|
(О)да песку
Песак
је мрестилиште
свега
што кратко траје.
Написано
на њему
очас се
ослика на небу;
због
нејасних контура
односа
са Земљом
никад
не остави траг
на који
се неко може позвати,
друго
прозвати.
Лепоту
му развеје ветар,
суштину
смисла
понесе
само записивач
или
онај који ју је случајно затекао
одмах
после њега,
пре
најезде плиме
–
природних уста
неминовне
осеке.
Али, да
није њега,
свет не
би имао темеље,
нико се
са њих не би отиснуо
у
неизвесност мора и океана,
у
Ристовас галаксију,
нити би
се на њих,
после
начињеног круга,
вратио
да потражи и нађе себе!
(О)да,
песак је мој брат
лука у
коју свако може да пристане и предахне
пре
него се упути
ка свом
коначном исходишту,
ка својој коначној слободи..
|
Óda a homokhoz
A homok ívóhelye mindennek,
ami rövid ideig tart.
A ráírt máris
az égen jelenik meg;
az elmosódó körvonalak,
a Földdel való
kapcsolata miatt
nyomot sosem hagy,
amire valaki
hivatkozhatna,
mást kérdőre vonhatna.
Szépségét a szél szórja
szét,
valódi értelmét
csak a jegyzetet készítő
viszi magával,
vagy az, aki véletlenül találta
ott magát,
rögtön utána,
a dagály ostroma
– az elkerülhetetlen
apály
természetes szája előtt.
De ha nem lenne,
a világnak alapja nem
lenne,
vele a bizonytalan
tengerre, óceánra,
a galaxisba
senki sem menne,
se a megtett kör után,
hogy önmagát megtalálja
vissza nem térne!
Óda, homok a testvérem,
kikötő, ahol mindenki
kiköthet, megpihenhet,
mielőtt még
végső kiindulópontja, végső
szabadsága
felé el nem indulna…
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése