platno na nebo, probija ga krv.
MOMCI
Trebalo bi da se veseliš, potomci su ti
se uzdigli iz blata štale, iz kaljuže
deobe, iz bezumlja škrtosti što dušu
razdire, iz paradnih verskih obreda,
gore - gore među nebeske odsjaje metala,
do iskonske materije gde čistota čeka,
bit ćemo bezgrešni pastiri svemira,
tamo nema zaraze, ne ludi čovek ni stado,
tamo mlaz mleka i plamenozlatne bunde vijore,
za takva ogledala i tvoj okean je malen,
i ne vraćamo se, ne vraćamo se više
na metiljastu livadu da stenama međe
razbijemo susedu lobanju, više ne vraćamo.
MUDRAC
I zemlji će biti bolje.
MOMCI
Ne vraćamo se tamo
gde kosa posedi, gde težina povlači.
MUDRAC
Zemlja se oslobađa od nevernih pretega...
MOMCI
Hrabar je, ko poleti!
MUDRAC
Kukavica je, jer beži
od zakonitosti zemlje, moju krv skrnavi.
MOMCI
Tvoja krv nas goni, na tebe nalikuju i
silnici dezoksiribonukleinske kiseline,
ali ti je lošoj sudbi kraj, pa veseli se, besni,
u nasleđe ni delić od tebe nam ne treba.
MUDRAC
Odavno prognah vas, nažalost iz srca samo,
ostale vrednosti što imah zbog vas su nestali,
razum izgubih, umirem, samo plakati znam.
MOMCI
Zavrni šiju labuđoj pesmi, zvižduk žele
tvoji sinovi!
MUDRAC
Ne sinovi, moji lešinari!
MOMCI
Na zelenom listu zviždi, na fruli od trstike sviraj,
neka tvoje mamuze mesečev kolut ljube,
nek tvoju stoletnu bradu vetar prosvira!
MUDRAC
Neka moju golenjaču prosvira vetar!
MOMCI
Mudrače, ne odriči se gozbe, ne poriči
da ti se već ugasila prastara utvara.
MUDRAC
Ispred mene ste ju zdrobili, na nebu vidim,
razapetu na plovećim križevima vidim,
rumenilo golgote u ludilo me tera
i vrtim ništa, nemam za što da se uhvatim.
MOMCI
Uhvati se za flašu vina, za flašu piva,
odgovornosti više nemaš, sve ti je dozvoljeno.
MUDRAC
Dakle već smem piti kvarne tekućine,
smem od bludnih mešanaca čemer dobiti,
meni i pivo iz smrdljivih buradi točite
gde je zmija crkla, rađe bi mokraću ždrepca pio,
ali ni toga više nema, vaše trakama kićene
staklene - čelične kurve mesto izmeta ulje stvaraju,
nema mirisa, dobrog okusa, kvarno je meso,
u nemoć se pretvara, ali živahno banči crv,
hleb s krznom štakora bacate, veseli se, starče!
MOMCI
O, ti mudrače s ustima ljiljana, ubij jare,
ali u čisto belo se oblači.
MUDRAC
Ubih jare,
ubih krasno jare, i ime mu je bilo lepo,
Nada, Nadom nazvah - kako živiš Nado,
idemo u pašu, Nado, u zeleno, među
viseće kapljice rose, listove ljubičice
i kiseljak i mišjakinju možeš rezati,
neka ti se prolepša svila, sazriju bradavice,
o, mazi te moja duša, pobožno te gledam
i na zastavama kapele tvoje čisto lice
vidim, kroz suze te sa Devicom zamenim,
ako postoji još milost, tvoja je dobrota daje,
ojačaj se, samo si mi ti oslonac, Nado!
MOMCI
Ojačaj se, samo si nam ti oslonac,Nado!
MUDRAC
Ali vi prljate moje stvari, urlajući
na ljupki ples proleća, na nevino ushićenje,
tvrdu zimu bljujete na krhke cvetove,
očima staklenih šaka udarate svet,
pogledali ste mi ugar i jare slep posta, slep.
MOMCI
Jare slep posta, o slepa nado, slepa, slepa.
MUDRAC
Psi groblja, režete na ostatke, ali ja
sam se toliko udario i kriknuo modro
i ljubičasto koliko je jare o zid udareno,
ušica sekire nasrnulo i nosio na glavi
krvavu zvezdu igre kao sirota devojka
koju, kad pleše, udare - nisam podneo,
na njegov vrat pored trake bodež sam stavio.
MOMCI
Nestade nada, umire ćorava nada!
MUDRAC
Jao, jare, jarence, trakom kićeni sirotico,
oprosti bodežu, ruci sažaljenju, mojoj starosti,
ali ta nedužna krv nek ih zauvek obeleži
i kroz staklene maske pegama ih udari,
nek se ugnezditi u poverenju zvezda ne mogu.
MOMCI
Jao, stvarno već ne prepoznajemo oca.
MUDRAC
Čemu zemlja i zeleno ako ne živiš,
nek dođe suša na tvoje mesto, sevajućim, žutim
štapovima nek dotuče zeleno, zelene
jutarnje ukrase, nek dođu skakavci, nek drvo
izgubi senku, tek šušteća krila, valjci,
tek vreva, senke, da ne vidim let potomaka,
tu na moju bradu na od vetra bledu kosu,
tu na moju košulju neka mi tetiva i kosti
samelju, neka dođu trešteći mlinovi
zelenih krila kad već nemam zašto živeti,
Nado, družico u prognanstvu, ako te već nema.
MOMCI
Nek plače nebo, nek oplakuje čoveka, ne jare!
MUDRAC
Devojčica si mi s plavom trakom, belom soknom,,
sićušna, nevina, koja je na moju radost
na daskama šetala, koja mekanim nosom
ispod pazuha me je škakljala i nasmijavala,
koja me sad u plač tera, jao, gde si nestala,
jao meni, jao stolu na kojem si ležala,
jao bodežu koji te je mučki rasporilo,
jao, tvoje mirišljavo meso, Marija-plave
plućne opne, sitne bubrege, jao, tvoje srce,
jao, sve je tako detinjasto, ko bi jeo
to meso, jao, brzo su te sahranili. Ubih jare -
MOMCI
Mudrače, lepo je veče i krasna će biti noć.
MUDRAC
Ubih krasno jare, tebe, kojeg su oslepili,
koji mi ja nada bio i kćerkom prihvatio,
sad se do tebe spuštam, suton me okružuje,
ali vidim te svilena vatro, vidim te kroz mrak,
u toj garnoj noći samo ja grbačim na zemlji,
vrtećoj crnoj kugli, jao, plačući između
dve rake, jao, u treću, u svoju krećem!
MOMCI
Krasna će biti noć, utiša se zemlja i patnja.
MUDRAC
Od mog glasa, vi nevernici, pobeći nećete!
MOMCI
Toneš u dubinu, uzdižemo se u visinu!
MUDRAC
Na mene ćete misliti u stezi oluje!
MOMCI
Iz groba, iz groba, ti iz groba govoriš!
MUDRAC
Zemlja tu govori, jer zemlja, zemlja je moje grlo!
MOMCI
O, ne diraj nas, smiri se konačno, laku noć,
laku noć tebi, mudrače, oče, laku noć!
Prevod: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése