Živko Nikolić Црна ружа – Fekete rózsa

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Црна ружа
 
да ли је ружа или је само жена та татарка црна
која ми се као срна ево тристота је ноћ
провлачи кроз сан
на ружу мислим када јој на дојци бубри брадавица
на тај тамни цвет који је дан испунио мирисом
 
црна је ружа у њеном међуножју никла
ја јој љубим сваку латицу
њен мирис ми врелину ка темену успиње
њена ми роса чело жари
 
усне су њене ружа најсочнија
када их отвара осмех надамном звезде падају
склопљене оне су пијавице
бојим се да их дотакнем јер су у своје поре
превише пламена уткале и сада су опаке жеравице
 
31.8 - 30.11.1991. Београд
 
Izvor: autor
 
 
Fekete rózsa
 
tényleg rózsa vagy csak fekete tatár nő az
aki őzként íme háromszázadik éjen át
álmomban jelentkezik
a rózsára gondolok mikor mellén duzzad a bimbó
arra a napot illattal kitöltő sötét virágra
 
combtövében fekete rózsa nőtt
szirmait csókolom
illata testemben hőhullámként terjed
harmata homlokomat perzseli
 
ajka a legdúsabb rózsa
mikor mosolyog felettem csillagok hullanak
zártan csak pióca
érinteni nem merem pórusaiba
túl sok láng szorult parazsa veszélyes
 
1991. 11. 30. – 8. 31. Belgrád
 
Fordította: Fehér Illés