Szabó Palócz Attila Слике са Дунава – Képek a Dunáról

 

Szabó Palócz Attila Zenta 1971. november 30. –

Слике са Дунава¹
 
Дунав... почетак и крај приче о савести,
канџа девојачке невиности,
пореклом из бизарних шума Германије...
 
Дунав... почетак и крај приче о стварности,
решеност и разрешеност,
слике се мењају, живахни таласи цветају
 
Дунав... почетак и крај басне о људскости,
како бистри поток уме израсти
у џиновски ток водених домашаја
 
Дунав... просно паркиралиште снова,
мизерна страница проклетих белешки,
што пркосе пророчанствима...
 
Дунав... тривијални геније размаженог лица
модрим очима зева, дрвеће клима,
уснула лепотица поспано призива реку
 
Дунав... почетак и крај приче о храбрости,
плитка душа, зверска крв, јуначко оро,
жао ми је драга, нечемо се видети скоро...
 
Дунав... почетак и крај приче о трајности,
губитак наде и буђење јужних ветрова,
ратови се редају, само тако, гине се лако...
 
Дунав... почетак и крај приче о вечности,
у ветру Црног мора избледела застава вијори,
мамац за странца, туристичка стаза...
 
Дунав... вера и вечност се ту састају,
док у зору реком сирене пливају,
тајни рандеву нада и пркосних чежњи
 
Дунав... завој на исеченим венама Европе,
река својим током пресеца крваве црвене линије
зарцтаних граница људских домашаја
 
Дунав... почетак и крај приче о људским врлинама,
морална супстанца бунила зачетка,
корење крајности у очима древних народа
 
Дунав... почетак и крај приче о истини,
река не трпи лаж, нити задах злобних нити,
тајанствен завежљај суморних дана
 
Дунав... река од мрамора,
извајана од руке речних мајстора,
извајана из камена људских векова
 
Дунав... нека му је речна слава!
капи воде достојанства наше воље
теку мирно, људи страсно плове
 
Дунав... почетак и крај приче о времену,
грешници и свеци у сумраку
ту већ давно заједно веслају
 
¹Слике са Дунава – једина песма коју је аутор на српском језику написао

Izvor: autor
 
 
Képek a Dunáról
 
Duna… a mese kezdete és vége a lelkiismeretről,
ártatlan csitri-karom
a hátborzongató germán erdőkből…
 
Duna… a mese kezdete és vége a valóságról,
eltökéltség és felmentés,
változnak a képek, virgonc hullámok a szélben
 
Duna… a mese kezdete és vége a jóindulatról,
ahogy a kristálytiszta patakból
mindent sodró, hömpölygő óriás kel életre
 
Duna… az álmok egyszerű pihenője,
a jóslatokkal dacoló átkozott jegyzet
esendő lapja…
 
Duna… negédes arcú elcsépelt zseni,
kék szemével ásít, fákat gyökerestől tép ki,
az álomba merült szépség a folyót bágyadtan idézi
 
Duna… a mese kezdete és vége a bátorságról,
sekély lélek, vad vér, hősi ének,
sajnálom kedvesem, közeli találkánk elmarad…
 
Duna… a mese kezdete és vége a szakadatlanságról,
reményvesztés és déli-szél ébredés,
sorozatos csaták, oly könnyen jő a halál…
 
Duna… mesekezdet- és vég az örökkévalóságról,
a Fekete-tenger szele lengeti a kifakult zászlót,
idegeneknek csalétek, jöttmenteknek ösvény…
 
Duna… itt találkozik a hit és az öröklét,
míg hajnalban a folyóban szirének úsznak,
titokban botlik egymásba a makacs vágy és a remény
 
Duna… kötés Európa felvágott vénáin,
sodrásával az emberi lehetőségek
vér-vörös vonalakkal megrajzolt határait
 
Duna… mesekezdet- és vég az emberi erényről,
az eredendő önkívület erkölcsös anyaga,
az ősi nemzetek szemében a végletek gyökere
 
Duna… mesekezdet- és vég az igazságról,
a folyó nem tűri a koholmányt, sem a gonoszok leheletét,
komor napok leplezett kötege
 
Duna… márványfolyam,
folyami mesterek formálták,
emberi századok kövéből vájták
 
Duna… legyen övé a folyami dicsőség!
a kedvünkből, méltóságunkból álló vízcseppek
nyugodtan folynak, lázasan eveznek az emberek
 
Duna… mesekezdet- és vég az időről,
az alkonyatban vétkesek és szentek
itt ősidők óta együtt eveznek
 
Fordította: Fehér Illés