Živko Nikolić Кажипрст путује – A mutatóujj utazik

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Кажипрст путује   кроз прозор гледаш како пада снег на врху свог темена осећаш клизи кажипрст и мада знаш да је све то само сан осмехнута хваташ једну пахуљу у часу када се кажипрст на твоје раме спушта ах каква је то врелина а пада снег и од зида се шарена птица одваја кроз прозор гледаш а кажипрст путује у недра ти се и под кожу завлачи врелину појачава у дно неба се настањује   22. 3 –10. 4. 2018. Београд

A mutatóujj utazik   az ablakon keresztül nézed a hóesést érzed a mutatóujj fejed búbján csúszik igaz tudod mindez csak álom de abban a pillanatban amikor a mutatóujj válladra ér mosolyogva fogsz meg egy pihét ó micsoda forróság a hó meg esik és leválik a falról egy tarka madár az ablakon keresztül nézel a mutatóujj meg utazik melledbe bőröd alá húzódik tetőzi a forróságot és az ég-aljára telepszik   Belgrád, 2018. 3. 22. – 4. 10.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка јесен, 2021. стр. 62.