Živko Nikolić Закаснио – Lekéstem

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Закаснио   на воз сам закаснио на посао на све јер сам успут фотографисао облаке дрва нисам купио нисам насекао а зима само што није за дрва сам закаснио за све али облаке никада пре такве нисам видео и дуго сам у шаку иње сакупљао и дуго сам на себе заборављао а дрва нисам купио и на воз сам закаснио узалуд ми пободен стожер стоји узалуд моје јабуке опадају узалуд моје крушке моји ораси ја сам ветар ја сам облаке ја сам свице кроз недођију јурио и на све сам стигао   12. 9. –10. 11. 2018. Београд/Копривница

Lekéstem   lekéstem a vonatról a munkáról mindenről mert útközben a felhőket fényképeztem fát nem vettem nem hasogattam a tél meg a küszöbön lekéstem a fáról mindenről de ilyen felhőket eddig sosem láttam és tenyerembe sokáig zúzmarát gyűjtöttem és magamról sokáig megfeledkeztem fát nem vettem és a vonatról is lekéstem a felettes hiába áll felettem almáim körtéim dióim hiába hullanak   szél vagyok a felhőket a szentjánosbogarakat járatlan utakon űztem és mindenhová elértem   2018. 9. 12. – 11. 10. Belgrád/Kapronca

Izvor: Живко Николић: Светлост на дну, Граматик, Београд, 2020. стр. 76-77.