Desanka Maksimović За човека који је погубио пергаменте – Az emberért aki elveszítette iratait

Desanka Maksimović

Rabrovici kod Valjeva 16. 05. 1898. – Beograd 12. 02. 1993.

За човека који је погубио пергаменте Тражим помиловање за човека који се вратио с дуга пута а погубио доказе и пергаменте да је онај за кога се каже и који јесте, те му људи не верују на гола слова. За човека који руком показује охлађени димњак свога крова и травом зараслу стазу до прага, а нико му неће да посведочи да је проводио тамо дане. За човека кога жива сахране па није ни на земљи ни у њеној тами и мемли. За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не потуче по стењу шарке и не повади змијске жалце из ногу босе чобанчади, а кога забораве за трен ока, још док гледају мртву аждају и мртву шарку и поскока. За човека на кога се заборавом и они баце које из чељусти немани спасе. За војника који буквице нема а без књиге царске важне не може цару да докаже да је у рату задобио седам рана без пребола, да има на прсима ожиљака више него у грудобрана, да му још телом метак кола. За војника кога кад борба прође баце као сломљену пушку у старо гвожђе.

Az emberért aki elveszítette iratait Kegyelmet kérek az embernek aki messzi útról jött de elveszítette iratait, bizonylatait, hogy bizonyíthassa ő az akinek vallja magát, mert az emberek nem hisznek a puszta beszédnek. Az embernek aki kezével rámutat házára, a tetőn kihűlt kéményre, a fűvel benőtt bejáratra, és senki sincs aki tanúsítaná, napjait ott töltötte. Az embernek, akit élve temettek el és nincs a földön de árnyékában, mocsarában sem. A harcosnak akinek kezét anyák csókolták és akit öregek áldottak mikor a város kapuja előtt legyőzte a háromfejű szörnyet, mikor agyonvágta a sziklán a viperát és a mezítlábas pásztorlány lábából kivette méregfogát, de abban a pillanatban elfeledték, mikor meglátták a halott sárkányt, halott csörgőkígyót és viperát. Az embernek akit azok is elfelednek akiket a démon szorításából mentett. A katonának aki katonakönyv, e fontos császári okmány nélkül nem tudja bizonyítani a császárnak, a háborúban hét sebet kapva sem járt pihenő számára, mellén a mellvédnél is több a hegesedés, testében most is golyót hord. A katonának akit a csata után mint törött puskát dobnak félre. Fordította: Fehér Illés