Ana Mitić Stošić Невидљиво – Láthatatlan

 

Ana Mitić Stošić Vranje 19. april 1986. – 

Невидљиво   ако ти је душа слепа онда узалуд пружаш руке молиш се Богу – немаш осећаја за бесконачно за бескрајни рај или вечити пакао. ако су ти очи срца затворене твој вапај биће неми eхо који нико не разуме – као дрво запуштено са гранама неокресаним са маховином и паучином.

Láthatatlan   ha lelked világtalan karod Isten felé hiába nyújtod – nem érzed a végtelent a határtalan édent vagy a poklot az időtlent.   ha szíved zárt könyörgésed néma visszhang senki sem érti – maradsz ágas-bogas mohával pókhálóval takart elhagyatott gyümölcsfa.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.poezijasustine.rs/2019/01/ana-mitic-stosic-nevidljivo.html