Đorđe Kuburić Којот – A prérifarkas

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

 Којот
 
У ноћи
у летњој ноћи белој као камфор ветар је лупнуо прозор.
Сањао сам да је зора и да неко куца, у прозор.
Видео сам лабуда и чуо његову самотну песму;
мнио му белу искреност, самотну заљубљеност,
у свежим, пожудним просторима/мирним водама.
У ветровитим, пустим ноћима
чујем којота
како, егоист, лакрдијашки
арлауче
и зазива зиму и смрт.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
A prérifarkas
 
Éjszaka,
a kámfor-fehér nyári éjszakában becsapta a szél az ablakot.
Azt álmodtam, hajnal van és valaki kopog, az ablakon.
Hattyút láttam, magányos dalát hallottam;
a friss, vággyal telt térben/ nyugodt vízen
fehér őszinteségére, magányos szerelmes mivoltára gondoltam.
Szeles, puszta éjjeleken
a prérifarkast hallom,
ahogy önzőn, mókamesterként
nyüszít,
telet, halált idéz.
 
Fordította: Fehér Illés