Danijela Trajković Доминиканско предграђе – Dominikai külváros

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Доминиканско предграђе Хаљине које сам купила због тебе сањају сваке ноћи исти сан у дну ормара Када га отворим твоја мајица сасушени зној испод мишица рађа сузе нечујно Када ноћу устајеш да пушиш видиш мачку што спава на твом кревету Пожелиш да ми пустиш поруку да ми кажеш како хоћеш да шетамо улицама предграђа насељеним претежно доминиканским становништвом сликаш ме у светло-плавом тексас шорцу испред стара зелена улазна врата једне куће која нам се свиђа погађамо кад је која зграда саграђена кажеш да се полако враћамо до свог стана да се не изгубимо а ја кажем да никад нећемо бити изгубљени кажеш да сам у праву и твоје очи постају наше склониште Ипак уместо поруке изјуриш мачку на терасу и вратиш се да спаваш док се моје тело извија као затровани пас

Dominikai külváros A miattad vásárolt ruhákat minden éjjel azonos álom ringatja a szekrény mélyén Mikor kinyitom trikód az izmok alatt megszáradt izzadtság könnyet némán fakaszt Éjjel ha rágyújtasz láthatod ágyadon macska alszik Üzenetet akarsz küldeni hogy a túlnyomórészt dominikaiak lakta külvárosi utcákon velem szeretnél sétálni egy nekünk tetsző ház zöld kapuja előtt a világoskék texasi rövidnadrágban fényképezel találgatjuk melyik házat mikor építették emlékeztetsz ideje lakásodba visszatérni nehogy eltévedjünk én meg visszavágom sosem leszünk elveszettek mondod igazam van és szemed menedékünké válik Mégis üzenet helyett a macskát zavarod a teraszra és míg testem veszett kutyaként vonaglik nyugodtan alszol Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor