Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2024. június 24., hétfő

Kajoko Jamasaki Пешчаник, рука – Homokóra, kar

 


Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Пешчаник, рука
 
Падамо тихо. Зрна смо песка.
Падамо, бледорумени.
 
Рај и пакао су затворени
у стаклену посуду.
 
Када последње зрно падне,
рај остаје празан.
 
Наш мук, започет у паклу, не
занима никог.
 
Али, када невидљива рука
обрне пешчаник,
рај и пакао
у трену се замене.
 
Падамо журно, меримо време,
заробљено у стаклу, што се
слива ка паклу.
 
Падамо нечујно, зрна смо
финог песка.
 

Homokóra, kar
 
Zuhanunk. Homokszemcsék vagyunk.
Sápadt-kipirulva zuhanunk.
 
A menny és a pokol
üvegházba zárt.
 
Mikor az utolsó szemcse is kihull,
üres marad a menny.
 
Szótlanságunk, a pokolban kezdett,
senkit sem érdekel.
 
De, ha egy láthatatlan kar
a homokórát megfordítja,
a menny és a pokol,
egy pillanat alatt, helyet cserél.
 
Sietünk, zuhanunk, a pokolra nyíló
üvegházba zártan,
időt mérünk.
 
Zuhanunk, finom homokszemcsék
vagyunk.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése