Stevka
Kozić Preradović (Kozity Preradovity Sztévka)
Gornji
Krajzovci, 1946 –
Т''га
за Југ.
Књижевно вече – гласови
У Бјелорусији као у Дубровнику
Глумци рецитују нас преведене
невидљивим мостовима с Дрине
до близанкиње предубоке
Двине
Т''га за Југ.
њише све наше дане
Вријеме се дијели
просјачким штапом
у гутљајима чаја иза поноћи
са златним зубом
на тањиру
Дијели се на честице и вијекове
а ти ме убаво тјешиш у маниру
мангупа искусног
вотком и рибизлом
па том стихоодом
која нас разболи наизуст
у Дубровну као у Дубровнику
Небројене сузе
располућене душе славјанске
тјешимо кисело – водом
јер неизмјерна
туга за југ
од браће печалбара
учи нас учи 'залуд
Hőn vágyott Dél.
Irodalmi est –
Fehéroroszországban
ugyanazok a hangok mint
Dubrovnikban
Az elszavalt lefordított
versek
láthatatlan hidakkal kötik
össze a Drinát
mélységes ikertestvérével
a Dvinával
Hőn vágyott Dél.
ringatja napjainkat
Koldusbot
szeleteli az időt
éjfél után a teakortyokban
a tányéron
arany fog
Részekre és századokra osztja
te meg tapasztalt kísértőként
mindhiába vigasztalsz
vodkával ribizlivel
és ezzel a versáradattal
mely elszomorít
Dubrovnában éppúgy mint
Dubrovnikban
A szétszórt szláv
lelkek számtalan
könnycseppjét
keserűn – vízzel vigasztaljuk
mert a világvándor testvérek
dél iránt érzett
mérhetetlen fájdalma
mindhiába tanít bennünket
́ Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése