Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2014. november 20., csütörtök

Desanka Maksimović За човека који је погубио пергаменте – Az emberért aki elveszítette iratait

Desanka Maksimović
Rabrovici kod Valjeva 16. 05. 1898. – Beograd 12. 02. 1993.


За човека који је погубио пергаменте

Тражим помиловање
за човека
који се вратио с дуга пута
а погубио доказе и пергаменте
да је онај за кога се каже
и који јесте,
те му људи не верују на гола слова.
За човека који руком показује
охлађени димњак свога крова
и травом зараслу стазу до прага,
а нико му неће да посведочи
да је проводио тамо дане.
За човека кога жива сахране
па није ни на земљи
ни у њеној тами
и мемли.
За витеза
коме су руку љубиле мајке
и кога су благосиљали старци
докле не посече троглаву неман
граду испред самих довратака,
док не потуче по стењу шарке
и не повади змијске жалце
из ногу босе чобанчади,
а кога забораве за трен ока,
још док гледају мртву аждају
и мртву шарку и поскока.
За човека на кога се заборавом и они баце
које из чељусти немани спасе.
За војника који буквице нема
а без књиге царске важне
не може цару да докаже
да је у рату задобио
седам рана без пребола,
да има на прсима ожиљака
више него у грудобрана,
да му још телом метак кола.
За војника кога кад борба прође
баце као сломљену пушку
у старо гвожђе.

Az emberért aki elveszítette iratait

Kegyelmet kérek
az embernek
aki messzi útról jött
de elveszítette iratait, bizonylatait,
hogy bizonyíthassa ő az akinek
vallja magát,
mert az emberek nem hisznek a puszta beszédnek.
Az embernek aki kezével rámutat
házára, a tetőn kihűlt kéményre,
a fűvel benőtt bejáratra,
és senki sincs aki tanúsítaná,
napjait ott töltötte.
Az embernek, akit élve temettek el
és nincs a földön
de árnyékában,
mocsarában sem.
A harcosnak
akinek kezét anyák csókolták
és akit öregek áldottak
mikor a város kapuja előtt
legyőzte a háromfejű szörnyet,
mikor agyonvágta a sziklán a viperát
és a mezítlábas pásztorlány
lábából kivette méregfogát,
de abban a pillanatban elfeledték,
mikor meglátták a halott sárkányt,
halott csörgőkígyót és viperát.
Az embernek akit azok is elfelednek
akiket a démon szorításából mentett.
A katonának aki katonakönyv,
e fontos császári okmány nélkül
nem tudja bizonyítani a császárnak,
a háborúban hét sebet kapva
sem járt pihenő számára,
mellén a mellvédnél
is több a hegesedés,
testében most is golyót hord.
A katonának akit a csata után
mint törött puskát
dobnak félre.

Fordította: Fehér Illés

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése