Vasa Pavković Сећање на теткину сахрану – Nagynéném temetésére emlékezve

 

Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –

Сећање на теткину сахрану                                  За тетка Иванку   Ваљало је опрати руке пре одласка на сеоско гробље, у колони која је пратила малени теткин лес ...   Сећам се: изљубио сам се последњи пут са свим преосталим рођацима са села.   Само је један устукнуо изговарајући се неразумљиво. (Умро је 3 месеца доцније од рака грла ...)   Ваљало је на сеоском гробљу обраслом коровом узети груменчић банатске земље и бацити га на теткин лес ...   И после смо опет опрали руке на чесми у дворишту, упамтио сам: тик крај теткиних олтованих жутих ружа...

Nagynéném temetésére emlékezve                           Ivanka nagynénémért   Mielőtt egymás után sorakozva nagynéném kicsi koporsóját a falusi temetőbe kísértük volna, illett kezet mosni…   Emlékszem: a megmaradt falusi rokonok közül mindenkit, utoljára csókoltam meg.   Csak egy visszakozott, mentegetőzve érthetetlenül motyogott. (Három hónappal később gégerákban meghalt…)   A fűvel benőtt falusi temetőben illett egy bánáti földrögöt kézbe venni és nagynéném koporsójára dobni…   És utána az udvari csapnál ismét kezet mostunk, megjegyeztem: éppen nagynéném oltott sárga rózsái mellett…   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Васа Павковић: У варљивом животу, КОВ, Вршац, 2012. стр: 27.