Željka Avrić Banja Luka 15.
novembar 1964. –
Реке и даље теку у нама протичу реке без повратка њихове воде су мутне обале уклете личе на наше савести успаване узбуркане извиру у маглама таласају немирима уливају у забораве ми чекамо на подигнутим мостовима а реке и даље теку у нама превиру реке заблуда пенушају страсти ковитла бујица валови прскају сузама корита ћуте равнодушност дубине прете
тишином рибе се подсмевају удици дављеници хватају за сламку за врат ми стојимо на супротним странама а реке и даље теку у нама промичу реке сећања дани се нижу и мрсе као перле јутра се радују буђењу месечина несаници у свакој речи тражимо тајни знак ћутања постављају питања шта је у капи на
стени под врбом у виру ми долазимо и одлазимо а реке и даље теку
|
A folyók továbbra is folynak vissza
nem térő folyók folynak bennünk vizük
zavaros a
felhők átkozottak lelkiismeretünkre
hasonlítanak elszunnyadtak
felkavartak ködben
erednek nyugtalanul
lebegnek feledésbe
merülnek felépített
hidakon várakozunk a
folyók meg továbbra is folynak bennünk
tévhitből eredő folyók fortyognak szenvedélyek
pezsegnek örvények
kavarognak a
hullámok könnycseppekkel fröcskölnek a
meder egykedvűen hallgat a
mélység csenddel fenyeget a halak
a csalit kinevetik a
fuldoklók szalmaszálba kapaszkodnak ellenkező
oldalakon állunk a
folyók meg továbbra is folynak bennünk
emlékekből eredő folyók folynak a
napok gyöngyökként sorakoznak a
reggel az ébredésnek örül a
holdfény a virrasztásnak minden
szóban titkot keresünk a
csend kérdez mi van
a sziklán a kalapban a fűz
alatt az örvényben jövünk
és megyünk a
folyók meg továbbra is folynak Fordította:
Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése