Stevka Kozić Preradović Фебруар 2012 – 2012 február



Stevka Kozić Preradović (Kozity Preradovity Sztévka)

Gornji Krajzovci, 1946 –

Фебруар 2012

Затрпани скупа до ребара

Прегазимо мећаву, душо,

Као кад смо дјецу рађали

У клопци крвавих бедара

На рубу шуме, засањани,

Ко двије будне сјенице...

Заклони ми челом зјенице! 

Фебруар је сибирски гост

Звечи из сваке леденице

Од небодера до салаша

Поји га пуна небеска чаша

Најжеднији је смрзнуте воде

Не уплаши га ни ватра наша

Што ноћас од нас некуд оде

С лелеком кучића и мачића:

Нек не мете више, Господе!

Нек не мете више, Господе!

Изнад крилатих брегова,

Ни гдје смо живјели прије.

Испод загрљених сметова

Љубав се свијећама грије.

Фебруар је најкраћи мјесец

Из грма – гроба , душо,

Тјеши нас дивљи зец. 

2012 február

Mindketten szügyig betemetve

Gázolunk át a hófúváson, kedvesem,

Mint mikor a véres combok csapdájában

Az erdő szélén, álmodozva

Gyerekeket nemzettünk

Két éber cinkepár…

Homlokoddal född el szememet!

Szibériai vendég a február

A felhőkarcolótól a szállásig

Minden jégcsapoktól visszhangzik

Az ég téli pohara táplálja

Legszomjasabb a fagyott víz

A kutyák és macskák sirámaival

Együtt valahová az éjbe röppent

Tüzünk se riasztja:

Istenem, ne fújjon tovább!

Istenem, ne fújjon tovább!

A száguldó hegyek között

Hol az otthonunk.

Az ölelkező hóbuckák alján

Gyertyával melegszik a szerelem.

A február a legrövidebb hónap

A bokorból – sírból, kedvesem,

Vadnyúl vigasztal bennünket.

Fordította: Fehér Illés