Stevka Kozić Preradović Симонида - Szimonetta



Stevka Kozić Preradović (Kozity Preradovity Sztévka)

Gornji Krajzovci, 1946 –

Симонида

На зиду вјерујућих

била сам вјековима

најљепша фреска 

Имала сам ореол

око главе,

одраз Сунца

и Мјесеца.

Чувала сам

манастир свјетлости

док ми нису

очи ископали:

лијево и десно

огледалце душе.

Мрвили су зид

слијепци код очију

прашине гладни.

Сити ме не виде

у дому изгнаних.

Сузама се крстим

на бодљивој жици.

Ја сам Симонида

са вјечним зјенама

у мајчинској души.

Видик ми сеже

До свода вјерујућих

плав

на потиљку.

Szimonetta

Századokon át

a legszebb freskó voltam

a hívők falán

Glória

övezett,

a Nap és a Hold

visszfénye.

A fény kolostorát

őriztem

míg mindkét szemem

ki nem vésték:

a lélek

jobb és bal tükrét.

A port kívánók

a vaksik

a falat morzsolták.

A száműzöttek otthonában

engem nem vesznek észre a jóllakottak.

A szögesdróton

könnyel vetem a keresztet.

Szimonetta vagyok

az anyák lelkében

örökös pupilla.

Láthatárom

a hívők boltozatáig terjed

ég

a tarkón.

Fordította: Fehér Illés



Стевка Козић Прерадовић, ( рођ. 1945. Горњи Карајзовци, БиХ ), пише поезију, прозу и драмске текстове за одрасле и за дјецу. У књижевност је ушла  награђеном књигом 1973. на југословенском конкурсу. Заступљена је у школској лектири те у антологијама прозе и поезије домаћих и страних аутора, превођена на 14 језика. Награђивана је значајним домаћим и међународним наградама.

Stevka Kozić Preradović (Kozity Preradovity Sztevka) 1945.-ben Gornji Karajzovci-ban született. Író, költő, drámaíró a felnőttek és gyerekek számára. Művei iskolai olvasókban, hazai és külföldi antológiákban egyaránt szerepelnek. Műveit 14 nyelvre fordították, jelentős irodalmi kitüntetésekben részesült.