Vlasta Mladenović Šarkamen
kraj Negotina 17. mart 1956. –
|
На смртидан Јесењинов
Самоубиство песника није ново,
али, богме, ни убиство песника није најновије.
Прејака је била твоја реч,*
исувише се глас тај чуо широм бескрајне Русије.
Одјекивало је небо, јецај клети твој
био је народа неспокој, а то се не прашта.
Најлакше је песника оптужити
за његове песме, у стиху наћи алиби за смрт.
Али само песници истине
у смрти побеђују, зато и јесу бесмртни.
Све је тако једноставно:
певати јасно – значи умрети славно!
*По Бранку Миљковићу
|
Jeszenyin-évforduló
Nem újdonság a költőöngyilkosság,
da, istenemre, a költőgyilkosság
sem.
Hangod túl hangos volt,*
a végtelen Oroszhonban
mindenütt hallatszott.
Visszhangzott az ég, az átok amit szórtál,
nemzeted gyűlöleteként szállt,
bocsánat érte nem jár.
Könnyű a költőt a versekért
vádolni,
a sorok közt a halálra ürügyet találni.
De csak az igazságot hirdető költők
győznek a halálban,
halálukkal halhatatlanná válnak.
Minden oly egyszerű:
érthetően énekelni –
dicső módon vezekelni!
*Branko Miljković után
(Milykovity Brānkó – szerb költő)
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése