Đorđe Kuburić Којот – A prérifarkas

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Којот
 
У ноћи
у летњој ноћи белој као камфор ветар је лупнуо прозор.
Сањао сам да је зора и да неко куца. У прозор.
Видео сам лабуда и чуо његову самотну песму.
мнио му белу искреност, самотну заљубљеност,
у свежим, пожудним просторима/мирним водама.
У ветровитим, пустим ноћима
чујем којота
како, егоист, лакрдијашки
арлауче
и зазива зиму и смрт.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
A prérifarkas
 
A szél
éjjel kámfor-fehér nyári éjjel kopogott az ablakon.
Azt álmodtam hajnal van és valaki kopog. Az ablakon.
Fehér hattyút láttam és magányos énekét hallottam.
Hófehér tisztaságot, magányos szerelmi lángolást
friss, vággyal teli térben/ nyugodt vízen kívántam neki.
Szeles, puszta éjjeleken
a prérifarkast hallom
ahogy, a magának-való, bolondozva
vonyítva
telet, halált idéz.
 
Fordította: Fehér Illés