Jovanka
Stojčinović-Nikolić Ritešić 21. juni
1952. –
Ускотрачна
пруга
Мој отац би
дошавши из службе
Послије
двадесет четири проведена сата
На ускотрачној
прузи у Јоховцу
Рекао мајци
Само да мало
прилегнем
Да пружим ноге
на кревету Изван потамњелих прагова
Међу које сам
поскривао сваки дјелић Свјетла
Из мог сна
Онда ћу у нови
одсјај дана
Па макар ме
овај вјетар који чујем
Одувао у
небеса Богу на испомоћ
Изуј чарапе
Мајка би
Опери бар ноге
да проради крв у жилама
Па онда се
одмарај Ето већ си заспао
Ко каже Ја то
само под капке гледам
А шта све
видим
Боље је да ти
не говорим
Мој брат и ја
Сједимо на
зеленим штокрлама У кухињи
С књигама у
рукама И чујемо како отац
Зубима дроби преостало
вријеме
Мајка спушта
лавор с водом
И
наговијештени разговор са усана
Претвара се у
пружног радника
Као да вади
камење из очевих укоричених чарапа
Намоченим
убрусом у топлу воду
Прелази преко
очевих намрешканих побијељелих стопала
Као преко свог
живота
Као преко
врелих шина Царства земаљског
Izvor: autor
Keskenyvágányú
vasút
Apám
ahogy a keskenyvágányú vasúton
Johovcében
a huszonnégy órás munka után
Haza jött
Anyámnak
mondta
Lepihennék
Az ágyon
kinyújtom a lábam A sötét küszöbökön kívül
Ahová álmomból
a Fény minden sugarát
Rejtettem
Majd a
nap új fényességébe lépek
Akkor is
ha ez a szél melyet hallok
A
mennybe fúj Isten segítségére
Vesd le
a zoknit szól Anyám
Legalább
a lábad mosd meg a vérkeringést serkented
És utána
pihenj Íme máris alszol
Ki
mondja Én a lehunyt szempilláim mögül nézek
Hogy mi
mindent látok
Jobb ha
erről nem mesélek
Bátyám
és én
Zöld
sámlikon ülünk A konyhában
Kezünkben
könyvekkel És halljuk ahogy apám
A
maradék időt fogaival aprítja
Anyám leteszi
a vízzel teli mosdótálat
És
ajkáról az előre jelzett beszélgetést
Vasúti
munkássá válik
Mintha
apám bekötött zoknijából szedné ki a köveket
Meleg
vízbe mártott abrosszal
Törli
apám ráncos falfehér talpát
Mint
saját életét
Mint a földi
Császárság forró sineit
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése