Đorđe Kuburić Hymn to her – Hymn to her

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Hymn to her
 
           Ручица грамофона личи ми на укрућено тело змије,
           а њена глава на змијину, једнозубу, главу, што пара
           извесну Lucy на дијамантном небу.
 
Окреће се као плоча, округла/алхемијска змија (ако поживи сто година, постаће ала!). Гледа ме кроз леви рукав капута, јер зна: путујем. Жели да се стровалим, да се спљоштим кô диск, да се разлијем кô истопљени винил, али нећу: на мојој глави је њена капа, она је моју изгубила, и тешко њој! А хоће да се игра вештицâ,  да ме направи од воска и боцка чиодама.
And she will always carry on, but
Something is found, something is lost.
 
Желиш да те пустим у сан, хоћеш ме у свом сну.
Сачекај мало – док сe плоча одврти, и ручица
врати у лежиште; опусти се, лези, упали свећу   
живом/ватром.            
И остани крај мене
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
Hymn to her
 
           A gramofonkar megmerevedett kígyótestre hasonlít,
           feje meg egyfogú kígyófejre, amely a gyémánt égen
           bizonyos Lucyt szaggat.
 
Forog a lemez, kerek/alkímiai kígyó (ha megéri a száz évet, hárpia lesz belőle!). Kabátom bal ujján keresztül néz, mert tudja: utazom. Kívánsága, a mélybe essek, diszkosz-vékony legyek, olvasztott műanyagként terüljek szerteszét, de én nem akarom: fejemen kalapja, mert az enyémet elveszítette, teremtette! És boszorkányt akar játszani, viaszból és gombostűkből akar elkészíteni.
And she will always carry on, but
Something is found, something is lost.
 
Ahogy akarod, álomba engedlek, engem álmodban akarsz.
Várj egy kicsit – míg a lemez lejár és a kar
a helyére kerül; lazíts, feküdj le, gyertyát
élő/tűzzel gyújts.
És maradj mellettem.
 
Fordította: Fehér Illés