Radomir D. Mitrić Кружно путовање – Körutazás

Radomir D. Mitrić Jajce 29. aprila 1981. –

Кружно путовање Кажу да је једном, после јутарње мантре у Храму Звезда, ученик питао Шакјамунија: “Има ли сваки пут своју коначност?”, алудирајући на живот и смрт, велики учитељ одговорио немо, показујући руком на старца и дечака који су дошли да се помоле. Осетивши се недостојним, ученик одбаци монашку одежду и оде из храма. Лутао је Индијом, али колико год далеко отишао чинило му се да је место с којег је пошао на пут увек пред очима. Када је након година лутања, у ритама просјачким приспео у храм где се молио као младић, у Суњати, у истом храму, чуо одговор учитеља који је већ био негде у Бенаресу: “Сваки пут има коначност, али свака коначност има ново полазиште”.

Körutazás Mesélik, egyszer, a reggeli mantra után a Csillagok Szentélyében, tanítványa megkérdezte Sákjamunit: „Tényleg véges minden csapás?”, az élet és halálra utalva, némán felelt a tanítómester, ujjával az aggastyánra és a fiúra mutatott, akik ott imádkoztak. Érezve méltatlanságát, a tanítvány eldobta szerzetesi ruháját, elhagyta a szentélyt. Indiaszerte bolyongott, de bármilyen messzire is jutott, úgy érezte, az az egyetlen hely, ahonnan elindult, szakadatlan nyomában jár. Bolyongva, évek múltán, mikor rongyokba burkolva ismét ugyan abba a szentélybe, Súnjatába ért, ahol ifjúként imádkozott, meghallotta a már Benáreszben lévő mester válaszát. „Minden út véges, de minden vég új kezdetet igér.” Fordította: Fehér Illés

Izvor: Radomir D. Mitrić Na putu za Hesperiju Milutin Bojić Beograd 2016. str. 13.