Anđelko Zablaćanski Украдени трен ноћи с њом – Az éjtől a nővel együtt lopott pillanat

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Украдени трен ноћи с њом   Шум воде што се слива Низ њено голо тело Милујући све брегове и удолине Мојим прстима Буди ми Тај заборављени дан Кад сам јој са усне Први пут скинуо капи росе   Шуми вода сећањем Док осмехом блиста ноћ У њој и мени   И опет клечим Пред истом жудњом јасном Пред жубором немира наших Сакривеним у капима Што безобразно клизе по нама Спојеним пољупцем.

Az éjtől a nővel együtt lopott pillanat   A nő meztelen testén lecsorgó Víz csobogása A dombok és mélyedések ujjammal való Simogatása Azt az elfeledett napot Ébreszti bennem Mikor ajkáról Az első harmatcseppet csentem   Vízcsobogás emlékek Mosolyog és ragyog az éj Benne bennem   Ismét Ugyanaz a vágy előtt térdelek A csókokkal összekapcsolt Rajtunk szemtelenül legördülő Cseppekbe rejtett Nyugtalanságunk csobogása előtt.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.azpoezija.rs/2013/09/abdjelko-zablacanski-ukradeni-tren-noci.html