Đorđe Kuburić Прозор у двориште – Udvarra tekintő ablak

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Прозор у двориште
 
Видим
један једини, статични кадар,
посве статичан.
Зелене четинаре.
Разбарушену живицу.
Шарене гербере и рујне мушкатле.
Петоније што ројтају се мердевинама и љубичасти насад лаванде.
Усахло стабло кајсије у суседном вилајету.
Поспану мачку.
Једино што креће се
јесте узнемирени пас, спреман да залаје те потрчи ка улици.
И благи шум лишћа. Треперење замируће месечине над разиграним сабласним сенкама.
Звезде које се гасе.
И сунце
што – тамо негде – запалиће пучину.
Обасјати олијадере и тајанствене силуете удаљених острва.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народба библиотека „Стеван Првовенћани“, Караљево 2016. стр. 11.
 
 
Udvarra tekintő ablak
 
Egyetlenegy
mozdulatlan, tényleg mozdulatlan képkockát
látok.
Zöld tűlevelűeket.
Rendezetlen sövényt.
Tarka gerberákat és piros muskátlikat.
Létráról lógó petúniákat és lila levendulapalántákat.
A szomszéd portán kiszáradt sárgabarackot.
Álmos macskát.
Ami egyedül mozog
az az utca felé rohanó, ugatásra kész dühös kutya.
És a levélsusogás. Szertefoszló holdfényrezgés a kísértetiesen pajkos árnyak felett.
Tovatűnő csillagok.
Meg a nap
mely – ott valahol – nyílt tengert lobbant majd lángra.
Babérrózsákat és messzi szigeteket titokzatos árnyképeket borít fénybe.
 
Fordította: Fehér Illés