Đorđe Kuburić Када се не мисли ни на шта – Amikor semmire sem gondolunk

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Када се не мисли ни на шта
 
по Песои
 
О свету,  о  стварима,  узроцима и последицама, о Богу и души -
размишљам као што камен размишља о  Сунцу.  Навучем заве-
се, склопим очи и не  мислим.  Јер камен  не зна  шта  је Сунце;
нити  зна да  Сунчева светлост  не зна  шта ради,  да  она више
вреди од  песничких  слика и философских апорема. Дрво је ту
да листа и да рађа и осуши се,оно не слути да симболише пра-
материју  и  крст.  Месец на небу тек је Месец на небу. Размиш-
љати  о  њему  исто је као носити  чашу на извор. Он светли јер
га  тамо  мет’ли: да га  гледамо (јер је  наше једино  богатство
гледање) и  да му се дивимо (највише до чега човек може доћи
јесте дивљење). И ту је граница. Јер више нам није дато. Јер о
Богу не знам више него Бог о себи самом.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
Amikor semmire sem gondolunk
 
Pessoa után
 
A világról,  a  dolgokról,  az  okokról  és következményekről, az Istenről
és  a  lélekről – mint  kő a Napról,  úgy  gondolkodok. Behúzom  a  füg-
gönyt,  szemem lehunyom  és  nem gondolkodok. Mert  a  kő  nem tud-
ja  mi  a  Nap; azt  sem  tudja, a Napsugár mit tesz, hogy minden költői
képnél,  filozófiai  kétes  feltevésnél   többet  ér.  A  fa  lombozatáért  és
terméséért van és kiszárad, nem is sejti, hogy az ősanyag és a kereszt
szimbóluma.  A  hold  az  égbolton  csak Hold  az  égbolton. Róla  gon-
dolkodni  ugyanaz, mint  a  forráshoz  a  poharat vinni. Világít,  hisz  o-
da  tették:  hogy  nézzük  (mert   egyedüli   kincsük,  vagyonunk,  hogy
nézhetünk) és csodáljuk (a legtöbb,  amit  az ember elérhet, igen, az a
csodálat). És  itt  a  határ. Mert nekünk több nem jutott. Mert az Isten-
ről nem tudok többet, mint maga az Isten magáról.
 
Fordította: Fehér Illés