Anđelko Zablaćanski Песничко бдење – Virraszt a költő

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Песничко бдење   У ноћи песничког бдења Сретох самоћу Али не своју Сретох лепо младо лице С дубоком бором Која се протеже од горње усне Преко леве дојке До срца откуцаја све тишег   Сретох на своме длану Један загубљени осмех Али не мој Већ сјајних очију самотних У вреви живота Сретох руке пружене а неухватне Ником Сем тишини живота који промиче Неосетно и најтананијој души

Virraszt a költő   Éjjel mikor a költő virrasztott A magánnyal találkoztam Nem az enyémmel Fiatal arccal találkoztam Arcán a mély ránc A felső ajaktól A bal mellen keresztül A halkuló szívdobbanásig terjedt   Tenyeremen Szerelemes mosollyal találkoztam Nem az enyém Magányos csillogó szemeké Az élet forgatagában Kinyújtott de elérhetetlen kézzel találkoztam Elérni Csak a legérzékenyebb lélek számára is észrevétlenül mulandó élet csendje képes   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor